Јакшић, Ђура - ПРОЗА
румени — светли пламен побожности и одушевљења преобразио је све што обично беше у створу његову; задркташе му усне, у сувој руци затрепта светлост златног крста. Глас му је стрепио: — Синови православне цркве! Синови народа! Синови слободе!.
Сирота стока залуду је тражила по тој сувој пустари бар један стручак зеленога листа да њиме своју дивљу глад разблажи...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
1943. („Американски Србобран“, 13. септембра 1943) НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ На шкртој овој груди и сувој подини, Где расте само трње и стена рапава, Нема ни мрав да дође у гладној години, Овде и љута змија од глади
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На багрему, испред цркве, на највишој сувој грани, љуљао се лако, еластично и дрско један црн, огроман гавран и кидао неко грдно црево оне лешине из десетог
Доле по сувој, песковитој земљи, однекуд баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Млада, свежа и топла поезија Бранка Радичевића имала је дах младости и пролећа, и била као оаза у сувој и мртвој пустињи ондашње безличне, бескрвне и укочене дидактичне »објективне« поезије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и после краћег времена јави се, као резултат преговора, велика чаша, пуна бистре хладне воде на рапавој, прљавој и сувој руци фамулусовој; у другој држаше међу прстима парче шећера, и то све с великом пажњом поднесе госту.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Али где су, где су они ветрови, Што су некад, у октобру, дували Око гумна, и по сувој ували? Нису, ваљда, заувек заћутали? Далеко су, далеко су снесени У долине неке друге јесени.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Колико је све то лепше и чаробније од онога што се види на површини мора и на сувој земљи!» Подморске фотографије Виљемсона имале су велики успех, како код широке публике, код које су будиле велику
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема шта, примио си се одмах. Принесе свиралу устима и танку је протну кроз таму и грање ка звездама, певајући о сувој земљи под јабуком у мраку, и шта ће све бити од његовог, петог сина.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На тој сувој храни сломила се и духовна снага једног Њутна“. Пембертон наћули уши. „Дакле и ви то знате? - И ја сам начуо да је
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је? — Она Верни свуд ће ти бити друг. Ил’ ишао по мору, ил’ ћеш по сувој ти, Брате, земљи поћи, њој са тобом није Тешко; она је свагда С оним кој’ је љуби, лепо Ил’ га сунце греје, или
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваху у сувој и оштрој зимској вечери.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Излежавају се моји расни момци на сувој трави, влажним очима колају по звезданом небу, ослушкују шум у својим дамарима, зрикавце и сенице, блејање оваца и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Какав одмор! А онда баш кад се сунце рађало, угледа Капљица знано место и на сувој гранчици пустињске биљке један цвет. Свој Цвет. — Било је то дуго чекање!