Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је остале мученике преживео, како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете
Он, дубоко ћутећи, сеђаше на банку, а главу је заронио у две суве руке; поглед му беше укочен, очајан, упрт у један незнатан предмет наше сиромашне собе...
Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце... Глава ћелава, руке суве, увеле, али у грудима поштено срце, пуно љубави према ближњему... Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће.
Лице му је зажарено, јелек му је на прсима тесан, па га залуду раскопчава, чини му се угушиће га, усне су му суве, дах гори, он мисли да неће зоре дочекати... Онамо, опет, у лугу ниже Николине куће, иза једнога грма, згурио се Ђоша.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад помисле шта га им је вина у подруму, пуне клете меда и масла и суве крметине, толики теоци и јагањци што јошт неизедени остају! Ко то жив прегорети може!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако смемо питати, љубопитни смо знати... — Са суве границе сад, а био сам свуд по народу. Ја списујем народни живот...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко. Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.
Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли... Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...
којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. Али се небо затворило!... Молише се богу. Али је бог ћутао... Ни наде им не даде.
— Воде!... Воде!... — Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... Онда се окрете Заврзану: — Понеси Алексу! — рече му. Зора је свитала.
Овде-онде прне по која сеница и тужно зацрвкуће... Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та знам, знам, слатка госпоја-Сидо — вели гђа Перса, а усне јој све побелеле и суве, а глас дрхће — ал’ тек баш нисте морали ви то да радите, драга госпоја-Сидо!
хумором и шалом, — дотле често онај шести и прекобројни, који обично није ни представљен домаћима, скида кобасице, суве језике, шваргле и друго јестиво из оџака, а у томе му иде на руку омирски смех укућана, изазван шалама и досеткама
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, има ту педесет јуфака, али нису тако фине и суве, а иначе премашћена је. Одмах се сетила. Ту већ не помаже протестирати, кад је већ баклава исечена, у тепсијама нема
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема. И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
народну фантазију карсне реке, којих нестаје у понорима да се после неколико километара опет појаве из пећина, затим суве простране и разгранате пећине, бездане и сурдупине, интермитентни извори које зову потајницама, итд.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
остављени џак, чинило се да се све утишало само да би се за који тренутак могло што боље чути како у планини пуцкетају суве гранчице под корацима великог мрког медвједа.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Трчали смо док нисмо изгубили дах, а прошлогодишње суве трске пуцкетале су нам под табанима. Она црвена тачка била је сада високо изнад нас.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Стресе се кад се помисли. Образ му је сав збрчкан, на челу дубоке боре, руке суве, кожа на њима сува, нема више влаге, светли се што је окорела. Но ипак изглед лица му је паметан.
Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо. И опет се сама обукла. Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
искрену љубав ка природи, осећање раније слабо развијено у српској поезији, која је немоћно продужавала традиције суве и хладне кабинетске поезије европске из XВИИИ века.
). Он у прози опева и велича херојску прошлост, стару славу и витештво српско. Суве податке из грчких хроничара и српских летописаца и старих биографа он је огрнуо у вео поезије, и у лирском тону,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо! Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве!
“ „Та шта ти је? Прођ' се тога! Та и ти ћеш туна бити, Играћеш се, веселити. Ти керови и те мачке, И те тамо суве тачке, И ти пањи, те свет цели, Мора с' данас да весели! Ох уби ме, уби, уби!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Њене суве руке само лете, а око ње разбацано по пет, шест парова готових кошуља. Прозори собе ћилимом застрти, да се споља из
— Што ме гледаш тако? — упита ме ти зачуђено. — Тако! — А пламен ми обузе бледе и суве образе. Пружих руку, обвих је око твог пâса, ти се угну и слатко насмеја. — Немој! Туга ми је!
Добро је пошло оно. Не пометај га... Познаје се чија је крв! — рекао он. И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот.
Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке. Да ли то беше страх од смрти? Не знам.
као укопана, наслоњена на мотику, и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...
Узе ми руку, окрену длан и загледа се у њ. Како је чудно одударала моја бела рука од њене кошчате, суве, црне руке. Глава јој је била умотана крпама и старим шамијама, испод којих су падале њене проседе косе у увојцима низ
Беле им се њихове нове кошуље, миришу им „стајаће“ хаљине на суве дуње из сандука; пећ бубњи, а светлост од четири свеће широка, пространа, помешана с тамјаном и димом дуванским.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те је хранио за пријатеља, кад би му у кућу дошао, па од некуда навру миши и једну му лубеницу начну, а напану на суве дрењине.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
а ми смо Цвети, Јерусалим град! Тек мерно тројство - микрон, инч и јард у блеску сажме пакао у хад. Врх суве воде зрак је жедан смук. Бомбардер, ловац, свиреп летач - скот! Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица седе на предњу клупу и одмах се разлеже шкрипање, пуцкање суве даске. — Охо, имаћете добру музику на предавању, рече она и диже се са клупе. Ух, мрачно, незгодно!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сунце греје, ветрић пирка, па заљуљује суве шашљике и перје; љуља се тихо сва та гора и шушти чудним, веселим шумом; кр!... кр!...
Дршће рука, па грчевито стеже сув, неокомишан корен, цепка суве шашљике, па у том заносу баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У цивилизованој Европи! Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима! — рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Причини ми се, у поноћ, да неко истовара Суве орахе што звоне по топлој дрвеној плочи... Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
од влажних плоча, тамо на улазу стајати тестије хладне воде, поређани редови нанула и Циганке у мокрим хаљинама, суве, црне са светлим очима и белим зубима. А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост..
просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. | XX Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Живот у сну не буја У ове часе глуве; Вечерњи дах лелуја Уморне гране суве. Једина радост тиха И у то тужно доба, Када се мис’о ниха К’о цвет врх рана гроба, То је кад лепа туга Спомена
СЕВЕРНА НОЋ Недоглед пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте, суве шибљике без бола; Студени ветар широм подухива Са северна пола — Ноћ! Ноћ!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе загази неколико корака у целац, па се нагло врати под стреху куће и наслони на зид. Венци суве паприке, остављене за семе, обешени о стреху, суво шкргућу изнад његове главе. Звонко сипкају осушена ситна семца.
са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље
и сеју мусави, жгољави младићи и гладне, изнемогле жене што се мотикама придржавају да се не би срушиле на грудне, суве и крупне као гробљанско камење.
Мокри столови дремају у жућкастој тмини, остарели од песница, песми и псовки. Такве суве и црне ноге имају бубашвабе у келнерају на који се често наслања уморни кафеџија, задовољан што су и цигле у поду увек
Ја нисам умео. Шта могу кад су кише спрале и њивицу мога оца, а семце му пало међу суве грудве, иако су лета била добра. А ја, опет, кад ми беше двадесет, наситно и полако нисам хтео ништа.
До пред зору коле несаница. Кад устане, све је распорено у јутру, бари опасаној жабокречином. И оџаци што се диме суве су свињске главе, и чавке у јасеновима — само су кукњава. Људи у селу натукли шубаре на очи, погурени.
наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве траве. Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане.
О суве тиквине вреже саплићу му се ноге, често падне, устане и пожури. Он иде својом ливадом. Оном коју је купио кад је Адам п
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
после вам се неће жив дати... Капетан је разгледаше пажљиво... Оно грозничаво дрхтање, необичан сјај очију, суве, запечене усне, нервозно трзање главе побуди у њему сумњу, да ова девојка није при себи. — Ти си болесна, рекао бих...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
посве праведан, па се није могао посветити док је год на вјешалима висио, и већ се је био сав осушио, па су само онако суве кости остале. Кад се смркне, мали опет дође к попу па му рече: — Ево ме, дошао сам, шта ћу радити?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја не познајем сад ни она доба Кад устајаху духови из гроба. Истина, ја знам да све суве гране Пролеће некад грлило је холо; Истина, ја знам и за оне дане Кад сам се над'о, осећао, вол'о У помрчини, на
Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира,
Ћипико, Иво - Приповетке
Чучећи преврће влажно камење и прстима мијеша црницу да извуче црвића. Ископане полаже с помњом у комад суве тиквице на лажину, па, кад их је ископао подоста, смјести се на страну дражице, докле сунце још није допрло, надије
На пољани, између жбунова, момци потраже згодно место и стручак суве мирисаве траве да га под главе подметну. Неки од њихових — а познају их по беседи и по оделу — већ се сместише, а
Дечаци наложише ватру, крше суве гране и прилажу на њу. А кад се пламен весело диже у посурели ваздух, поклекоше до ње.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мршава тела плакала су од врућине под плавим сукном. Суве војничке усне су нешто шапутале. — Ко говори о смрти? Музика је свирала.
Згуреног и смањеног тела грејали се промрзли војници крај варљивог пламена од почупане суве траве; потом би запуцкарао који заплењени кундак, и пламен би весело поиграо по очним капцима, који се склапали под
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ ГЛАВАШ: За киме жалиш?... Зар за маћехом Што и сад јоште не зна прежалит Збрчканих дојка суве изворе? А да је онда млека имала, Док ти је непца танка кожица У благом млеку хране тражила, Прегорела би дојке
ИСАК: Место прозора, уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде кости свога колена; Глава клонула...
ТРЕЋИ ТУРЧИН: Ћут’! Угушићу те!... СТАНА: Угушио си Онде на земљи тврдог бедема! Шупљике суве старог насипа Исисале су жеђу лакомом Прсију мојих душу живосну... ПРВИ ТУРЧИН: Ето нам шале... Иде!
(Види се како споља дим улази.) Станоје!... Ово је дим!... ГЛАВАШ: Ено, и пламен канда продире Кроз суве греде старе колибе?... КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје!
ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви. ИСАК (споља): Нека по пламу суве кровине Нечисте капи крви њихове Као на врелом гвожђу прскају!... ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сећам се... снег је ромињао. Суве снежне пахуљице вејале су у густим ројевима, заклањале светлост и шуштећи падале кроз оголело грање...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гледамо тако, мекшега чувства сви, На воћку в јесен, плодов си лишену; На гране већ безлисне, суве: На памет долазе сенка, плоди.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Не стај им на пут срећи!... То је могла. Више није могла да му каже. Грло, усне биле су јој суве, стиснуте као од већ наврелих суза.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
9, 370б; Бергк, Хіппонацт, фрг. ИИ 475). Борова водица (која истече из засеченог бора) лек је од суве болести (Караџић, 3, 1901, 201). Од б. смоле прави се мелем за сваку рану (ГЗМ, 20, 1908, 351; ЗНЖОЈС, 11, 270). Б.
лек коњу од гунтураћа (СЕЗ, 17, 581). Болесници од шуге и од »суве лише« ваљају се на Ђурђевдан по росном јечму (СЕЗ, 17, 564; 568; при том се каже три пута: »шуге, шугице, бојте се
У Међудневице бере се »за лек« (СЕЗ, 13, 1909, 437; 14, 10). О. је лек од срдобоље (СЕЗ, 16, 434). Суве о. једу се од пролива (ГЗМ, 6, 1894, 802). ПАЛМА Палмзwеіге ‹рамі палмае›. Палма ‹тј. палмове гранчице).
СЕЗ, 13, 437). Она се употребљује од многих болести, а нарочито као теј у случајевима суве болести (СЕЗ, 17, 557; Караџић З, 169), и као мелем за ране (СЕЗ, 17, 565; ГЗМ, 4, 151; помешана с мокраћом, зауставља
Вена или клека. На Пештери и Бихору, уочи Петровдана, кад падне мрак, пале се на неколико места гомиле суве клеке, а затим се носе лиле од сасушене коре брезове или трешњеве (запаљене бакље) од тора до тора или од куће до куће
Ћипико, Иво - Пауци
—Треба да виде новац, — рекао је газди, биће лакши посао! Понио је са собом од куће двије обилате суве крмеће печенице: дароваће једну газди, а другу биљежникову писару, „шкривану”.
Али Илија не послуша. А и по пољу чује се свирка свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза; клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. .
Неће нас она запустити... Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећку суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера. — Пресмочи се крухом, — вели му.
„Тридесет и пет година!” помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.
И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. — Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није то било тешко. Могао сам горе на куле поставити нарамке суве сламе, грања и ситних дрва. Али шта сада вреди јадиковати, оних десетак људи које сам изгубио ионако више не могу
Наложили смо ватру, дрхтаве сенке играју по белом зиду, пуцкетају суве гранчице. Дадара После овога, збиља, нико неће моћи да каже како господар пронијар Лауш нема поверења у мене.
На чистини се никако нисам смео купати јер је неко изненада могао наићи и видети мене, моју проклету грбу, суве руке и танушне квргаве ноге.
Набацали одозго сувога лишћа и сувих врежа купина. Дршка копља, црна и углачана, помаљала се из земље попут суве младице без огранака. У сумрак се провалило небо. Пљусак је испрао крв, поравнао трагове.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И криве њезине гране, Наказно пружене горе, кô израз паклених мука, Од суве, самртне жеге усамљен источник бране. Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила
Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа. По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом уморно жмуре.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се планете које стварају влагу сретну у влажним знаковима зодијака, настају дуготрајне кише, а кад се суве планете сусретну у сувим знаковима, јака суша је неизбежна.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Уво ми се погоршало. — Бранко види како се скруњују суве љушчице од затворених раница, и како крваве нове ситне ранице, и разрушавају полако али неумитно оноликог човека.
ред малих кућа; све врло чисто, али пуно мириса од разне колонијалне робе, од сувог грожђа, бадема и смокава, преко суве рибе, до оне фине траве из Индије коју Енглези мећу у колаче, а Французи у једну врсту вина.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
чело бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване суве шљиве, упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године падне на испиту.
Сви смо могли јести куване суве шљиве и бити измирени с тим да ћемо пасти на испиту. Свима нам је математика била врста авети од које се ноћу трзамо
Ђорић и Драгутин Илић, а Војислав поглади своју пажљиво подшишану Шекспирову брадицу, док Коста Арсенијевић зари своје суве прсте у чекињасту браду и узе да се чеше под вратом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Досади ми љута сиротиња све тужећи на Мусу проклетог“. Вели Марко цару честитоме: „Донеси ми суве дреновине са тавана од девет година, да огледам може ли што бити“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— То ће бар лако бити! — кликну Ђоко Потрк. — Лисина је пуна папрати (бујади). Има је и суве, и труле, и сирове, па кад се све то измијеша, дићи ће се дим до неба, видјеће се из пет села.
— Шта је сад оно?! Уз Голо брдо милила је некаква мрка громада, нешто као џиновска корњача, као пласт суве папрати, као неки таман ћубаст жбун. — Гледај, па шта је ово данас?
брда и спремао се за дуго и напорно пењање, на врх Голог брда, на средину чисте заравни, већ је пристизао голем пласт суве папрати. Тај необичан пласт имао је на предњој страни мањи отвор из кога су свјетлуцале некакве живахне очи.