Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На више места Везилић излаже модерне и просветитељске мисли, које одају сувременика Јосифа ИИ и присталицу Доситеја Обрадовића.
Бавећи се у Србији, скупљао је од још живих сувременика грађу за историју првог српског устанка. Те белешке је средио и штампао под насловом: Устанакъ србскій подъ Црнымъ
У доба када је, по речима једнога сувременика, било толико опасно бити уз Караџића да је било »потајних јотиста« као што је у Нероново доба било потајних хришћана,
Под теретом живота, духовно и душевно вређан глупошћу и ругобом у свету, он се повукао у себе, и одвојен од својих сувременика и изнад своје средине тражио заборав и утеху у чистим висинама мисли. »Што год је задовољно са животом, оно не мисли.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У памћењу, не само његових сувременика, остале су ове Карађорђеве речи: „Којекуде, ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи.
Ни они који су се, тада, налазили око њега, нису могли да не примете ово расположење. Један од сувременика је, после, причао како је Доситеј код Хајдучке чесме само ћутао и гледао, па рекао: „Ту мене копајте; мени је доста“.
Од тога списа могуће да је остало неколико реченица, сачувано у писму једнога сувременика, али ни то није сасвим сигурно. Већ сувише дуго у својој смрти ни Доситеј, који се, на крају своје свакодневне шетње,