Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па опет видите, ништа није користило: све ми се то сада чини нестварно, сама сувеж — шака сухог лишћа што прашљиво пршти међу прстима... Питали сте ме малоприје што радим.
Дотадашње „вриједности” и „светиње“ постану крта сувеж, отрцана ријеч „живот”, „мој живот” надме се једним новим смислом, једном чудесном пуноћом, а жеђ за тим
Око мене хрпе хартија, свежњеви преписке, кутије с успоменама. И гле, сва та сувеж бијелих вјенчаних вијенаца, расутих оквирића, с фотографијама, увојака мртве косе похрањене у затвореним ковертама и