Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он своје песме назива »чеда мила моје крвце вреле«, и брани ту своју субјективну поезију чија је прва врлина што је његова: Боље чедо и пређаволасто Нег̓ богаљче и слепо и кљасто, Да уз туђи корак
Он напушта реторичну, емфатичну и претерану субјективну поезију романтичара шездесетих година, и унеколико враћа се одмереној, полукласичарској, »објективној лирици«