Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је упознат са сувременом руском теологијом, и нарочито цени и преводи Лазара Барановича, черниговског архиепископа из XВИИ века и плодног
и најоригиналнији је када даје практичне разлоге против празновања, када чини трезвена и тачна опажања о сувременом животу и обичајима српскога народа, наводећи чињенице и случајеве које је сам видео.
Приповетка, која је у почетку најрадије разрађивала историјске мотиве, пред 1848. обраћа се сувременом животу српском. По листовима се јављају први и скромни покушаји критике, са нарочитим обраћањем пажње на питања језика
Он полази од сасвим нове идеје да треба приказивати стварност и сликати типове који се сусрећу у сувременом животу, али увек да треба изобличавати и поправљати зло у друштву и народу.
лѣтописа, којем је и у ствари био главни покретач, да се Срби упознају са словенском прошлошћу, да стекну појам о сувременом стању Словенства, и да преко тих општих научних знања дођу до словенске свести.
У значајном предговору Караџић је дао корисне и опширније податке о начину певања тих народних песама и о сувременом стању српске народне поезије. Караџић није никако остављао издавање песама.
Око 1850. била је велика новина напустити средњовековно витештво или царство сентименталних снова, па обратити се сувременом животу, и у стварности тражити поезију. Не могући потпуно изићи из ранијих узора, он је ипак давао нешто ново и боље.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У последњој фази приближио се сувременом романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин). Његош није тематски разноврстан, он је у бити битематски песник.