Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она сува лубања само, из које научничка аристокрација вино пије, то заборавља, то не зна и не осећа... У њу се вино точи, а она
пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...
Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...“ — И његова сува рука лупаше немилостиво по рањеним грудима. Ја сам стрепила од стрâ, а тетка му улеваше наду у рањене груди: „Доћи ће
! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки сиромашак за огрев употреби; умире бар с уверењем да је
“ То је све што може гладно створење да изусти, а оно ти друго казују мутне очи, бледо, увело лице и напред испружена сува ручица која чека на залогај хлеба од мимопролазећих. Једнога дана дође чича Марко. Лице му беше тужно, забринуто.
Тако сам ја размишљала о унесрећенима у својој несрећи, а после сам узела два-три залогаја сува хлеба, напила сам се на једном бунару који је из крајње авлије на утрину бечкеречку гледао, па сам онде и заспала...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Је л̓ добро? — питао га је. — Добро... Само много слано. — Сува риба... али ништа... Алекса је јео. — Је ли, Алекса? — Шта је? — Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.
Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.
Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. И дође... Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува. Људи шапутаху један другом на уво те речи. Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима. Када се галија појавила на сунцу, видео се он у златном оклопу, млад, држећи у једној
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па и мало сува језика свињећа из оџака не би Нићи шкодило. Знаш, кад ми се овај мој језик одузме и изда ме од пића, — нек ми се,
Ај, шта велиш, — залармао Нића смејући се, — је л’ добро диваним?! — И сланине донеси — наређује домаћин — и мало сува језика и једну окрајку ’леба. И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.
Утом му унеше и сува језика и сланине добар комад. — Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје — вели му Ракила — већ заплећеш.
Утом му унеше и сува језика и сланине добар комад. — Ето ти, Нићо, сува језика, тај те твој већ издаје — вели му Ракила — већ заплећеш.
— Па к’о и у зиму, шеснајст. — То је, бо’ме, много. Много, много... — Е, па јесен је, блато је, горе нег’ и сува зима ил’ снег. — Та знам, Петре синко! Ал’ колико је дужи летњи дан него овај зимњи, — па ипак за зимњи тражиш дупло!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже
Пред њим ништа друго до тестијица воде. Питате га: — Зашто само сува хлеба?... Шта друго не једеш? Он би, једнако загледајући се и чистећи се, изговарао се како нема.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, имате фину кожу. Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа. Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави. Фрајла Варвара је негда лепа девојка била, али је много избирала.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дакле лаж, сува, гола, неумитна лаж. Јер, нити њој има све оно што ја тражим, и ја сам тога свестан, нити у мени оно о чему она сања,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг. Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа. Да треба право ићи, то знаш; но најлепше ћеш право ићи ако угнеш крштине унутра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како је, у загрљају, миловала и ту косу. Та коса је онда била густа и свилена, златна, везана у кику, а сад се чинила сува, чекињава, и имала је риђу, како се њој чинило, зверску, боју.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ова је сува сујета особито распрострањена међу грађанима и међу школованим људима. Словенско становништво јужне Македоније не
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Уста су ми била сасвим сува. Она ме је гледала право у лице, онда се истргла и викнула: - Ти си гад, ти си један шашави гад!
Рука коју је држала у мојој била је сува и врела. Рекох јој да ћемо ићи ауто-стопом. - Ти знаш шта је то? Потребно нам је само да направимо руксак, нешто као
Рука којом ме је додирнула била је сува и врела. - Опрости, мама! Опрости! - рекао сам. Ти знаш да не могу да дођем. Ниједан мушкарац не би могао!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Стресе се кад се помисли. Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела. Но ипак изглед лица му је паметан. Што ближе смрти, све је паметнији.
Дође Јуци. Јуца дигне се са столице; њена величанствена висина, сува, танка, сув образ, обучена лепо, крочи пред Шамику мајестетично. — Добро дошли!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше. Погурена, жута и сува, сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је намештали
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нема веће несреће него лећи у постељу као шуга — то су ноћи пуне море где кроз сан настављамо да трчимо оловних ногу и сува грла. У том ослобађању кроз додире има нечег што се ни данас није променило.
Уосталом, шта бих радио ноћу? Већ годинама не могу да спавам. —Шта имате слатко? — упита млада жена. —Ораснице, сува пита, палачинке са џемом и орасима. —Онда радије донесите кафе. Мало горче, молим вас.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Краљевска снаха и Дели Бакић су сува, кроничарска излагања, излагања више-мање тачних историјских догађаја, без реда, без везе, без поезије, чак и без
И зато његова безлична дела су тачна, оштра, прецизна посматрања, изгледају хладна и сува, са више памети но срца, са више тачности но топлине. ОБИМ ЊЕГОВА РАДА.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!
Све што реко за те, брате, тако: Један лабуд бије орле млоге А цар беше без иједне ноге; Као тороњ, бог од злата сува Од дрвета иде до дрвета, Невидимо држи преко света Бог за уже, тако ветар дува.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ. Са улице била је ограђена високим зидом. Капија беше велика, стара, са похрђалим алкама
Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи. Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад:
Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена. На теби беше поцепан минтан и једно велико парче откинуто од лакта висаше ти; кроз шамију
на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не додириваху —
Беше, истина, богата кућа, изобилна свачим, али немаше слоге и љубави. Сирота стрина! Онако висока, црномањаста, сува; с црним крупним очима, дугачким, танким обрвама, малим и упијеним устима — беше и раденица кô кртица.
Остајем ја. Шетам се крупним корацима по соби. А соба мирише. Топла је, чиста, сува. Кандило пуцкара. Тамјан се вије и шири полако, таласасто. Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их.
Чак ни јело. Да није морала за њега да готови, за себе никад не би. Само би сува хлеба јела. Чак кад би се могло ни хлеба не би. И колико пута, кад он не дође на ручак, она и не руча.
Само једино они његови црни бркови што су му били пуни и одударали од његова сува, оштра лика. Али зато ипак био је чист, уредан, тачан, а некако чудноват.
онако кошчат, сув, нарочито они његови пуни, црни бркови, који су му још за живота онако одударали од његова бледа, сува лица.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А он ће њој: — Па не храниш ме ти, ваљда и сама знаш, него ми доносе пастири по корицу сува круха те се тако храним да се прехраним. — Таман би ти био таки завратак да те пастири хране сувим крухом!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
до зенита, А хлорофилу аршин до расула У метастази жутила и руја, Тамније када зелене су боје У вртовима, а стрњика сува, Тамнија доња амплитуда бруја Ветра што обноћ у времену дува.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.
) У првој труби чујем фрулу седме и у ме има да се збије, зграца, аждајин тутањ, налет скакаваца. Језера сува - небо измакнуто. Нутрину крпим - гушим се од људи: у мутљаг-телу она дршће, луди, а прашник њен се жути изасуто.
Да савест смирим, гукнуло би вече а радост била и мртвòрођенче. Језера сува - небо измакнуто. СУБОТА І Зелена, жива, Субота је кристал: уз зверку звер је, женица уз мужа, уз крда стада.
Врх Подунавља куња дремљив Срем, а муња, муња четирију рез тек укрсти се, те зажути дрем са памтивека, чија сува кост шупљином труби: Повест, то је скеч лудаштва, Сунчев воз у немилост.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува. Одједном — гледај! Триста му мука! Ето ти пред нас рогатог вука!
Под кладом рупа, тамна и глува простирка у њој од лишћа сува. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи.
“ Тако се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува. А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори.
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци, огледала нашега незнања.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
посилни, носи ову чорбу! Дакле... уђем. Кад се тек отворише врата, и из једне собе истрча једна омалена, сува, сва рашчупана и раскопчана, па ће тек: „Ју!“ — Знате, стиди се женска. — Молим, молим — велим ја — извините.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
прешли тога дана, јер су још неколико мањих, сличних препона морали савлађивати, а уз мршаву храну, јер неко је понео сува хлеба и нешто мало смока уз хлеб, понеко само хлеба да бар овда-онда залаже глад, а понеки ни хлеба није имао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак, а из снажних
Уредише и њих и све приставише... Разгорела се жеравица, па већ готово поцрвенела од жесне ватре. Букће сува буковина, а пламен јурне о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко
преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се измигољио предњим тањим крајем, подупро се на сува ребра другог, па накривио риђу кићанку, ка' свирач у колу, те изгледа, ка' да посматра око себе веселе раднике....
А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије му сув тепељак
Не види се лице ниједног радника, но чује се много.... Пуцају тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу
За леђима комишилаца црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој...
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
жута равница, з а коју смо, кад смо пре шест година овуда први пут наишли, гледајући је издалека, мислили да је то сува земља. Овога пута смо већ били добро обавештени о томе шта је то у ствари.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Била више мушко него женско. Вижљаста, сува и црномањаста. И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи. Али не преварило то њега, ефенди-Миту.
Чакшире мало уске, без гајтанâ, јер су оне лакше а скупље стају због тежег шивења. Сува, дугуљаста, мало кошчата лица али свагда стегнута израза очију и уста и са мало високим челом и једном по њему
га је почела да памти и да га се сећа само по тим његовим ноћним доласцима, у мало већ олињалом оделу, потамнела, као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама,
Ено и тетка јој, Симка, чија је кућа одмах на ћошку до друге улице, црномањаста, сува, која је одавна остала удовица и вечито иде по судовима парничећи се са сељацима, никако не могући да верује да је њен
доста новом али простом шамијом, у белим дебелим чарапама и опасана сељачком футом и са обешеним ножићем о појасу. Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости.
А Стана, како први пут дошла овамо, у кућу, таква и остала. Већ је била стара. Сува, висока, са уским лицем, мирним, готово белим очима и устима.
Науснице га огаравиле, подбрадак се заоблио, вилице му постајала четвртасте. Она његова детиња, висока, сува | рамена сада из минтана почела да се кошчато помаљају, као што су му се већ и колена изразитије оцртавала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СОНЕТ Шта је то? Урлик побеснелих руља? — Не. Студен ветар беспоштедно дува; Очи пуне суза; земља нам је сува; Наш се свет снова из темеља љуља. А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила! Сунце га не грејало, док мене не видио!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван! у пасуљу сува ребарца, лук, лорбер, мирођија, целер, паприка, першун! А башка мирише запршка из тигања!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама. Мотри ме рука моја, песма сама.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уђе као пребијено псето, глава му спарушено Виси на омршавелом врату, и тако се куштрава и сува преломила на црном зубуну, из кога млитаво теку два пртена рукава, а не руке, да се Андри чини: пред њим стоји
Аћим се усправља и окреће Ђорђу, испражњеној кошуљи и зубуну што још увек стоје у замућеном виделу, где цвокоће сува храстовина.
Јурнуо је у кућу и приковао се уз довратак: мајка је гола стајала уза зид, танка, сува, а Аћим је, ћутећи, тукао мокрим конопцем. Ни он ни она нису видели њега на вратима.
Из последње куће нариче лампа. Нарицање је исцеђена сува комина. Ни капи жалости нема у њему. У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
зарања у неизвесност, уобличену и обезобличену, без дна а замамну: тад замре мисао и замире свест, остаје само кожа, сува и нестрпљива под жмарцима, остану и запети мишићи, у дослуху са оном напетошћу која је сва негде унутра.
Гледао је у лице омањег човека неког Румуна, смежурано као сува крушка а искривљено од непријатне љубазности. Бећ данима тај му Румун нуди на продају два товара, две лађе, јеленских
Мало се изненадио кад је видео да и овај Румун, барон, има лице као смежурана сува крушка а онда га је то разведрило.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали? Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!
Деда узео лулу, и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува; И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
После кратке припреме, отпоче јуриш на варош, са сува и са мора. Чим се копнена војска приближи градским зидинама, стави Архимедес своје машине у дејство, прво једноруке, а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару. — Не налазим да сте у праву — рече ошишана студенткиња, сува, доста дужна и испијена жена ниских груди, колико да се умеша. — О ово овде, шта ти је то?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он ће њој: — Па не храниш ме ти, ваљда и сама знаш, него ми доносе пастири по корицу сува круха те се тако храним да се прехраним. — Таман би ти био таки завратак да те пастири хране сувим крухом!
— Е, брате мој, — привати опет вилиштањац — да си ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у тикву, и ују!
Ћипико, Иво - Приповетке
гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од морске посолице, испод чијег лишћа, при земљи, крије се оштра, сува трава. А уоколо њега у мору осуле се мрке шкрапе, око којих одувијек кркоће море.
Литија се напријед креће и оставља за собом воњ воштаница и задах старих туника, а прати је оштри воњ морске осеке и сува жала.
Краков, Станислав - КРИЛА
После су затрештале бомбе крај Вардара, а шрапнели су непрестано севали по небу. Одасвуд са сува и бродова грмеле су усправљене цеви топовске.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби! У мојој торби биће са хлебом Ил’ сува меса или сланине; Па кад се, брале, мало прихватиш, Прозборићемо и нас двојица; Има времена.
Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај! Груди су моје сува обала, Доле је на дну стеге храпаво, Пламен га жеже дана жестоког...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
каишарских дугова, да продају последњу кравицу за исплату државних дација, да се муче од зоре до мркле ноћи за кору сува хлеба, да смирено превијају главу пред сваким полицијским писарчићем, који, као »господин човек,« као »власт« има
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ломне груди порушена црква, Увенуло цвеће по гробу се њија — Кâ да га је љута отровала змија; Побегле су тице од сува растиња... Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Док сам се ја спремао, командант је наредио да ми се припреми сува храна. Из свога сандука извадио је четири кутије конзервираног млека. Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува, ако слуша, сува.
Покрај двора кад су стигла Два рођена млада брата, Капци златни двора с’ дигли, Отворила сва се врата Од бисера, сува злата. Излећеше вила јата.
— сахране. На носилам’ сува злата Дванајст вила њега носе. За носилам’ ко је оно? Вила којој сузе теку! Ах, у њених груди млеку Цвет је овај
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Старог модрокрви наручи старац вина и девојку. О, трикрат сува би листала грана, трикрат би око трулог пања намотало лета, колико вину и њој.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Мало погрбљена. Забрађена затворене боје шамијом да јој јаче одскаче и бели јој се везена око врата бела марамица. Сува, паметна, строга лица; очију увек јако, јасно отворених, уздигнутих, мало набраних.
После ручка већ она летња, сува жега. Све обамире. Калдрма бела, врела. У дућану, иза магазе хладовина. А никога по чаршији, ћепенцима.
Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу. Пред њу изиђе чак и сама гледарица. Омања, сува, у сурој, простој одећи сељанке. Само, од сељанке разликовала се по новој шамији и по новој, целој антерији.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и б. који се о свадби баца у реку, іб., 162 и 164). У околини Ђевђелије мртвацу испод главе мећу јастук пун сува б. (СЕЗ, 40, 252; као што су стари Атињани стављали оріганон, упор. Е.
посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
За сејање и кошење д. важе ова правила. Не треба је сејати о младом месецу, јер се од такве д. (па ма била и сува) надима стока (ЗНЖОЈС, 19, 201). О младом месецу не треба је ни косити, јер ће стока, док је једе, бити слинава (ібид.
са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор. и 16, 1901, 364; Вук, Посл.
и свака од њих намени на један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец (ЖСС, 177 ид).
се промеша угљен; да не ниче коров, раоник се окали волујском мокраћом; »ради напретка усева«, на прво орање носи се сува храна; жито (пшеницу) не сеје човек левак; ћути ко иде да сеје конопље, »да птице не чепркају посејано семе!
Ћипико, Иво - Пауци
—Војкану? Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених упалих очију, што сада пред њим скрушено стоји, — ти узимаш као из краљеве
За благом уђоше њих двоје. Раде прикупи сува рака и наложи ватру. — Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сигуран сам да им те ноћи није ништа сметало, ни буве, ни смрад који допире одоздо из штала, ни сува прашина из сламе, ни крпе уместо покривача.
су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију. Све сам ово уочио много касније, кад сам могао с миром разгледати распеће.
водурине на дну, уместо да буду до врха пуне бистром, хладном и пенушавом изворском водом која разгаљује упаљена, сува непца и струји низ грло као божија благодет.
„Па шта ако је сига?“, питао сам равнодушно. „Како: па шта? Овде се може за неколико дана направити сува јазбина, хладна лети, а топла зими“, рекао је Матија. „Ово се сече као сир“, додао је одваљујући велику парчад камена.
Мутна светлост трепери у барицама. Наслонио сам браду на камени руб прозора, оштра, сува прашина ме штипа по ноздрвама и покушавам да смислим нешто стамено, непомично, што ће одолети гњилом растакању које је
Понестаје ми дах, зној ми с чела цури у очи и замагљује ми вид. Међу зубима ми густа лепљива пљувачка а непца сува и скорела. Не смем да погледам ни горе ни доле. Камење се отискује и звонко пршти по љутом камењару у подножју.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
КУЛЕ СЕВЕРОВЕ 159 КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК 161 (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) 165 БАБАКАЈ 166 ЗАПУШТЕНИ ИСТОЧНИК 168 (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...
Двадесет пријатних дана дуваху ветрови. И тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је
Деда узео лулу и с пажњом о длан је бије, Па испод појаса вади листове дувана сува, И кад их изгњави добро, он онда напуни лулу, И мирно пушећи слуша ветрину што пољем дува.
Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране. Сува кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно над њиме стоји.
Где су дријаде нежне са кривим и оштрим српом? Где су питома стада? (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...) Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно нада мном стоји.
Где су дријаде нежне са кривим и оштрим српом? Где су питома стада? (СУВА, КРЖЉАВА КРУШКА...) Сува, кржљава крушка, кô црна огромна рука, Суморно нада мном стоји.
Још ће даље шому пити, Нападаће љубав јавно, а тајну ће љубав крити. А када га самрт стигне, кô ледена сува проза, Склопиће му тавне очи каква Јулчи или Роза. 1891.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Трубе од папироса гораху као сува слама, али се листови од пергамента показаше отпорнијим. Сашивени у свеске и повезани, они, одолеваху ватри и
продрети овамо до овог слоја атмосфере Земљине све и кад не би била обавијена својим непродорним облацима, јер би га сува водена пара прогутала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кукурузи не шуме, него сичу: с-с-с, јер им је јесења шума већ сува. У пазусима лишћа стоји вода као у чашама. А по друму, доста исквареном, барице, и млаке. — Ух, лења равничарска вода!
Светлосних ефеката нема много, јер тмола вода не распрскава и не ломи зраке. Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре. Зујање и цилик инсеката који болест сеју.
Кривог рамена, ваљда и од боја, увек усплахирена од муклог трпљења и страха, сува и сива, скроз недружевна, остала је само још траг Влаовића, споредан, последњи траг читавог збора снажних и људевних
Али се није обесила. Уметници су били сви последњи Влаовићи. Пала је мртва низ грану, лака, сува, равна црној земљи. Ипак људи узму да брину о погребу. Али о Лексиној сахрани, ко и како да брине!
је надничила код Харисијадесових, и Јелена Харисијадес бациле на ђубре биљку из лонца, јер су пронашле да је сасвим сува. Дошао Харисијадес, видео, и згрануо се: „Корен сасвим здрав, истерао би поново, упропастисте трогодишњу биљку!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Наша тела су увек влажна. Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут.
Војници су тукли с бока непријатељску пешадију, која је направила продор и кренула ка нама. Сува земља брзо нас је издала. Од убрзане пушчане паљбе подиже се облак прашине и откри целу линију нашега рова.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (прилази Коштани и везује јој низу око врата): На, кћери. Злато нека носи злато а не стара сува кост! Певај! КОШТАНА (наставља песму): Море, дајте мени туј мутну воду, Да пијем, аго, да спијем...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Девојка се наљутила, бацила их у тамницу и давала им само „сува хлеба и студене воде“. О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три
Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мајдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба?
Таква су она у Ђурђевој тужбалици за Кајицом у песми Смрт војводе Кајице: „пернати од сунашца штит“, „сува злата смедеревски кључи“ итд. Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато!
Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до
Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до
28 МАРКО КРАЉЕВИЋ И МИНА ОД КОСТУРА Сједе Марко с мајком вечерати сува љеба и црвена вина; али Марку три књиге дођоше: једна књига од Стамбола града, од онога цара Појазета; друга књига од
У каквом ли господском оделу! На плећи му зелена долама од кадиве, извезена златом; на долами токе сува злата, а покрај њи тридесет путаца, — свако му је од по литре злата, а под грлом литра и по злата које му се на бурму
Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама! Сува злата смедеревски кључи! Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба?
те, брате, даривати: даћу тебе двије чизме блага, и даћу ти моју кулу златну, која бере девет литар’ вина, што ј’ од сува саливена злата; и још ћу те, брате, даривати: даћу тебе суру бедевију, бедевију што ждријеби ждрале, што ждријеби коње
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Радило се весело, без предаха. Мали Николица довлачио је читава наручја папрати, маховине и по пуну врећу сува лишћа. — Опа, алај ће бити мекано! Спаваћемо по читав дан.
Свуд по шуми било је сличних гомила сува грања као и на томе мјесту. У повратку кући, кад већ стигоше скоро до самог излаза из гаја, Николица се одједном
Одједном се зачу прасак сува грања, Стриц изненађено викну и за трен ока нестаде га под земљом. Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Као дериште била је сува, џигљаста и краката, танких, дугих руку, дуга лица и великих уста, укратко: једно најобичније дечје лице за које не