Јакшић, Ђура - ПРОЗА
сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне, сувише строге: ја се на то лице не бих никада навикнути могла... Приђем јој руци, она се осмехну.
Она ме је опет пажљиво мерила. „Да, да“, рече, „на ову годину има слушкиња и сувише: дођу, погоде се, покраду те, па онда лепо отиду... Ниси ти за моју кућу; те твоје беле и нежне ручице нису за посао...
А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше необично; сувише му је изгледао озбиљан, могло би се рећи жалостиван... — Милисаве дете, ти си ми нешто невесео!... Шта је то од тебе?.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо... то ће бити боље.
А кад се наљути, онда је опет сувише луд, безобзиран и језичан; наврзе се на човека, па га се не можеш лако отрести. Имао је још и ту особину да верује у
« И доиста, малопре све је грешио, те набројавао више једанпут... То је било за њ и сувише. Прући се онако мокар на кревет па се чисто обезнани... Неко жестоко тиштање у једно бедро пробуди га...
Сваки час вала што оправити, јаз чистити, камен посецати.. Ми ионако имамо послова и сувише! — Хвала богу! — рече кмет и ногатну се мало — све нам је у селу добро!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Код куће не беше никог сем његове попадије. Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: — Деде, бабо, пеци
Старац посрте, а Петра се сроза низа зид... Радости беше и сувише за њих. 11. СКИДА СЕ ВЕО Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући попМилојевој.
— Згодније је на друму заузети бусије. — Имате ли оружја? — упита Станко. — Имамо и сувише. — Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави...
— А... Ти знаш... — Ја сам и донео те гласе. У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!... Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. — Хоће ли и Катић тамо бити? — Не знам. Он рече да се ти тамо нађеш. — Добро.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ех, кад бисте ви имали нешто само један овакав кор као ми, ласно бисте ви свршили с Турском! Мени би и сувише: — Кад бисте ви знали српску војску и њена дела, ви бисте се стидели тако што рећи.
Ја је стискох за њу. Дон Карлос, коме у тај пар донесе девојка флашу с пивом, накашља се некако и сувише гласно. Ја се бејах нагнуо над књигу и гледах илустрације. — Међед — прошапута она као одговор на Карлосово кашљање.
— Да спустим и на другом прозору завесу, а? Говорили смо врло тихо, не знам зашто, па ипак ми се учини да сам и сувише гласно говорио. Она климну главом. Ја дођох до прозора и гледах је са стране. Боже! Она је то опазила.
— Мишо, — рече она стидљиво — што би твоја мати... Мене пресече. — Ћути! — рекох јој. Мора бити да сам изгледао и сувише озбиљан. Она се полако диже и под некаким изговором изиђе. Ја се дигнем и одем да шетам.
И ти, дакле! Па добро — нећу се убити. Или сам ја кукавица или си ти паметан и сувише. Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А кад напуни торбу, одмах престаје да проси и диже се. Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не добро и масно умешених питâ, баницâ, он то издваја и даје.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко даље шиба. Сад се и берберин разјари и, у праведној одбрани, дочепа се корбачића. То је за Марка сувише, за јурата срамота; снажним рукама шчепа слабијег берберина, те га баци у кацу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Како чекајте? Како нисмо пропали? Како то говорите као дете? Зар нам није било доста? Зар није сувише било? Зар нисмо уморни, балдисали. зар нисмо сатрвени? Зар се у бугарском рату нисмо боси борили?
Јер заметно је то и сувише регулисати менице и памтити њихове рокове; заметно је то куповати, бланкете, попуњавати их, онда подносити жирантима,
У толико пре, што сам ја и сувише мали да улазим у све оне недокучне и неразрешљива заплете једне душевне личности која има свој посебни строј страсти...
га више боло као оне прве ноћи и сваког дана падали су му на ум неки нови разлози који су га уверавали како се он и сувише одужио.
људи видео Христић туна, у своме месту рођења, па су га они и уверавали, баш као и његова фамилија, како се он и сувише одужио и како је сад право да се добро одмори, окрепи и прикупи.
Африка
да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име
То је сувише среће а да не изведе из стрпљења човека чији је живот условљен напором и мучењем. Није било сумње, што сам после и
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити стотине километара,
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се
имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.
нагло окренуо, и у тренутку све схватио. Он је видео да је краљ прекинуо један покрет, да је његово лице сувише брзо постало опет сладуњаво, да сам ја увређен.
ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор. Одмах почиње између њих брз разговор и смех, као у деце.
до села Кауре, али не бисмо желели да их сувише удаљујемо од домова. Међутим шеф Небинга, црнац за кога је долазак белаца догађај толико изненадан да он не зна више
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одмах затим, склопио је очи и продерао се: „На моју команду, све, вољно.“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао.
распоређени око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону. Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило.
Она се прибојавала да је капетан, својом мушком појавом, и удовиштвом, ошамутио њену ћерчицу, која је и сувише зрела, за своје године. Плаче у сну! А кад су саме, говори само о капетану.
Секунд‑секретар још додаде, да се њему чини да је Павле, у рапорту, који је барун Аш написао, за Кајзерлинга, и сувише хвалио владику Василија. Упозорава га да гроф не мисли тако. Исакович на то рече, грубо: Ја тако, а Ви како оћете!
Према реферату баруна Аша, њему се чини да капетан пише, то јест, прича, о владици, сувише благо. Цео тај пројекат о преселенију Чрногораца (гроф рече: Еxодус) измислио је тај владика, обешењак, само зато да
Петар неће преболети, то. Он може бити детињаст. Може да буде и да је сувише уображен на своју лепоту. Али, кад плане, код њега то траје дуго.
Све му се то учини туђе, лудо, шашаво. Павлу се то чинило и сувише церемонијално. Нису га тако уводили, осим Енгелсхофену. Помисли да је Божич, од свог национа, далеко, одмакао.
Тај њен шапат, испрекидан крицима, да је било мало, да је сувише кратко, толико су се Павлу, после, у мозак зарили, да је лудео, кад би остао сам, у ноћи.
Ђурђу је наредио да се каже да је чинове добијао и сувише брзо, а да то није добро. Међутим, кад стигне Шевич, и кад стигну на Донец, капетан може тражити своје право.
Она прелете преко тога силно, беспрекорно. Све што је јахач могао да учини, било је, кад она диже задње ноге и сувише високо, да се издужи уназад, на леђа, у ваздуху. Гледаоци запљескаше задовољно.
Багремови као багремови. Имао је чудан осећај да ће, у Росији, вечно живети. Био је још сувише млад, да на смрт мисли, али му се, у Бахмуту, учини да је један живот завршио, пре него што су дошли.
Теодосије - ЖИТИЈА
Такву су наду и љубав имали према манастиру Ватопеду да су ту хтели и живот свој у Господу да сврше. Зато га веома и сувише обасипаху богатством.
Зато га и сувише љубљаше и поштоваше га, и због безмерне смерности његове и кротости једноставне и љубави без лукавства био је од свију
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али не примајући ове закључке, а приори и сувише шематизоване, ипак не можемо усвојити, да су антрополошке особине без икаквих утицаја на психичке.
Када се задруга сувише умножи дели се и сваки члан зна шта му припада као лична својина. Сваки зна да ће, уколико буде више радио на
То се види на свим мухамеданским народима од Кине и Индије до северне босанске границе. Чак је и код ових сувише поносних Динараца ислам олабавио везе засноване на српској крви и језику.
У тешкој борби за живот развила су се међу самом рајом осећања зависти, мржње, каткад и пакости. Али не треба сувише оштро осуђивати ове стварне мане; оне нису производ битних особина самога становништва, већ сурове владавине коју су
Воли демократизам Србије, али му се не допада што сувише много људи живе „од зарада на држави“. Упознао сам у исто време једног другог „американлију“ из тетовског села
Они су претпостављали методу нагодби, приказујући се привидно као помирљиви, уздржавајући се да истичу сувише замашне тежње.
Природно је што је под оваквим приликама код њих смисао за стварношћу ослабио у корист маште. Предавали су се и сувише радо декламовањима, лепим говорима који се нису свршавали делима, церемонијама и свима врстама формалности.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— гунђа жалостиво мачак. — Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално подсјећао на тебе и растуживао. — А зашто ме возиш у колима? Могао си да ме упртиш на леђа.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Е, онда престаје потреба за сваки даљи разговор. Иначе сам вас и сувише задржао; збогом, господине рођаче! СПАСОЈЕ (једва чујно): Збогом! ПАВЛЕ (оде).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У понашању отворен, пун фантазије, рекао би да није отац погодио што га је задржао за трговца, сувише простране руке, галант.
Црњански, Милош - Сеобе 1
не беше ни једног јединог покрета, он осети нагло, у мрачној хладовини свода, под иконама и кандилима, да говори сувише гласно и да се у ствари свађа, а свађа бесмислено, где томе није места.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Када су жеље и сувише снажне, а објективне препреке рационално и емпиријски несавладиве, човек се не мири с поразом, већ тражи излаз из
То су оне прилике, где мајка сувише често рађа, па јој досади и пожели да прореди. И само у тим случајевима родитељи пожеле или да им се деца рађају ређе,
показати да се магијски поступци чији је циљ да жена буде јалова, не врше „само у тим случајавима“ (када жена сувише често рађа), већ и када она ретко рађа, па чак и онда када није ни рађала.
Трудница, на пример, не сме да једе: сувише зачињена и љута јела, да јој не би дете било по карактеру љуто (напрасито): главу од рибе, да дете не би имало
су Дерач, Здух, Јеждер, Кустура (нож са дршком од рожине), Оштрин (оштрица треба да заплаши демоне да се не приближе сувише детету).
(Вук, бр. 4454) — Ко нема деце, нема ни среће. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 217) — Деце и чаша у кући никад сувише. (Ђенић, ГЕМ, 199, с. 243) — Ништа није милије од деце. (М. М., 1973) — Много деце, много среће. (М. М.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јер Град је добро знао да је сувише скупа играчка за све њих који је познају још од детињства, да је луксуз поседовати је и да није могуће одбранити је!
Аутомобил смо оставили стотинак метара ниже, у једној мрачној уличици, јер колима се овамо није могло стићи. Било је сувише стрмо и опасно за вожњу.
Небо прелази из тамног у сиво и ружичасто. Девојка се кокетно отима — не сувише. Бел Ами њуши мирис младе, мокре коже, влажни потиљак са слепљеним прамењем косе. Жена.
Сада га има. И док леже умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске
Сада га има. И док леже умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче коју
Сада га има. И док леже умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче коју почиње да квари
Сада га има. И док леже умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче коју почиње да квари иступљена игла, Бел
људи, што пуни себе хрле према мору, притишћу до даске гас нових, снажних машина и пролазе покрај њих као покрај сувише досадног предела да би га вредело памтити.
И за тих девет часова, Маки мора исправити све њихове глупе лекције — спасити је да не личи сувише на своју мајку. Најпре је треба научити да се церека, да буде срећна и да живот не прима као поправни испит из
Нису се одлучили на време куда ће преко празника – хотели на оближњим планинама били су већ заузети, а море сувише далеко, па су, после краћег породичног већања, одлучили да прихвате позив своје кућне помоћнице Руже Лазић да посете
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пут се пење и ломи на новет уз которске стране; доста је широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим
?“ Сви се насмијаше. Син му Рако рече: — Прећера, тајко! Не би нико рекао оно, што је сувише далеко од истине! — А колико је далеко, грдове? Ево да све испричам укратко, па нека суди овај учевни ђетић!...
насмијеши вољи судбине, која га осуди да му у тој планинској котлини, у насељењу првобитну, сиромашну, међу чуднијем, сувише необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде
црногорском владици да му пошаље харач, још поврх тога „дванаест младијех ђевојака, све од дванаест до петнаест љета и сувише Белу Станишића“: ако ли све то не пошаље, куне му се вјером и имамом, скупиће силну војску и њом разорити Црну Гору.
Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ! — Не замјерам, господине Саво.
Наста испитивање. Сваки и најмлађи имађаше право мијешати се, исправљати, допуњавати, само кад би који сувише дигао глас главари га опомињаху благо: „Нека, полако, све ће се разабрати, имамо кад!
“ Владика иђаше од једнога збора до другога, и стизаше увијек на вријеме, да их утиша, да расплете што се сувише сплело, да их подстакне на разбор...
Дуго је трајао разговор, а све, отуд, одовуд, ријеч дође на Милицу. Јанко је био опрезан, а баш настајући сувише да то буде издавао се сувише.
Јанко је био опрезан, а баш настајући сувише да то буде издавао се сувише. Гојача се осмјехивала и доиста саму себе питала: је ли то само зато што му годи, е се дјевојка занијела за њим, или
Кад би његово самовање сувише упадало у очи, онда би се поново дружио с омладином из браства, најрадије са Јолом Маркишиним, Маркишом Стевовијем,
Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп! Кад је њечега сувише на избор, онда је најтеже изабрати! И тако ти стигох до Коложуна! — Чак до Коложуна? — запита Рако.
— Сâм бог зна! — рече Стане и уздахну. — Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна! Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“...
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: А на кога би оставили одбор? ГАВРИЛОВИЋ: О, за одбор би се нашло људи и сувише, него за логор требало би да сте се бринули.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Излажући се прекору да је ова књига сувише модерна, да одвећ улази у књижевну садашњицу, ја сам унео и најновије писце, у жељи да изнесем активну и живу
Отуда у његовом писању има недостатака. Он је често старински китњаст, претерано »чувствителан« и панегиричан, са сувише усклика и апострофа.
Извесно, у његовим комедијама има много мана. Пре свега, он је сувише моралист и предикатор, и личности представља и интригу води ради поучнога свршетка и неизбежнога »наравоученија«.
Дело је било написано 1847, али се појавило тек 1851. Цео посао Његош је радио као историчар и као политичар, сувише обраћао пажњу на историјске појединости и чинио политичке рефлексије сувременог човека.
Али, њена је поезија безлична, безизразна, општа, сувише пригодна и конвенционална. Она нема осећања ни за језик, ни за стил, ни за ритам.
»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!
и тридесето слово џ, створио своју нову азбуку, за коју је са разлогом могао рећи да у њој »ниједно (слово) није сувише, ниједно звукопремјенљиво, нити које недостаје, него и је таман онолико колико својство сербског језика изискује«,
Са Караџићем је био случај као са свима великим реформаторима, сувише оспораваним и снижаваним у једно време, претерено истицаним и величаним у друго време. В.
Ни прве његове новеле, штампане у исто доба и у истом листу, нису ништа обећавале. Он је почео сувише млад, и требало му је времена да се развије.
подражавања направио цео песнички програм, желео да сасвим скине са себе »шљоке уметничке литературе«, и имитујући и сувише народну поезију испевао збирке Снохватице (две књиге, И—ИИ, 1895. и ИИИ 1900) и Девесиље (1900).
И отуда код Змаја толико песама сувише пригодних, дневних, локалних, у ствари стихованих новинарских чланака, са страстима које су нам данас савршено туђе,
Јакшић је био сувише човек од маште и без осећања за драму, где треба равнотеже у глави, ведрине у духу, умешности, аналитичких
Милићевић, Вук - Беспуће
да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумио да сврши са животом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мене тако јасно Да по свету нашироко Све је видим ласно; А да видим де највише Грожђа свакојака, Де смокава и сувише Ти красни бресака.
То је доста, ја не тражим више, — Збогом, браћо, мила и сувише, Били живи, весели и здрави Никада вас ја не заборави. (1844, јан.
Збогом горо, збогом стене голе, Збогом чудо красно и сувише, Шта ћу јоште да тумарам доле, Те красоте већ не нађо више! Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо.
Ти си онда једва на свет стао, Но зацело веће си слушао — Крваво је сунце излазило, Крваво је онда залазило, А сувише два крвава данка Гореаше огањ без престанка, За небо се пусти дим машао — Онда сам ти оца упознао.
Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе.
Страшне л' ноћи, страшне муке! О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене... Збогом, збогом, клета ноћи, Та кад ћеш ми опет доћи?
49. Јоште поче тужна мома, Како малко снагу побра: „Леп он беше, леп, сирома, И сувише душа добра, Куда тедо, тамо стаде, Што заиска, то ми даде.“ 50.
85. Он се слади моме беле, Још узима њој избицу, Јер де она би доселе, Лошу каже другарицу: „Сувише је, вели, проста, А то већ је за ме доста.“ 86.
2. „Какви Срби, гле и сада! Какви“ — не знам што зборише — „Илири смо од некада, Красни синци, те сувише; Наша мајка јесте и л а, А то мислим већ је сила.“ 3.
Но и они с' већ згубише, Кô да и то би сувише. XXИX Вода струји над њом ладна, Да ј' успава тиим гласом, Она под њом заспа, јадна, Грешно чедо под појасом,
XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче,
Први петли, а њи ево Попадали десно, лево, Па спавају кô заклани, Пусто пиће све стамани, А сувише, гле стражара, Пао покрај господара, Па кô и он рче, дува, Место њега пушка чува, Вргô бригу сву од себе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А кад је трезан, ради као црв. Што год му се нареди, он само ради и ћути. Понекад, кад му ми, деца, сувише досадимо дирајући га и витлајући се око њега, бацио би посао, разјурио би нас и онда отишао.
А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа. Сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравивши коме. Вечерају.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако се моли калуђер седи, бројанице ниже, у земљу гледи, бројанице ниже, кô да речи броји, да л' сувише рече ко да се боји.
Другари му се стари згледају; да л' гњевне можда речи тувише, те смишљају да добар беше свет? — Осмешкују се „Млад је сувише!” Па, божанску погледајући клет, намигују: „Сад оде на заклет!” — Уведоше Делилу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад се царев син наново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе. Онда они поседају сваки на своју галију те пођу кући.
“ Али она ни најмање за то, него убере неке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: — Баци ти мени балоту, да онамо идем ће она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам
колико има времена да те чекам, — и рече јој сувише: — Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до
Цар је упита је ли то њој доста, а она му одговори: — Било би и сувише, али ја тијем нахраним своју малу кћер најприје па онда себе, те нам је тако таман довољно.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Шта чувствујеш ти, љубезни друже? МИЛОШ: Чувствујем да ме пустиш. Јер ако те ја заопуцам, биће ти сувише. МАРКО: Ја доказујем само моју тему. Зар ти држиш да те ја за косе вучем? То није истина. Ти само мислиш тако.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит био, У свету сувише лепом, а да би био стваран. (9.
нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету сувише стварном, а да би истинит био, У свету сувише лепом, а да би био стваран. (9.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем? Мислим ... А, ево стиже и мој бифтек!
као бога вас молим, да то више нисам ја, већ нека веома сигурна и однегована дама којој не треба веровати, јер се сувише виђа по концертима, отварањима изложби, фризерајима, саунама, јасминима, фестивалима, баловима, изборима за мис овога
Да ми је само знати у чему је штос! Можда у томе што лова, изгледа, увек стиже сувише касно. ГЛАВА XИ У којој главна јунакиња ове књиге говори о томе што ће да постане кад одрасте.
За нашим столом поче да се окупља велико друштво. Пили смо ружицу и клопали ораснице. Хоћу да кажем, било је сувише лепо да би дуго трајало. Кладила бих се у шта год оћете да је та змија донела несрећу! Она и нико други!
Занимање — писац, али не сувише успео. Више, онако... Обожава ружицу, љуте сремске кобасице; не воли кисео купус, премијере, резање ноктију и робне
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Мислим да је она значајна, по својој новости облика, по ономе што садржи. Ја сам и сувише задовољан што је написана да бих желео рећи друго шта о њој.
Колико је сад? — Пет. — Биће тачно кроз један сат овде. — Мислим да имам и сувише времена да се испнем до врха села. Имаћу непрестано језеро под собом, тако да ћу приметити кад се приближује лађица.
Свакако, коштало би вас много. — Колико би ме коштало? — Можда тридесет пезета. — Мислим да то није сувише. — Можете говорити са оним старцем на клупи.
Мислим како су сви ови луди апсолутно симпатични и простосрдачни. Жена је можда одвише енергична, један од младића сувише пун себе, али девојка је права реткост.
Цео свет овако мисли или осећа. Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит.
Цео свет овако мисли или осећа. Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат? Ко зна, можда је рат заиста вечит. Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана.
Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било сувише жао. Јесте ли видели како је лепа? Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ.
И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано. — Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате.
Његово срце је било чисто као ова вода. Пипо није слушао шта говори његов отац. Прича је можда била и сувише позната, или просто није одговарала стварности.
Били су срећни да могу најзад да утврде за кога сам питао. — Је л̓ онај старац? — Мислим да јесте, али је сувише далеко да бих био сигуран. Да ли још лови рибу? — Слабо. Он сад само седи уз чашу и прича чуда.
и, као што је Пипо онда рекао, човек који воли свој занат — ведри рибар: — Он неће да ти је син, тата; каже да пијеш сувише и да те више жене не воле! — Не могу ја сисати млеко као он, а жене немају више шта из мене да сисају. Тако смо квит.
Ви сте, Лоња? — Да, господине. Једва смо успеле да смиримо мале и сад смо биле мало да се освежимо. Ви сте их сувише мазили. Ево ово је мати Пипова. Руковах се са старицом. — Задовољан сам што сам вас видео. Пипо спава?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опет се чује једно отегнуто нееееее, мало строжије изговорено из мало веће даљине. Сувише се брзо навикавате да будете неко други.
друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади или ће сви отићи у испоснике савећасмо на промаји
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Аустријска артиљерија је тукла наше ровове, али, за срећу, шрапнели су се распрскавали сувише високо, те се њихово дејство није осећало. Сада су почели да траже и нашу батерију.
Али наша зрна падоше сувише десно, те их вратисмо. Коло не нестаде међу високим кукурузима. О појави ове групе известили смо и дивизион, како би
Не смемо даље, да се не бисмо сувише одмакли, али је и опасно остати на овоме месту: фронт више не постоји. Непријатељ свакога часа може наићи на цео
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељица застаде у недоумици: ваљало је прозборити још коју реч са новим другом, али се он сувише ревносно занео око својих ствари, те и она оде.
Гојко одмах дође, али му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »Шта жели госпођица учитељица ?
— Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!.. Ви сте сувише добри, ваше је срце меко, али вам ја ништа друго не могу дати, осим зла и страдања. Тако сам несрећна рођена!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Ах, како је јадан!...” ВАСИЛИЈЕ (суфлира): „Не гледај ме...” ЈЕЛИСАВЕТА: „Не гледај ме тим погледом пуним туге, сувише сам несрећна и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”!
” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”! За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!
ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зар вас то чуди? Није истина да сувише једу, али је истина да је све крцато пуно робом, гвожђем, справама, снагом. Да, истина је што новине доносе – имају
Но ја врло добро знам да је то песничка лудорија, и да је сувише већ и то што, место описа, јављам само да у Версаљу ниче трава.
Сад га читају. Тагора је био у Паризу. Једва је могао да одржи предавање. Био је сувише искрен и није им ласкао. Напали су га и назвали баналним и афектираним. Сад држи други предавања о њему.
толико га воле и цене, да бих – зато што бих, крај његових великих Баигнеусес, крај свега новог у форми и моделацији, сувише често спомињао Баигнеусес Фрагонара, а особито непријатно говорио о пејсажу код њега, крај свега колорита – испао
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше
Ваше наде које су положене на мене и сувише су ласкаве. Тешко је руководити народним жељама у овако важне дане, али ја ћу уложити све своје силе да поверење ваше
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз. А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би.
У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута. Он опроба да је исправи, али му тај положај беше незгодан, тежак... Не зна како да намести главу...
За један дан мора бити у Лозници. А кад је преузвишени сувише љут, он нареди, да се кривац ваздушном лађом пренесе у место новог назначења.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ВИДЕЛА УЖУРБАНА НОВИНАРКА Стиже Новинарка, с фоторепортером, Са магнетофоном и оштрим пером, Образована, мада не сувише, Увек спремна да интервјуише, Присутна где год се што важно збива, Писац потресних, поучних штива, Лепоте и памети
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Морски организми су осетљиви и према најмањим променама салинитета. Кад је овај сувише велики, велика већина морских живих створова не може опстати у таквој води.
опстати и под ултра-виолетним зрацима, али и тих биљака нестаје на дубинама до којих не допиру ни ти зраци, или допиру сувише ослабљени.
А оваква каква су, ако наглим силаском у дубину компресија није и сувише брза да би се могла успоставити равнотежа између унутарњих течности и морске воде, она не трпе ништа од великог
са већом снагом но што треба, мрежа би се одигла са дна и не би хватала оно што живи по дну мора; ако би снага била сувише умањена, кеса од мреже не би била довољно разјапљена отпором воде.
питања помоћу дубинских риболова, ти рибари стручњаци су сматрали то што су мреже којима се служе за лов у мору и сувише малене да би на таквој дубини могле хватати тако окретну рибу као што је јегуља, која се измигољи из мреже и провлачи
По томе, и сувише простом објашњењу, ту нема ничега ни атавистичког, ни мистериозног: оријентација је аутоматска и произлази од тога што
екваторијалне воде као да ту покушавају још последњи пут обићи једну такву препреку од хладне воде, али се при томе и сувише расплињавају и дефинитивно губе своју дотадашњу индивидуалност у погледу температуре, салинитета и продорне снаге.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
не кријући се, а особито ништа не кријући од себе, још мање од својих прсију, која би, кад их друга нека има таква, сувише пуна и једра, покривала бошчом, пребацивајући је на себе до испод лица. Она то никад није радила.
где је јаче било стегнуто, бивају сасвим слободни; да скида антерије, јелеке и појасе, те да јој се снага, прса и сувише пуне јој руке и мишице, ослобођени тесноће — ма да је ето већ била у годинама — ипак некако још свеже и опојно
Само папуче није могла да трпи, већ ишла без њих, а то све због тих нових чарапа, које су јој ноге и сувише угрејавале. Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг.
Не може се више. Већ и не видим, и не чујем, а и на сметњи сам оним мојима. | И онда отпоче да се тужи, као сви сувише стари људи који, не што им се не мили живети, него што виде колико их њихови у кући не пазе, дигли руке од њих и у
Али најгоре јој је досађивао онај тесан а сувише отворен јелек. Јер, када би клекла око огњишта, да налива кафу у шоље, увек би јој се из јелека прса отимала, те је
И сви, не много развијени, већином мали, кратки. А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.
И сви, не много развијени, већином мали, кратки. А ко је опет од њих био развијен, тај је био и сувише, сувише дугачак и крупан. Такви су им били и коњи, које су појили испред бунара.
Здепасти, али танких ногу и, за чудо, чисто као човечијих, тако округлих, паметних очију а сувише дугачких и густих грива и репова. Софка је видела како их они не поје као други.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо бијаше сувише озбиљан. „А ви двије старе куће“, рече, обративши се сердарима Саву Пламенцу и Петру Ђурашковићу, „ако ћемо по
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да одговара, него се сам утече и рече: „Ако сам ја влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам три хиљаде оваца. Па у једну дубодолину музем, у другој сирим, а у трећу смок слажем.
“ Али она ни најмање за то, него убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: „Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам
колико има времена да те чекам“, и рече јој сувише: „Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје
Сад се царев син на ново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе. Онда | они поседају сваки на своју галију те пођу кући.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство било и сувише очито.
у размет без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“ нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи до дођи, али је
Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем. Иако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши како је видио да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио
Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена. Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.
које изазва тај дочек, усред дома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али кад Маша немарно и као узгред запита за „скончање“
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
би њене руке нервозно и отуђено тумарале по њему, лежао је на боку непомичан, с длановима међу ногама, и убрзо почињао сувише гласно да хрче. А она, одједном уморна, свила би руке под главу и мрак собе испунила дубоким уздасима.
Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло. Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто. Жарачем разби носак.
и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине, Аћиму су сувише весели и безбрижни, па приђе прозору и поче ноктима да гребе ледено жбуње са стакла, да боље види вратнице и пут поред
Обузе га чудно веселе. Узе свиралу из торбе, продува је, поче песму, мала му је и сувише спора за његову радост, па се разигра и завитла у колу, дугом, ситном, без краја.
А питам ја тебе, официру, је ли ово турско село да водиш војску на њега? Двадесетак селака се сложи, али не сувише гласно, па се гуњеви зањихаше ка шињелима, шињели устукнуше неколико корака ка гомили коња у нереду, онда кренуше ка
Ђорђе седе на кревет и узе Адамову руку. Влажна и топла, сувише му је мала за његову нежност. Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге. — Сад му је боље.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је дипломата. Када је Порта, велика сила, сувише благонаклона а Милош, мали владар, сувише сумњичав, изразе благонаклоности од Порте не прима Милош, прима Јован.
Онда је дипломата. Када је Порта, велика сила, сувише благонаклона а Милош, мали владар, сувише сумњичав, изразе благонаклоности од Порте не прима Милош, прима Јован. Онда је местозаступник.
Све је изгледало једнолико и сувише одређено у тој тишини створеној вејавицом а онда се, нагло, ток дана узнемирио и убрзао.
Већ сувише дуго у својој смрти ни Доситеј, који се, на крају своје свакодневне шетње, опет упућује, у пполазу поред Шеих-Мустафино
Тако је трајало све док пред рат, Кочину крајину, то је већ готово крај XВИИИ века, надмоћ Пиринчане није постала сувише очигледна, јер је све друго пропадало у злоћудном времену.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Разговори тих двају природњака били су, вероватно, доста занимљиви да би заслужили саопштење. Али би нас они сувише удаљили од самих абдерићана који су главни предмет ове историје.
кажемо је да су наша два светска грађанина провела цело вече и добар део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“.
„Наредићу да вас све од реда ишибају и ставе на срамни стуб. - Не, то не иде - он је сувише узан за целу вашу тевабију.
Али умирително тумачење искусног лекара стиже сувише касно до ушију наших абдерићана. Страх, који их је био обузео, донео је све своје кобне последице.
Но да се не бих сувише удаљио од историских чињеница, ја сам боравак Аристотелов у Абдери ограничио на неколико дана и упутио га одмах у
Он је у свом сувише разгранатом раду објавио и учења која су била погрешна, а која су се, заштићена његовим ауторитетом, одржала вековима
ловачког пса који је у стању да нањуши дивљач, али који нема способности да је истрајно вија њеним трагом, јер њушка сувише лево и десно док сасвим не изгуби прави траг.
нова (ут воцатур) Магдебургица де вацуо спатио“ изађе, одлично опремљено и лепо илустровано, тек године 1672. Сувише доцкан да би по својој заслузи могло утицати на развитак науке.
„ентерије-а“, стана, до такве мере да наш језик који у том погледу располаже само називима миндерлук, ћилим и мангле, сувише је сиромашан да тачно изрази како је изгледао стан госпође Лавоазије са својим гобленима, паноима, параванима и
Ако су се пре тога сувише исушили, морају се вештачки овлажити. Потказивачи подметнуше закупцима и протурише у јавност смишљену бајку да су
„А које хемиско средство употребисте да подмладите Лагранжа?“ „Оженисмо га“. „А није ли такав лек био сувише јак?“ „Слушајте само!
„Ви сте и сувише љубазни, господине царски саветниче, што ме мећете на исти степен са Фридрихом Шилером, али морам признати: то је била
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка. — Ово су глумци, мора бити.
Гнушај ме се, ако ти је мило, побратиме. Али не буди сувише строг и сети се како смо се патили, годинама живи сахрањени.“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло.
— Знам, знам, брате, али ти сувише претерујеш. Једеш се као месец за сваку ситницу. — Ене сад, ја претерујем? Е, дед’ покажи ми како претерујем?
послеподне, баш овај смех на који зимус не би ни обратио пажњу, дирао га је чудно, па му се чинило да га он некако и сувише одваја од оних тамо младих што се шале, са којима би он радо био интиман и којима би хтео да каже: да ону
не љутим се; знам да и они имају смисла за меру, чак и ти апотекарски помоћници, и да бескрајна, иако летња, ноћ има сувише мртве тишине и за мене.
— Господине, — рекох кад се атмосфера нешто мало рашчистила те опет седосмо у кола — ви сте били и сувише добри да ми, и не познајући ме довољно, поверите вашу интимну фамилијарну историју, која ме је, одмах ћу вам рећи,
Не знам, богами, ни ја не знам шта ћемо сад. Ја мислим да сам то јасно доказао, то јест овај мој говор види се сувише јасно. Однесите моје поздраве вашима на дому! — Хоћемо, хоћемо — одазива се народ и накреће полиће.
Ваши су вам, без сумње, причали да су тамо вођене велике и крваве борбе са Бугарима. И сувише нервозни седели смо у рововима за стојеће стрелце, опкољени маглом која нас је давила и притискивала, и молили се Богу
Као да овај свет није имао појма, да ћу ја тога дана говорити пред судом! Био сам и сувише нервозан и дрхтао сам кад угледах свога клијента, који је и сам био дошао врло рано и који ме већ по стоти пут
По мраку који се брзо спустио, а према малим војничким фењерима, настало је потом и сувише споро искрцавање чамцима на обалу, где се једва назирале некакве старе, сиве и порушене зидине.
А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео. Излизао сам се сувише за танка осећања. Но ипак, наслонићу главу, ево овако, онда ћу малчице да зажмурим, накренућу пре тога две-три
Ја извадих најмању сребрну пару коју сам имао (и то ми се учини сувише издашан дар) и пружих му је. Узимајући, просјак подиже руку капи да ми захвали, али је брзо спусти да прими дарак моје
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Неки човјек изишао је једног дана из куће и никад се више није вратио. Али не! На тај начин прича је испала и сувише кратка. Тако кратка да је ето већ испричана. Хтио сам је свести на најбитније, но видим да то не иде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Па понеси! — нареди јој медвјед. Она оде до кошнице, те поједе остатак меда, и сувише огребе кошницу, па се врати медвједу. — Како си тому дјетету име надјела? — упита је он.
да одговара, него се сам утече и рече: — Ако сам ја Влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам — три хиљаде оваца. Па у једну дубодолину музем, у другој сирим, а у трећу смок слажем.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ти и данас тражиш борбе и живота. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа И осећај да сам сувише се над'о Да је јад највећи срце увек младо. Ти волиш, бориш се, али јесен ступа.
Али нисам знао да онај к'о страда Греши кад сувише и воли и жели, Да на земљи увек најбоља је нада, Кад се све обнавља: човек и цвет свели.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
То осећање је било толико јако, да сам решио да оставим сав посао и да удовољим тој жељи. Али, схватио сам да ми је сувише тешко да напустим лабораторију, па је прошло неколико месеци док нисам успео да оживим све утиске из свог живота до
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене. Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву.
Осећао сам се заплашен и осетих како бих био срећан да се окренем и вратим у Идвор. Свет изван Идвора изгледао ми је сувише велики и загонетан. Али кад сам се искрцао, нестало је мога страха.
Да није било оне топле љубави чешких дечака и њихових родитеља, осећао бих се веома усамљен. Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг.
Мој изговор и граматика забављали су их много више него што су хтели то да покажу. Били су сувише учтиви да би се отворено подсмевали мом српском нагласку У току ових разговора моја ”вила” је мирно седела и све
спаваоници у Норфолк стрит улици, окружен људима који су били већином странци-досељеници и веома непријатни, било је сувише туробно за српског младића који је познавао овај лепи свет онако како гаје видео са пашњака свог родног места и са
Он заволе ово што ја радим и поче ме благо корити да сам се заверио да га преобратим у Американца. ”Тонеш, тонеш и сувише брзо, младићу, у вртлог америчке демократије па за собом вучеш и мене” - рече ми једне вечери, када сам побијао нека
Ја сам био и сувише млад и нешколован да бих могао разумети суштину тих дискусија научника, али ју је Билхарц пратио грозничавом
имену Френк Хенри, зграбио ме је и повукао натраг говорећи да немам шта да тражим овде јер сам судијску линију прешао сувише касно. Нисам познавао правила игре и ми се повукосмо у страну и ухватисмо у коштац.
Сматрали су да се облачи сувише по енглеској моди. Било је и других момака у то време на Колумбији који су се модерно облачили као и он, али они су
Разлог је био тај што су они били добри атлетичари, а мој протукандидат се сувише много ослања на своје велико историјско име и на своју изванредну појаву.
Амринџа, и њихово велико знање, као на пример, оно поштованог председника Барнарда, умањивало је тежњу студената да се сувише посвете обожавању снаге и борбеног духа као и другим активностима ваннаставног програма.
и сада се не смеш заустављати или враћати назад, као што ниси ни онда када си у даљини угледао врх Титлиса и осећао се сувише уморан да се на њега попнеш.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И то није сувише слободно асоцирање које у самоме тексту није на неки начин „програмирано“; напротив, сама структура Попинога поетскога
Чини ми се да се сувише мало пажње поклања овој интересантној појави у модерној поезији, чак се не зна тачно ни какве је размере узела.
Није их зато ни било сувише. Само тако је и могао, на пример, да оповргне окамењену слику о Настасијевићу као анахронизму и архаизму у доба
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз афирмацију живота), нешто анархије, фамилијарност, сувише отворене личне исповести, у разлабављеном облику, у стилу неправилном и мутном, често сплетеном, сецесија' и
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише. Ту сам и Финеску повела, о бештија једна, и она се баш добро частила, пак најпосле заспала под асталом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ГОРАН Ноћ сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје
Пакао је паклен јер није правилно распоређен, јер има једна реч коју не можеш укротити, коју не можеш ни издати, реч сувише будна за наше благо срце.
у тој немаштини Утешно је бити земља Поносно је бити камен Премудро је бити ватра Побожно је бити ништа Прљав од сувише опеваване шуме Песник пева упркос поезији Без срца без насиља и без жара Као реч која је преболела музику Слобода је
из опеване шуме ко преброди опевано Море и општа места од свега страшнија Срећан ко своју песму не плати главом Али сувише вешта песма чему користи Она све изврда доњи и горњи свет слаже Жеднога те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што
Краков, Станислав - КРИЛА
Интелигенције јаче. Карактера отвореног. Веома схватљив и енергичан. Лично храбар. Употребљив за поверљиву службу. Сувише наклоњен женама. Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА.
Чедне шоферкиње имале су тела мршавих мушкараца. Одлазиле су и на фронт, где је мушких И онако сувише било. Болничарке, бесрамне И љупке училе су да уста у љубави ипак највише значе.
— Убио сам, убио сам... — Официр се није томе радовао, али се није ни ужасавао. Било је још сувише блиско. Још је осећао на лицу отрти млаз туђе крви. Онај јаук му је остао у глави. Па не само тај први.
Ту је било меса и од поручника Луке. Целога је дана преплашен мењао места по гребену. Сувише су близо гранате падале. ”Погинуће” шапутали су за њега. Најзад се скрио у дубоку рупу иза сандука и џакова са земљом.
Гарон, још два... аИл рігхт... све су те животиње исте... — Митфорде, ви мислите сувише рђаво о женама... — О женама и о људима... ипак се треба веселити... ни живот се не жали у рату... жене?...
Петровић, Растко - АФРИКА
да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак
Они сви спавају јер је за њих ово вече сувише хладно. Ја и сам осећам свежину, јер чим се изиђе из појаса прашуме у савану, разлика је између температуре дана и
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему
Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих се земља пушила, а да се не би уверио да оно што у њему носи тако славно име
То је сувише среће а да не изведе из стрпљења човека чији је живот условљен напором и мучењем. Није било сумње, што сам после и
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити
Налазио сам сувише мало злата а сувише много горчине. Прешао сам на трговину; треба процуњати кроз сваку најмању насеобину, прелазити стотине километара,
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се
имао на себи само једну кошуљу одраслог Европејца, испод које су вириле његове танке ноге, један диван нови жирарди, сувише велики за његову главу, и диван мали штап, од ружинога дрвета.
нагло окренуо, и у тренутку све схватио. Он је видео да је краљ прекинуо један покрет, да је његово лице сувише брзо постало опет сладуњаво, да сам ја увређен.
ми кажу да се сâм не смем замарати ако не желим тропску грозницу, да су они добровољно ту и да то најзад и није за њих сувише велики напор. Одмах почиње између њих брз разговор и смех, као у деце.
до села Кауре, али не бисмо желели да их сувише удаљујемо од домова. Међутим шеф Небинга, црнац за кога је долазак белаца догађај толико изненадан да он не зна више
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Топови су у тренутку напуњени, али кад хтедоше да их управе, опази се да је прорез бедема за топ сувише узан, јер је коњица долазила као са стране. Командант топова опет повиче: За сад, јунаци! пијуке! ашове!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Интересовало ме да их видим. Причао ми је како су обе врло лепе, млађа је још лепша. — Сувише је млада, и ја немам времена да се мајем око ње — говорио ми је он. — А ти па имаш времена! — чисто се наљути Војин.
Зато сам је погледао и казао тихо: — Ево, дајем вам себе као талисман. Она се љупко насмеја, и рече: — Сувише сте велики... Вас не могу ставити у своју ташну. — Свеједно... Ставите ме у ваше срце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А сувише, ево ти се Ја заклињем вишњим богом, И причешћем самртнијем, и очиним благословом —” Проговара Сабља-момче: „Не ку
Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не подноси сат више од четир’ ока. Кад се ударе сунце и месец, једно помрча: Стане л’ земља међ њих,
П. Поповић се оправдано питао „да ли се цела Јеђупка певала”, јер, заиста, „сувише је дуга”. „Можда су се” — надовезује П. Поповић — „само извесни делови певали, на пр.
У одељак Напомене уносио сам нове податке само у најнужнијем обиму, како књига не би нарасла сувише. Тако је и опсег предговора саображен потребама библиотеке у којој се ова Антологија појављује.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?... Ма озбиљан си ми, момче, сувише, И загонетан, — а Венецијанцу Баш не приличи хладна озбиља. — Развуци усне!
Али већ од тога је слаба вајда Црногорцу. Пушку ти нама, џебане!... А књига?... Књига имамо и сувише! Та не извукосмо ли лане и оно што се којеђе по црквама находило, те савијасмо вишеке, — а бо’зна да нијесмо, цркве би
— Ал’ још си доста благ! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја доста благ? ЈЕЛИСАВЕТА: И сувише; У мојој руци да је твоја власт, Хе, Ђурђе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па шта би, јагње, ти, Ти тако блага, кротке нарави?
КРАЈИШНИК: Опрости, господару!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ти опростим?... Чело ти је погружено, кротко, Понашање сувише понизно, Још ме ниси ни погледô добро, Ни реч рекô — па да опростим? КРАЈИШНИК: Господару!
КНЕЗ ЂУРЂЕ (глади се по челу): Још нешто хтедох питат, војводо... Али доста је — доста, сувише, Под твојих гласа тешким теретом Слабачка ми се плећа сломише... КАТУНОВИЋ: Још није све — О, господару, има још!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Кретање ка народном језику Ипак, показало се да су то илузије. И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито због бабе. Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. И онда Младен одлази у чаршију. Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама,
Знао је да тако мора да буде; само, гледао је да то сувише не буде, не упадне у очи и тиме као грех постане. Али, мада је то био узрок њеном и целе куће и родбине весељу,
Ћипико, Иво - Пауци
Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта, остаде му у глави: један петокрунаш и сувише круну. Илија се примири након тога.
Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота. Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико
Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху.
Рана се била разбуктала, злоћудна болест је захватила читав кук и бутину. Властелин није сувише стар, снажног је телесног састава, уз брижну и зналачку негу избећи ће смрт.
Да ли му је тешко да долази уз стрме падине до Куле? Можда сам и ја претерала. Можда сам била наметљива. Обукла сам сувише танку хаљину и док је пролазио мимо мене упадљиво га одмерила од главе до пете.
Јелена Напрезала сам вид не бих ли одавде, са Куле, видела што се збива доле у манастиру. Људи су изгледали сувише сићушни, њихове црне ризе биле су сличне, и узалуд сам покушавала да међу њима препознам Доротеја.
Изгледа да је главни мајстор Стикриос замерио Јакосу што је Јуду насликао сувише одвратним. Није му се допадало такво претеривање. Видео сам ту фреску у Ариљу.
Многе снажне и младе људе смо сахранили на брзину и плитко, нисмо имали снаге да се око њих сувише мајемо, а и вода је била свуда около, за тили час би испунила раку.
Видели смо ми да је воли, али томе нисмо придавали никакав значај. Она је била власништво свих нас, сувише лепа жена да бисмо је препустили само једном. Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас?
А Никанор каже да је приметио њен кратак смешак, но ја му то не верујем. То би било сувише чудовишно. Богдан Склопила је очи и прошаптала: „Да ли је ту Доротеј?
су навирали преко бедема, али не могавши да се снађу у мраку и не познајући ширину бедема често су чинили искорак сувише и падали у празно на плочник доњег дворишта. То је потрајало. Онда је напад спласнуо.
Опет нас је спасила стража. Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља.
Опет нас је спасила стража. Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Васиона је сувише огромна, а да би се могла стрпати у једну књигу, у којој бисмо описали каквом нам се она указује и каква је у истини.
То је, очигледно, због тога што се мој поглед, који сам одоздо упро био у висину, приљубио сувише стрмо уз прву кулу, и прошао мимо ове друге, која је ужа од прве.
- Да Вам окренем леђа? - Слушам! Врло се добро осећам у овом оделу, лако је и пространо, само његов опасач је сувише узан за мене. А Ваша одећа је опет мало подугачка. Да, Хера је улога за хероине, а Леандер за младићке љубавнике.
Да, Хера је улога за хероине, а Леандер за младићке љубавнике. Ви сте, драга, пријатељице, сувише филигранасти за хероину, а ја сувише урањен за младог љубавника.
Ви сте, драга, пријатељице, сувише филигранасти за хероину, а ја сувише урањен за младог љубавника. Но лако ћемо се испомоћи: ја сам мој опасач продужио помоћу моје свилене кравате која има,
Ми путујемо... Трзам се, као опарен, из слатких снова: отпутовали смо сувише далеко, изгубио сам сасвим из вида, да се налазимо на научном путовању.
Они су ме, са моја 53 килограма, сматрали за телесно сувише слабог за толики напор. А да постанем професор! - Знали су они сву беду таквог позива.
То је једна тешко приступачна, пресветла личност, па се бојим да нас не дочека сувише гордо. Сигурно је да јој не бисмо смели ни у очи погледати.
Но, Венера правила ми је великих тешкоћа. Разумем и волим када жена није сувише предусретљива, али баш толика резерва није потребна.
Ја сам Вас у последњим писмима наше преписке упознао доста, и сувише, са мојом властитом историјом, сад је време да Вас упознам са историјом једне далеко знаменитије личности: наше Земље.
остали толико безуспешни да их је познати бечки метеоролог Хан одбацио ђутуре, изјављујући да су астрономски узроци сувише слаби, а да би могли утицати на климу наше Земље, и да се са астрономског гледишта може пре закључивати на
Мој Вас одговор не задовољава. Ни мене. Ваљда због тога што седим на овим рушевинама. Оне говоре сувише речито о пролазности свега на овоме свету и присиљавају ме да о томе мислим.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Мени и ово је сувише, па још и то ми треба. И онда не би тек могло да се заспи, да се ноћ проведе мирно, и да се сасвим не излуди, побесни
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад. Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара; и тај пушкар,
ГОСПА НОЛА Гробница Лазарићевих, иако нису сувише давно изумрли, то је данас један испроваљиван подрум пун корова и крша од цигли, гранита и оградних мотака.
Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати. У Бошку се тако и сувише успавала одговорност оца, и он се једва годину дана по жениној смрти поново оженио.
једног дана против мене, а то не би добра донело ни вама ни мени, јер сте ви овде домаћини, а ја опет не дам себи сувише близу никоме... Немој да плачеш; ја се радујем што ћу имати своју кућу, а Тодор, видиш, води ме радо.
два маха, „с поштовањем за његове способности, и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не остаје на шеталишту сувише дуго, да не иде откривене главе, и још неке маленкости.
Шта је било? Госпа Нола није мучила паланку радозналошћу. Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала. Додуше, још као дечко, он се сам прозвао Србом, али ја сам га звала још и Соколом...
Има и без њих грабежи: граби адвокат, граби Јеврејин, граби држава, граби и Бог где се сувише нагомила... Смањује се полако Тодорово имање...
Отац Павлов се једном решио да протестује: да дете сувише ствари учи, да није довољно слободно за игру. Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће
Девојчице су Павла волеле, ипак не сувише, и то је блажило међудругарску ситуацију. Професори су врло ценили Павла. Умео се понашати лепше него ико у њихову
Један, па још три кратка. Песма се пресече. — Човек је у невољи. Шта може бити? Није још сувише касно. — Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више. — Ко ти зна.
— Ама, да ли се ви не варате мало кад сувише уздижете Павла, особито на свој рачун? Слушајте, Каленићу, ја му не волим она честа писања о најразноврснијим стварима.
И уздахну. Кроника паланачка чека. Бранкову љубавну историју није било вредно забележити: сувише кратко и једноставно. Заљубио се био у сиромашну девојку која је помагала себе и породицу радећи фини вез и шав.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Па онда и фризура; зар не налазите да је протагонисткиња имала у другом чину сувише сређену, зализану, некако домаћичку фризуру?
Мени се нису никако свиђале њене светле очи, а још мање онај њен порцулански осмех. Некако се и сувише осећало да је тај девојачки осмех направљен у фабрици.
пријатељицу, која је с обзиром на његове године и на уметничке напоре, којима је истрошио своје намучено тело — била и сувише млада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство. — Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише. Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант.
Неповратно?... Будућност нас и не занима толико, јер је садашњица сувише мучна и тешка... командир превуче прстима преко овлажених очију. — А сад? — Додељена ми је нова батерија...
Командант запита на шта мисли. — За оно огњиште што сте га употребљавали! — Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ПЕСМЕ НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ У поноћ кад пођем улицом сам, сам, Улица је сувише широка и црна, два прозора су свега осветљена, У поноћ када пођем улицом сам, сам. Ја знам, Ја знам, Ја знам.
још натопе све сољу горчине и јода; Има цела јесен, да ми се мучи на модрост вода, И на труд прелажења преко кривина. Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични
Сувише тесан простор, да се протегли, Сувише мало звукова којима да се зева, Под покриваче оштре неба, којима пева Ревматични бол сумње, бесмо легли.
или у жељи да задовољиш своју страст за певањем. Ако си рођен сувише рано или ако одвише рано почнеш да трошиш на неопходна и неизлечива задовољавања богатство, које међувремено стичеш,
И то је оно што се сматра испаштањем, још у овом животу, грехова: сувише велико богатство искуства, сувише проширени простор да би садржавао понова упрошћену младићску тежњу, а да се ова у
И то је оно што се сматра испаштањем, још у овом животу, грехова: сувише велико богатство искуства, сувише проширени простор да би садржавао понова упрошћену младићску тежњу, а да се ова у мукама не декомпозира у ствари ни
На кључ је у њих Сунце утеривало своја лучења; И никад сувише није пекло на грудима. Отицало је опет зором, котрљало се по ливади, Гледах га једва разбуђен, насмејан у чуђењу, Не
Тај необјашњиви, кобни, и повратни напад удеса, Каткад на један једини звук или на сувише удахнути дах! Цело ми биће после дуго трпи од потреса, Гле, једину њу тих тренутака од мене не беше страх; Толико ме
И нека умрем већ једном, нек превазиђе та мисао, Сувише жедна да зна који би нов сан да устави Толико добре тишине дође из ноћи коју сам дисао, Мир, срце; и тај Час даћу, за
Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите. Господ сам даде рукама плодност чуда да скривају, Сребрни снег кринова узеше Серафинима.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Иронично се осмехну саветниковица, Но ипак уздахну с тијем. Каноник јако раствори уста: ''Љубав Сувише не сме бит слепа, Иначе здрављу шкоди. ''Како то?'' шапну Фрајлица врла и лепа. ''Љубав је једна пасија!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кад води онај духовити шаљиви разговор са трима шићарџијама који му нуде коња још бољега и још прида стотину дуката и сувише рало и волове, а он све то одбија изговарајући се да не може да умири ни свога „лошијег“ коња, да дукате не зна ни
Да га не би сувише срдили, пусте у град, као у знак верности, синовца Момчилова Рајка, са пет стотина војника. И тако Момчило немајући
разбијена, придворни певачи силазе међу сељаке, сељаци примају феудалну поезију, показују способност да је преудесе и сувише — певају затим потпуно нове песме, о сасвим другим личностима. Нешто као силазак светога духа.
Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији. Њен победнички хероизам — макар и сувише идеализован, макар и измишљен — обилато је хранио клице будућности у тешкој садашњости.
је од култа те државе као снаге вољне да се супротстави поробљивачу, и потпуно је супротна сепаратизму периферије. Сувише, ни оних пет песама које Зоговић наводи не може се сабити у тесне границе Дукље, Травуније и Захумља.
Хоћеш дати коња на размјену? даћемо ти коња још бољега, и још прида стотину дуката, и сувише рало и волове, пак ти ори те се љебом рани“. Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије!
челенку, па их здраво натраг повратила поочиму Старини Новаку; њему млада бјеше оправила у јабуци стотину дуката, а сувише чичи Радивоју, оправи му сабљу бабајкову, па овако млада говорила: „Ето, побро, дара свакојака, што си мене био у
У једно се вече састанули на просидби лијепе ђевојке: старац даје хиљаду дуката, и сувише од злата тепсију, — на тепсији исплетена гуја, на глави јој алем, камен драги, према ког се може вечерати у по ноћи
изиђе пред таваницу клету, Пипери га на откуп узеше, даше за њга све пиперске овце, и још много небројено благо, и сувише робињу ђевојку“.
клету, дошла му је остарила мајка, од паше га узе на откупе, даде за њга краве и волове и бијеле овце и јагањце, још сувише небројено благо“.
Ровчани те од паше купише, за те даше двије боце блага, све у ситно жута млечанина, и бијеле овце и јагањце, још сувише робињу ђевојку“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Поправио је чак и стари школски глобус, само је на њему земљину куглу мало и сувише накривио, па је личила на пијанца, који се управо спрема да легне.
Пред њима је био висок усправан процијеп у стијени при дну много шири, сав обасјан. Дјечацима се у почетку учини и сувише узак за пролаз, али кад стигоше до њега, без по муке провукоше се кроз распуклину и стадоше, изненађени и задивљени.
У будуће курире доспјела је читава Јованчетова чета. Иако Николицу нису примили јер је био и сувише мали, он се ипак, већ првог дана, увукао у курирску учионицу и отуд га већ нико и ничим није могао истјерати.