Ћипико, Иво - Приповетке
— Поштено диваниш, — одобрава Тома и надода, — говорићу му опет; и камен људи омекшају, па гледаћу.... Срамота је, сувезници сте...
— вели Илија, уозбиљен више но игда. — Иди! понавља Цвета, и једнако Павлу на Илију мига. — И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури.