Ћипико, Иво - Пауци
Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?” помисли „он, син сиромашнога сељака ... .
припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића.