Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И заиста, један од њих узе сироту жену на рамена и, скоро обнезнањену, изнесе је с дететом заједно на суво, а други провали прозор и парче по парче од оне сиротињске тековине додаваше другу који напољу, до половине у води,
Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором. Доктор беше Чивутин, ружна изгледа човек: лице му беше суво, ишарано црвеним пегама, брада ретка, риђа, а очи му нисам смела ни погледати, тако су биле пуне пакости...
Ал’ овога лета не беше на њој ниједног зеленога стручка: све суво, црно... Изгледало је као да се некакав необичан пожар догодио, после којега остаде само гар...
Гладна и жедна говеда тумараху без чувара по големој Галати и чупаху суво корење из земље. Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади.
а други за један дирек тако пажљиво да је Стојна, која није још могла заспати, мислила да је то само поветарац што суво лишће котрља.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 50 Јелен Јелен ђорав придомисли се пáсти покрај мора, здравим оком на суво окренут, од стране морске не бојећи се ништа. По случају пролазећи туда рибари, устреле га.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
вранче, сутра је ујак у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих ти како
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и Али-Призрен, да онде прећи не могу, они са 20 друга седну ноћом у лађу, низ Дунав дођу у Градиште, изађу на суво, кажу у Градишту ко су, и где им је друштво остало возећи се на Морави.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
за писара и премешта се у други срез, а на његово место послали некаквог дечака: изгледа као метиљава овца — јадно, суво, непокретно, не уме честито ни говорити...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина... Станко Јуришић први дође к себи. Он притрча своме имењаку.
Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... И опет обоје сагоше главу... Сузе су капале, па и престале. Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту... А напољу је свитао дан.. Прођоше три месеца у Тузи И жалости.
па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу! — рече попа суво. И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. — Ама зар попа?...
— Сад ћеш и више. Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... Заћуташе и сваки се предаде својим мислима. Суво грање пуцало је под ногама њиховим.
— Него... знате ли шта? — Шта? — упита кмет. — Да се вас двојица измирите с њим. — Нисмо се ни свађали — рече поп суво. — Знам. Али је он чуо... — Шта је чуо? — Као да вас двојица врчите на њега. — А ко му је то казао?
Сви су били као у неком полусну. Пандури су спавали у хану крај огњишта. Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио. Он се намести и заспа...
Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом.
ефендија — господин, господар Журава — речица у Мачви од које данас постоји само суво корито заварчити — ставити, онеспособити, затворити зајмити (стоку) — потерати (стоку) закоцаћити — заврнути,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Особито у селу ни за живу главу нико то не сме да спомене; штавише, сад још хвале место да је суво и оцедно, и да му и не треба тротоар. Но, међутим, није баш ни тако. Напротив.
« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа. — Заповедајте. Пију ликер. — Ал’ је ОВО добар ликер, — рече чика-Гавра.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
доцније Јуришић се није могао опоменути: како се нашао поред оне ужасне постеље, у којој се једва примећивало оно суво, танко и врело тело и кад је угледао оно мршаво, изболовано и земљасто лице, са раширеним влажно-сјајним очима, које
Африка
По хартији је понављао у ствари само два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Одмах затим присетио би се и потерао. Кроз сат, два, тле је постало сасвим суво и песковито, па су одмицали брзо. Већ пред подне били су од Раба далеко. По подне се појавише неки брежуљци у даљини.
И последња четврт Месеца. Павле му је, каже, причао да је тај дан био топао, као пакао. Лето је, каткад, у Темишвару, суво и усијано, заиста, са врућином, која, кажу, долази у Хунгарију, чак из Азије.
мислио, Исакович је осетио, при помисли да ту жену ударају, избацују, на улицу, као неке сузе, што под очним капцима, суво, горе.
Његово, високо, бледо, племенито, чело, над тим очима, било је уоквирено увојцима, косе, као суво злато, а његово лице са орловским носем, као воштано, скоро прозирно, одавало је, колико је потресен.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Хтедох да прогутам пљувачку, али грло ми је било суво. Плесачи при дну ходника почињали су да се разилазе и по томе сам знао, иако нисам чуо звоно, да је одмор већ завршен.
Можда чучи на тргу и посматра двоструке редове корњача у шетњи? Готово потрчах, а грло ми је било тако суво да сте ме могли обесити да исцедим парче пристојне пљувачке из њега.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но ипак је био оригиналан човек. Створа је био повисоког. Прав као трска. Лице узано и јако овално, суво, жућкасто; очи црне, велике, велике обрве, чело, високо, па спреда доста ћелав, ма још млад; поглед поносит.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најбољи лек од море, кажу, јесте да се у кућу донесе суво ђубре од вола, које се нашло на црном трњу.¹⁶⁵ Постоје и многе басме, којима се оне изгоне, као што је ова: „Бежи,
Улазећи она пита ону жену што седи: ’какво вариш?’, ’варим суво да стане сирово!’ одговори јој ова.“ Поступак се, као што је то обичај, понови три пута.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
последњу проверу, надајући се да ће се тада појавити и оно старо узбуђење —дрхтавица у коленима, бол у дну стомака, суво грло — значи да га Дубровник још радује, необориви доказ да још није сасвим стар.
Кренули смо преко планина, кроз кишу. У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
на пример, овако: Трепти у тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње прегријано лето и наша ознојена зрела јесен, труд и слога наше чељади.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он често само суво и опширно излаже историјске догађаје. Спев је обилан: много лица, много догађаја. У ствари, то је у стихове стављен
Радња је трома, излагање суво, стихови слаби, цели комади крајње досадни. Данас је тешко схватити како су такви комади могли имати не само
Он је волео децу не суво педагошки, но очински, срдачно и топло, и за њих и о њима испевао је велики број песама, најбоље дечје песме у српској
Он се или ограничава на суво и хладно причање историјских догађаја, без маште, без боје, без поезије, без осећања историјског живота, чак без
Милићевић, Вук - Беспуће
и цијепајући одијело о дрско, црно трње, крвавећи руке кад се прихваташе за њега да не стане у воду и да прескочи на суво; гледа Уну разливену на уморним и лијеним пличинама, пунима шевара и водених трава, гдје се скривају дивље патке,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвеће љупко ми смо млади брали, Песме славља убаве слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.
Све пропало, свега ми нестало, Мог живота дрво прецветало, Лишће жуто ветар ми раздувô, Шта ће јоште овде дрво суво? Силни огањ из недара бије, Пламти, букти, у дрво се вије; Дрво гори, губи се и троши, Мени данци за лошима лоши.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пантелија се врати иза рампе, намршти се и суво рече: — Друже, кад немаш легитимације, не може. Окрећи коње натраг.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко?
— А глас ти беше тако обичан, равнодушан. Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца, не издаваше баш никакав осећај. — Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш?
Опет поче песма. Али не онако топло, поверљиво, већ некако суво, дуже. Изгледаше да више певају из милостиње према Томчи, како не би опазио да он није за њих, и да зато они пред њим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ОГЛАС МАЧКА ТОШЕ Продајем газду, млинара Тришу, доброме купцу, макар и мишу. Цена је скромна: ребарце суво, комад сланине, прасеће уво. Строг ми је стари, за краћу бије, такав ми газда по ћуди није.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Не жалим више никога. Не жалим више ништа. Живим само својим ћелијицама, само ћелијицама. Као биљка. Муња која суво ошину небо показа одједном све обале језера до највећих прецизности.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихано, бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак — Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
При томе се није разбијала, нити се распадала или растурала, остајала је цела, на изглед кречна и суво обојена, у ствари непробојна, нерастурљива, беззглобна и безчављаста, а ипак ћошкаста и осетљива на сваку огреботину.
очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху он само зна нездраве снове о блуду који га на повратку снађу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сви гледаху учитеља, а он, да би ма шта радио, продужи брисати се и онамо где је све било суво. Кмет се искашља, онако из учтивости, тек нек се штогод каже, да се не ћути, а одборници му понајлак помагаху.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
шениц’ сламу мјесто трпезе, А по њојзи трпежњаке златом везене, Наврћите добре овне на ражњевима, Сијеците суво месо, а не мјерите, А ложите крупна дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче,
184. Сасуши ме Дуде, бело Дуде, Направи ме Дуде, суво дрво, Суво дрво, Дуле, јасеново, Запали ме Дуде, изгоре ме. 185.
184. Сасуши ме Дуде, бело Дуде, Направи ме Дуде, суво дрво, Суво дрво, Дуле, јасеново, Запали ме Дуде, изгоре ме. 185.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ти само лези, гледај, наслађуј се и питај сам себе шта може бити лепше... Над тобом трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле
Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОРАХ Нити га копах, нити орах: Као дар с небеса, паде орах. Одбаци с леђа тешки капут И склизну у суво лишће, на пут.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
На капију је само њега пустила, а његовог коњића кришом, да нико не види, иза куће увела и тамо у крају баште за неко суво дрво привезала, да уз нарамак сена или траве дрема, чека, док његов газда посвршава одређене послове: довољно насече
свему прича, када је отишао и како, и да не би Софка по гласу јој дознала више него што треба, зато јој онако кратко, суво и одговорила: — Доћи ће! То, да је заиста он продао кућу, видело се и после.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поветарац мек по њима дува, У сузама траву теши свелу; Суво грање, жуто лишће нија Шум тајанствен ноћних елегија.
Бакарни месец засија у часу, Кад ноћни ветар суво лишће расу У развејани пожутели прах. Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде, малаксале чежње, Кад скоре
Остављену, не знаше је људи; Она боле видала је њине. Како ли је пусто, тамно сада! Срце суво; груди болно празне Очајања змије море разне; А на душу вече што сад пада Осећај ми страшне носи казне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пун беседе као шипак зрна. Пући ће као неначет кестен (у ватри). Расте као врба. Румен као ружа. Сâм као суво дрво у планини. Сув као вејка. Танка као конопљика. Утањио се као стари дуб у лазини. Шупаљ као буква.
Сложни као мед и масло. Стиди се као невјеста измеђ’ ђеверах. Стиснуо се као грошић у кеси. Стоји као страшило. Суво као барут. Тих је и благ као уље. Туп нож као бабини зуби. Ћути као да камену беседиш. Ћути као завезана врећа.
— Стар се во не учи орати. — Тко је бога измолио, и море изловио? — Траг по трагу иде а крв по жилама. — Уза суво дрво и сирово гори. — Учувао нас бог од млетачке галије и турског балије. — Хајдучка мајка црна клупка смотава.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли
стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А за вечеру хлеб да се поставља по мало, а вина такође великим красовољем, јер је жарко и суво време. А у пост Христовог Рођења нека вам за јело и пиће буде исто као и у пост Светих апостола, како онамо указасмо.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Застаје): А ти, молим те, ако нећеш штогод да ми скуваш, а оно бар наложи ватру. (Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се.
(Показује на дрва): Ено, све је суво, све суво. И, ако хоћеш, наложи. Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
доба ноћи пођемо кроз широки канал; кад ти ту нападне на нас такова стра[х]овита бура да нико није већ мислио главе на суво изнети. Те музике опет, и тога завијања ко није чуо, нек не жели чути.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Газда све може. — Може ли дукат да баци у снег? — Може. — А сина? — Тола се из дубине насмеја. Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо.
Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну. Злато суво зашкрипа и Ту шкрипу крв разнесе по свим жилама. Стиште кесу да угуши глас жутих наполеона, да их не чује ноћ.
Венци суве паприке, остављене за семе, обешени о стреху, суво шкргућу изнад његове главе. Звонко сипкају осушена ситна семца. Неко их лаким прстима пипка. Осушена семца.
Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло. Носак ибрика је узан: споро, сувише споро и танким млазом увире ракија у ждрело, таваници окренуто.
Опрости јој, оче Методије, збунила се, несрећница“, рекла је Милунка. Пришла је и пољубила га у рукав: суво су звецнуле бројанице, а калуђер је причао лепим, успављујућим гласом, никад то неће заборавити: „Видим, Бог је
Крстила се јечећи и дуго љубила камену плочу гробуглачану женским уснама, а лице јој је било суво и хладно. ...Неће јој Бог дати порода. Како сме да помисли? То је највећи грех. Опрости ми, Господе, грешној.
клечања ни утрнуле усне од љубљења камена; онда се подвукла под гробницу и, с лицем притиснутим на камену коцку пода, суво је јецала једне те исте речи: „Сина, сина ми, Господе, дај...“ Свеће су у капању догоревале.
Сељаци занемеше слутећи стрељање. Тола не савлада суво, ситно руцање. ГЛАВА ТРЕЋА Гусне вече и мирише на тиквене вреже и мртве кукурузове ресе.
„Јесам. А ти престани да ме зовеш газдарице. Што ме тако зовеш? Плашиш се Ђорђа? Колено ти је суво као печурка.“ Тола се уозбиљио и мало поћутао. „Па зар ниси газдарица?“ „Ти ништа не знаш.
Њој се чинило да је малопре изгорео... Соба је пуна сенки лишћа и месечине. Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе.
Ипак, у свест му се урива неочекивано сазнање, стидно, невероватно. Око њега сељаци срповима кољу кукурузе и они суво шуште. Вара ме, курва. Жена је то. Снашла се. Сенка бреста се неприметно одмакла од њега.
А не може да не мисли на свирку из јабучара и оно вече кад се удавила у мраку и босим ногама себе заковала за квргаво суво дно. Усправна, као слап воде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар је чудо што су трговци нудили суво злато за њега? — Продај га, па купи ново одело! — наговарали су старца. — Ово ти није ни за страшило! — Знам да није!
Попа, Васко - КОРА
сенка утеши И степениште сам дрвено Којим из собе на улицу силазиш Само да се са сенком твојом поиграм Лишће сам суво Дуж улица којим пролазиш Да твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато, потребно за тај посао. Он ми донесе свој рукотвор; показаћу ти га“.
Када је Архимедес и ту ствар испитао и нашао да је злато круне, заиста, отпорније но суво злато, а да тај вишак отпорности вреди ону примесу сребра, па да се ова због тога може одобрити у виду награде
„То је, заиста, врло чудновато“. „Да ли то беше инстикт или духовни путоказ, тек они осетише да је ту сакривено суво злато ризнице наука“.
Наш племенити надбискуп плаћао је увек за та дела што год се затражило, јер је знао да она више вреде но суво злато. Тако је наш преводилачки посао одлично напредовао по утврђеном програму.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
око оног точка ја сам био необично немиран: руке су ми дрхтале, глас ми је био туђ, поглед збуњен, а грло сасвим суво.
“ ЗАВЕЈАНИ Пошто је пре снега било суво, а засипало још од јутра Бадњега дана, то су мале страћаре и сви сокаци, потпуно пусти, брзо завејани дебелим белим
Све до краја, био сам на своме месту и вршио сам своју дужност. Али... Ама зар опет да одступам?“ Грло му је било суво, дрхтао је.
Киша. У овој бескрајној помрчини не види се и не чује ништа сем кише, која зврца голо грање и суво лишће. Где ли су сад Арнаути? А где сам ја?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Не жалим себе, и не жудим доле; Не жалим себе, чекам своје вече, Миран, без жеља и нада на боље. Моја је душа сада суво поље.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи.
Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима. Свугде је висило суво месо, којим је Марџукић одмах понудио госта. У једном куту је била гомила конзерви. Отворили су и баквицу са вином.
Петровић, Растко - АФРИКА
По хартији је понављао у ствари само два знака, али се све свршило тиме што је почео да дахће, да суво јеца, и што сам га ја, изгубивши стрпљење, избацио напоље.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Јадни П...! шта ћеш ти овде сам као суво дрво у планини? Или ићи напред са десетак људи, без наде на успех, па погинути, или одступити па бити обешен од
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво. — Господо! — поче говор „Фикус“. — Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и...
— Јесте ли спремни? — Јесмо! — одговори један за све. — Причекаћемо још мало — рече суво командир и приђе отвору накренуте главе. — Нешто су се много узмували — вели један од војника.
— Јесте ли успели? — обратио сам се командиру. — Готово је! — рече доста суво и хладно. — Запамтиће нас дуго — вели један војник. — Бугарски артиљерци нагрнуше у један заклон, а ја за њима бомбу.
ПТИЧИЦЕ НЕБЕСНЕ Пуковска трупна комора налазила се у равници, у селу Турман-Махали. Покрај села протезало се суво корито неке речице, испуњено наваљаним камењем. Поред обале расли су високи јабланови.
Она прими новац. Стави кључ у браву, отвори врата без иједне речи и, показујући ми руком врата у предсобљу, проговори суво: — Изволите! Излетео сам као из пушке, сјурио сам се низ степенице и нашао се на улици.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје. Суво дрво тражи она, себе седало, Да свак види да је њеног драгог нестало, И кукање бедно зато настало.
Мора срце да ми грца, Јер на врати куца смртца, Које око увек суво, Које уво сваком глуво. Пре 1833. Сава Мркаљ СТЕФАН СТЕФАНОВИЋ ОДА НА РАТ Није га мати на топле и
Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако? Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке твоје засушују образе влажне,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Али, онако испаћен и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и
И сва се чељад заплакаше, зајаукаше. И Рели се грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: — Не плачите, не јадикујте, дјецо моја!
Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!... Боже, Боже, што си тако немилостан!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Лице му дошло суво, бледо, и већ као паметно, старо. Чак је Младену то годило што је такав, не леп, витак, здрав. Мислио је да ће и тиме,
Толико чудан да је човеку чисто било неугодно то његово суво, снуждено лице, паметан, погурен ход, гледање испод себе, унесено, смерно.
Али њему руке нису дрхтале. Лице му је било, као увек, суво, више црно но бледо. Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје.
Кад она уђе, он диже главу. На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.
— Ево ме, бато. Младен диже главу, погледа га. Отвори уста, а већ осећа горчину у грлу. — Теби — поче он тврдо, суво — није добро код нас. Много радиш а мало имаш. А и то што имаш не смеш да трошиш, расипаш као што хоћеш.
пролази кроз улице, да му жене испред капија, чим га виде, устају и неме, са страхом, остају стојећи док он не прође суво, споро, високо, а да се на њему не види шта је: да ли је задовољан, да ли љут. Ништа. XИ Тако је и умро.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Нико не сме да одсече такав храст, нити и опало суво грање с њега да гори, јер би се таквоме кућа угасила или бар би му рука усахла« (СЕЗ, 20, 1913, 42) — и то, углавном,
изреже 39 клинова и заоштри их на једној страни; у младу среду рано пође мајка са дететом уз воду и баца један клин на суво а један у воду, верујући да ће први помоћи ако дете пати од сувих клинова, а други ако пати од водених (ибид., 433).
Ћипико, Иво - Пауци
Стигоше у букову, стару шуму. Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула. — Овдје сам се— вели — једанпут, у ову букву, сакрио.
Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво... А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати... Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...
Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
па сам ваљда због немоћи да повратим равнотежу, почео нешто да вичем, у ствари да се копрцам као риба избачена на суво („господар је у мене имао поверења у току читавих двадесет година“). Зар се у мене сумња? У моје способности?
Богдан Кренуло је набоље. Сада имамо довољно воде. Пре него што се на нас сручила непогода, чинило се да ће се суво жбуње у камењару запалити од јаре и да ћемо сви ми просто излудети од тешке оморине која је треперила око наших
Иначе, како бисмо се појавили пред Кулом у саму зору. Журили сте, кажу Дадарини, овде има меса и жена, овде је суво и удобно. А за разбојнике нисте знали.
Овде јесте непријатно крај све те лажне туге и ужеглог воња на стрвину, али је макар суво. А Никанор чучи у мокром, гнезди се на неком љигавом камену, влага му се увлачи у кости, можда га је већ и кијавица
А нас двојица ћемо, све време жваћући суво месо и муљајући по непцима жежену ракију, овлаш, испод ока посматрати како из мрке основе израста слика.
Никакав изговор више нисам у стању да нађем, да бих одложио пењање за неку другу прилику. Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио. Дакле, данас је тај дан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. МОЛИТВА Кад јекну звона с црквице старе, Тихо и бôно, кроз ноћни мрак, А суво грање зашушти благо, Љубећи први зоричин зрак Светиње пуна, душа ми леће Тамо, где вечни борави Бог, Па му се моли
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али, место да Вам о томе суво реферишем, биће боље да га, при том његовом послу, видимо живог пред нама. Учинимо, дакле, опет скок од 22 столећа
“ - „Да,“ чух како Кеплер рече, „тај материјал је непроцењиво благо. Суво злато за науку, али не за врачарије.“ - „А да ли су се,“ запита Тиха један од гостију, „Ваша претсказивања испунила?
Јер и они су их имали. Један од тих џинова, камаросаурус, испливао је, једног вечера, из свога језера на суво, али ту га дочека друго чудовиште, познати разбојник мегалосаурус, и зграби га за његов дугачки реп.
су дрвљем, травом, маховином; између травиних листића провирују грумени земље, шљунак и камичци, а по трави лежи суво лишће, борове шишарице и иглице.
Вама, драга пријатељице, изгледа та чипка као да је од срме, а мени, кроз моја жута стакла, блиста она као суво злато. Свањива дан. Из оног златног руба рађа се Сунце, два пута веће и сјајније него наше земаљско.
Оно нам шаље жуту светлост; то се види по нашем оделу, а још лепше по Вашој коси која изгледа као суво злато. Нови дан нам засењује очи; зато мењамо правац, да се не приближимо сувише овом новом сунцу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А кад око подне момак врати непродату, свелу зелен, старац је опет граби обема рукама, меће у воду, прска, мирише. Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”.
Стари ваш је наравно ваш, али он је и стар, и мора бити болестан, и мора и умрети. Баба вашар била суво злато, чоколада једна међу нашим дамама, па оде!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Оћу ли, моралистама подражавајући, од дебљи књига тање правити, и о ствари која је сто пути представљена, опет суво, ал’ с помпом спомињати? Лацхен унд Луст стäркен дие Бруст, лабен дас Херз, дäмпфен ден Сцхмерз.
су јошт у рукопису, прочитавати, тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља перо води.
Спочетка мушка, но потом се тако осили и тако се растећи гоји да је не једанпут наметнула жени која је дете нешто суво имала да је сина са зечијим ногама, потом са зечијом главом, а најпосле правог зеца родила.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Живи међу самим парфемима! — Дабоме да је дивно! — настави бакалин осетивши се потпомогнут. — Продаје: прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти дати шта хоће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што одилази у дубодолину као каква река... Онде Ветреник.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
На Пешчари се нису заустављали ни људи, ни облаци. Све докле је око допирало било је суво и сиво. Је ли чудо што дечак пожеле да као птица некуд одлети? Отац је то учинио још одавно.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
круговима од разнобојних резбарија из чијих средина висе вештачки израђене кришке лубенице, диње и међ њима повешано суво грожђе и жуте дуње са увелим лишћем.
Запали ме, Дуде, изгоре ме, Направи ме суво дрво, Суво дрво јаворово. Од дрвета ситан пепел, Од пепела мирис сапун, Па с’с њега да си мијеш, Дуде, мори, бело
Запали ме, Дуде, изгоре ме, Направи ме суво дрво, Суво дрво јаворово. Од дрвета ситан пепел, Од пепела мирис сапун, Па с’с њега да си мијеш, Дуде, мори, бело Дуде, своје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оне певају и Краљевића Марка“, „али доста суво, иако не историјски верно него по легендарним мотивима. Нежнија је само песма о њему и брату Андријашу, она из XВИ
селе, они починуше, а који ли они изгинуше; данас тога нема ни једнога, сам остаде у Сријему Рајко као суво дрво у планини. Шта ће себе? Шта ли ће Сријему? А шта ли ће у Ср’јему Турцима?
колена у срму облите, од колена златом извезене; па опаса мукадем-појаса, а за појас девет самокреса — сви у суво заливени злато, а покрај њих ножа пламенита, а на бедро сабљу оковану, а на главу калпак и челенке, а покрај њих валку
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кров начинише од грана и густе дивље папрати, а унутра настријеше папрат и суво лишће. Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се завучеш и да одмах захрчеш.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.