Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПОЛИТИЧКЕ ИДЕЈЕ. — Било што није хтео да долази у сукоб са цензуром, било што је хотимично избегавао да говори о сувременим догађајима, Доситеј Обрадовић врло мало говори о политици.
Он је тим језиком владао боље но ико код Срба и ишао тако далеко да је поједине саставе своје писао сувременим руским књижевним језиком.
Када је тај младалачки занос прошао и када се упознао са добрим сувременим писцима, он се променио, али само унеколико, и не у основу. Као човек у годинама он се одушевљавао Кнезом.
Његове оцене о сувременим књижевним делима показују сав његов духовни и књижевни конзерватизам. Иако је добио више смисла за стварност, умеравао
и Љубише, свежим, неисцрпним горштачким језиком, пуним снаге, полета и сликовитости, и у том погледу стоји над свима сувременим приповедачима српским.
У исто доба почео се бавити и књижевном критиком српском, пишући о сувременим књижевним писцима и о појавама. Богата је новим књижевним погледима његова опсежна и стварна критика Српске књижевне
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У оба дела визија српске историје доводи се у склад са сувременим националним тежњама и потребама. На тим темељима у наредним деценијама израстају два свестрана ствараоца, Јован Рајић
Орфелин се више руководио сувременим потребама народа. Он је покренуо први часопис на словенском југу ("Славеносербски магазин", 1768), писао школске
У поезији је ишао властитим путем. Он је најсубјективнији међу сувременим песницима. Дубоко лично незадовољство приликама у којима је живео прераста у типично романтичарски сукоб изузетне,
Једини истакнути песник тог раздобља, Војислав Илић (1862 - 1894), син Јована Илића, иако има доста заједничког са сувременим приповедачима (објективни карактер његове поезије, њена дескриптивност и наративност), не може се назвати реалистом у