Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
за Петра Великог, отпочињу у српској књижевности бранити и развијати филозофске и напредне идеје свога доба и сувремене реформе Јосифа ИИ, и на крају XВИИИ века ствара се код Срба цела једна јозефинистичка и рационалистичка литература.
под непосредним утицајем филозофских идеја и рационалних рефорама Јосифа ИИ, Срби долазе под утицај западне културе и сувремене мисли.
За просветни развитак српскога народа он је био један од најзначајнијих луди, и у њему треба гледати творца сувремене народне просвете српске.
Он чини оштру критику стања сувремене српске књижевности, осуђује неспрему и неозбиљност са којом се у њој ради, тражи да књижевност стане у службу општег
годину заподео, он је одлучно напао на сувремене српске писце и њихов рђав књижевни језик, и сав се заложио за народни језик.
правцу и стиху, узимајући предмете не само из старе и новије историје српске, чак и Наполеонове ратове, и опевајући и сувремене историјске догађаје.
прве приповетке, писане готово искључиво шездесетих година, јесу идеализација или средњовековне прошлости или села сувремене Србије и националних ратова у времену од 1875—1878.
У неколико књижевних чланака он је устао противу старе идеалистичке естетике и сувремене српске романтичке књижевности. Примењујући своје позитивистичке и реалистичке идеје на сувремени српски живот и
не само руски економисти и социолози, руски напредни часописи и руске заграничне политичке брошуре, но и представници сувремене руске књижевности, нарочито реалистички писци, у првом реду они чије дело је имало политички и социјалан смер.
што је заиста корисно друштву: да претреса и подиже сувремена питања, да представља истински живот народни са гледишта сувремене науке, једном речи, да је по мислима и осећајима сувремена.
он је радије и боље видео рђаве стране и код људи уопште и код писаца напосле, но добре стране, није марио за сувремене српске писце, осуђивао је сувремену књижевност.
са највећом уздржљивошћу, чинити извесне констатације, у најбољем случају указати на извесне тенденције у развитку сувремене српске књижевности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене. Није он био као они старији другови његови што само кажу »одавде довде«, па онда гледају у књигу и преслишавају, они
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Иако није био нарочито образован песник нити добро упућен у сувремене песничке токове у Европи, он је дао поезију блиску западним постромантичарским правцима, посебно парнасу и симболизму,