Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
јалова а млада, ваљаше петнаест златних дуката, да је брат брату дава, а ево се вама десило месојеђе; знам ви сте сувотни без мрса, па ја сам волији вама и са штетом дати, но другоме за корист; ајте одерите је, измјерите и подијелите, па на
Ћипико, Иво - Пауци
није звијер!... А да, — сјети се, — немаш ништа да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда! Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу што обгрљена под кабаницом