Употреба речи судимо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

помислили да к својему поклоњенију народе и језике приведу, него к богопознанству, к богослуженију и к добродјетељи. Судимо дакле себе, и не бивајмо тако готови и брзи друге осуждавати.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Свима ћу вам судити. — Суди ти у свом селу, овде јок! Овде ми судимо!... Одосмо ми попу, нека их венча! — Не вреди то венчање, море ич! — А што, море, што? Зар наш поп не ваља?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Све је добро било!... А сад?... Шта ћемо сад? — Да их побијемо! — рече Станко. — Да им судимо! — рече Суреп. — Да им судимо! — заграјаше са свију страна. — Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо...

А сад?... Шта ћемо сад? — Да их побијемо! — рече Станко. — Да им судимо! — рече Суреп. — Да им судимо! — заграјаше са свију страна. — Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... У млађега поговора нема.

Ово је само почетак... Метну капу на главу, па се окрете друговима: — Хајде да судимо Ивану!... 20. ОСВЕТНИЦИ Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. — Свршисте ли? — упита харамбаша.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима судимо, већ да праштамо онолико колико можемо. Доброта је у разумевању и подношењу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Море лако ћемо за параграф, господине, — вели чича Стојан, — него дај да нађемо лолу, па ћемо ми да му судимо... Зар свако бене да резили 'вака човека, који је цео век провео служећи државу...

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

би очита неправда: значило би да њима, који су уложили један већи улог снаге и супротставили један виши степен отпора, судимо строже него онима који нису били кадри да учине ни толико. А то зато што они немају у своју одбрану аргуменат слабости.

А то зато што они немају у своју одбрану аргуменат слабости. Апсурд. Ми судимо људе не по мјери онога што су (ипак) успјели да учине и савладају, већ по мјери онога што нису успјели; њихове напоре

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Сиже се затвара. Стога време после Томчиног одметања и може добити неометано убрзање. Као што се види, судимо ли по начину како је сиже развијен, од припремања психолошког заплета до преокрета ситуације, са крупним последицама

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности