Употреба речи судија у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Ти ли си тај, што ослобођење васцелога Српства тражиш?... — опијен гневом дивљега звера, бесомучним гласом рикаше судија.

— Ти си бунтовник! Ти си издајник отаџбине! — викаше судија. — Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!...

— После се окрете к мени, па сасвим сигурним гласом, кâ оно судија коме је испит над кривцем добро испао, поче претити... — Видите ли ви онога господара трговца?...

Кад га уведоше у заседање, он диже главу, погледа у озбиљна лица својих судија, па, ћутећи, чекаше њихову пресуду. — Јесу ли ту сведоци? — питаше председник суда свога вратара.

доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути речи својих немилостивих судија, а ти уздрхталим срцем слушаш где ти говоре: „Ти си слободан! Невин!“... Слободан? Невин?

Ја бих волео да сам кривац, да сам зликовац!... Тако он, размишљајући, стојаше и гледаше зарђало гвожђе, док му се и судија није приближио и, зачуђено погледајући у његово жалостиво лице, меким гласом не проговори: — Шта стојиш, синко?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши”, одговори кукавица. Почну појати.

њему није потреба гледати на оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали су да њихов судија чловечије уши имаде и здраво проницателно расужденије, јер иначе ништа им не би помогло што је слеп.

А бог, сам једини праведни судија, који ће свакому по делу, по совјести и по мери знања његова судити, он зна најбоље што ће с ким учинити, нити ће на

И различни народи под једним просвештеним и законим царем једно су општество и фамилија, којима је отац судија и архипастир \ цар.

Бог, праведни судија, види, у ови исти час кад ово пишем|срце моје, и зна зашто овако пишем, а хоће ли се ко овим ползовати, то стоји људма

У Атини, између прочих судија, уређавали су се и такови надзиратељи који су морали знати на| који начин и најпоследњи гражданин своје припитаније и

У једном селу судија и свештеник, благонаравни и разумни будући, све село на добро настављају, уразумљавају, к трудољубију и к праведном

Зато се сами бог нариче праведни судија, зашто он сам совершено познаје свакога срце и утробу, и зато нам премудри Спаситељ налаже говорећи: „Н е н а л и ц

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом. Глув кројач концем нишани у иглу. Под сијалицом од 20 свећа, глув, на тезги бакалин сапун сече

Теодосије - ЖИТИЈА

за њега чувани венац правде за своје трудове, и за оне које је он спасавао, што спреми и што ће дати Господ праведни судија у дан онај, њему и свима који воле дан јављања његова.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Официри ослобођени војне службе вршили су дужност судија. Војне старешине су схватиле, да ће организација у задруге, која је раније постојала и која је појачана Србо-Хрватима

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат. јуратус) — судија, судац јуриста — правник, студент права јуфка — фино, танко развучено тесто Кабінеттсстüцк (нем.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

према својој чељади, добар домаћин је строг али правичан, разборит, ваљан организатор посла и поштен непристрасни судија у међусобним споровима чланова задруге.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Нисам ни судија, њима је у руке закон дат да суде; ни џелат који веша, жеже, сече, каменује кога. Ја сам цар и немам рашта силазити

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Изиђем пред кућу на улицу зараслу у траву, кад тамо поред мог клиса стоји наш комшија Рале, озбиљан човек. судија окружног суда. Дошао и он својима у госте из Београда. – Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем.

– Шта то радиш? — пита. – Играм се клиса! — кажем. – Дај да ударим једном! — моли Рале, озбиљан човек, судија, и опали свом снагом клис, па га још једанпут захвати онако у лету са стране, клик-клак-клук!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Раздрага се замишљајући с каквом ће радосном испитљивошћу његова драга Лудмила и ујак Вацлав и зет Андрија, судија, најбољи пријатељ његов од дјетињства, читати његова писма, како ће их хранити да их доцније мало Јан наслиједи!...

— Аох, дивна ли је! — дода мати. — Је ли удата? — Јест, има двије године, за мога најбољег пријатеља, који је сад судија у једној вароши, близу нашега села.

самовољне горштаке укроћене и заплашене као дјецу, владика се одједном преобрази, од блага оца постаде оштар, неумитан судија, рече им да тога дана хоће умир без поговора, да се утврди суд и све што се дотле два пута покушавало!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Да ли је отац тата ил’ - судија за прекршаје? Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује. (…) И зашто нисам мислила и како нисам пазила

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар баште, учитељ, историограф, песник, апелациони судија, пивар, трговац с платном.

1812. и 1813. био је цариник и судија у Брзој Паланци у Крајини, а када су Турци надирали у Србију, он је заповедао једним мањим одредом војске.

Караџићев посао био је да са немачкога преводи Наполеонов законик. Потом постаје судија, а 1831. председник суда у Београду (»президент славнога магистрата наије и вароши београдске«).

Као судски и полицијски чиновник служио је у Чачку, Мионици, Смедереву и Књажевцу. 1897. постао је судија. 1898, из политичких разлога, отпуштен је из државне службе.

1897. постао је судија. 1898, из политичких разлога, отпуштен је из државне службе. Враћен је у службу 1900, био судија у Шапцу и секретар Апелационог суда у Београду. Марта 1903.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да се нагну над колевку, да се постиде... Мозак ће да им се замрси кад виде коме су судили... Не знају да је судија у колевци... На да не чујем ни кад први пут каже „мама”, а мајке му нема, већ негде мртва у пустињи живи...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда чувши то тргне се, и судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пита га после судија, прича госн Суле који је читаву ствар гледао рођеним очима, пита га: „Оптужени, пита, зашто сте бежали у Италију?

“ — а он, пажи шта му одговара: „Мајке ми, госн судија, каже, чисто зезање! На часну реч! Скочим ја тако с Локрума и зароним из зезања, ради друштва.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Одиста, то би могли. А шта мислите, би ли то старатељски судија уважио, кад би се ми споразумели па му сутра рекли: ми смо поделили имање!

АДВОКАТ: Судија би уважио само оно што пише у тестаменту. АГАТОН: Па зар у тестаменту не пише да се споразумемо? АДВОКАТ: Ја не

Кад нам сутра старатељски судија прочита: остављам све своје имање својој породици с тим да га она по међусобном споразуму подели, ми морамо одмах

А кад судија поче да ломи печате на тестаменту, а мене као да нешто штрецну; ју, рекох у себи, ово није на добро! ГИНА: Јадно ти

АДВОКАТ (окреће му леђа, Даници): Потребни су ми, госпођице, извесни подаци које ми тражи старатељски судија. Ви ми их, вероватно, неби могли дати, али госпођа тетка... Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ФИЛИП: И да можда нећете да кажете да тантузима не може да се поткупи сведок, или судија, или министар? И да су дукати вреднији од тантуза? И да камене куће трају дуже од нацртаних? И да су од њих сигурније?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Трже га из тог заноса врисак детињи. Одмах до њега становао је неки судија с породицом. И, ето, дете се пробудило и надало врисак.

Најзад се зачу крупан људски глас: то се сâм судија пробудио и псује. Ко зна кога: жену или дете?... »Ето, дошао човек да се одмори после мучнога посла, да отпочине, па

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ћу ти, господине, писати ждрепца, кад, га ни сâм немам, већ ако да украдем; а украсти не смем од тебе, јер си ти у том судија.

кадија кадија — судија калаузити — бити водич; показивати пут каматњак — човек који даје другом новце под интерес (камату) каменик — вук

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Њихово оправдање, ако је праведно, тражиће од вас праведни и непреступни Судија. Домишљам који би одговор био ако, изнашавши га, осуди побећи можете.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Разговарајмо ко људи! Ниси пријавио болест, да те не би мимоишла амнестија! Који ће судија то да ти верује? АНЂЕЛКО: Ја то могу да докажем! ИСЛЕДНИК: Наравно, пружиће ти се прилика.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сам ћу себи по мојеј савести, као пред всевидећим божјим оком, судија бити; нећу себи нимало праштати. А мој љубезни читатељ само нек’ чека док сву ову историју од краја до краја очита,

и јуношество јуноша — младић јуношество — младост кабала — свађа, сплетка, раздор кавалер — витез кадија — судија казаније — прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области. Говорио је о чети Радекиној, која зимује

Говорећи о јатацима судија настави: — Шве на Радека! Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! — вели он. — А ди је то Радека?.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

оно огледало, јер сада је сигуран да би му син тражио новац; јер с њим се ништа друго није догодило сем што је постао судија београдског суда, и То његовим, Аћимовим, заузимањем.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„А беше ли тај неумитни судија и према самом себи исто тако строг?“ Да видимо!“ Прелиставам Гулдинове књиге. „Погледајте!

„Сутрадан одведоше све закупце, једног за другим, у суседну просторију Револуцинарног трибунала да их иследни судија онде испита и саслуша.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Са овим закључком, који је значио велико умирење, судија је и пришао прозору, одакле је мирно, задуго и задубљено посматрао оне чудно лепе и непрекидне завесе млазева од

„И природно је, и логично, да би сваки требао и да мисли о своме случају“ закључивао је добри судија, „а у принципу ствар се може разглабати колико се хоће.

“ Ето, са овим речима судија је необично енергичним кораком пришао огледалу. Затим се уклонио, и за мало па је понова био пред њим, весео и крепак,

Тако је почео одмах иза поздрава, али је ту наједанпут све застало и загрцнуло, па је судија живо осетио како ово што се сад у њему збива подсећа чудно на нешто врло давно и прохујало за ђачким клупама.

Шта би? Како то? Побогу, шта би у магновењу? Напрегнут, уздржавајући ужасан бол, судија се опоменуо свега, па осетио грозно, као у хиљаду парампарчади, све смождено у грудима.

“ Ја нисам био ни приметио да је суђење давно отпочело и да је неколико парница већ било свршено. Наједанпут чух да судија заврши читање акта наше парнице. — Молим, господо судије, овде, у овом случају... отпочех ја устајући.

— Молим, господо судије, овде, у овом случају... отпочех ја устајући. — Ствар је проста — рече судија. — Молим за реч... протестујем — промуцах.

који у заседању расматраху разна акта, са чуђењем загледали како се пропињем и промукао и знојав превијам, дотле је судија равнодушно наставио да пита мога клијента, који благовремено беше ушао у салу: — Пристајете ли, да се тужилац закуне?

А кад мој клијент показа на мене и изјави да ћу га ја заступати, судија мени понови: — Пристајете ли да се тужилац закуне?

— Онда значи — продужи судија — да примате понуђену клетву. У том случају пресуда гласи: „Да се тужени (тy спомену име мога клијента) закуне да не

“ Пошто је изговорио ову страшну пресуду судија нареди служитељу да уведе парничаре по некој другој парници. За то време као смушени, суманути и полудели излетесмо

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Твоја сам, твоја! — зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се. И судија пресуди да њива припадне оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Чим сам чуо да је Хенри Вард Бичер брат аутора ”Чича Томине колибе,” мој суд о Тилтону био је формиран и никакав судија или порота не би га могли променити.

Али, кад сам је чуо, сетио сам се деце продавце новина и чистаче ципела која су пре пет година играла улогу судија онда када сам ја бранио моје право да носим црвени фес.

” Роуленд је, без икаквог оклевања рекао: ”Ја”. Судија се насмејао, али се ипак сагласио са сведоком, а његова сагласност била је у складу са мишљењем научног света.

године. Један од познатих људи из друштвене елите Њујорка, Реџиналд Рајвс, тада судија у Висахикону, доделио је награду мојим коњима.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЈАКОВ: Е, гле молим те! ЈОВА: Јест, јест, чика-Јакове, јер ја сад знам боље кривични закон него ма који касациони судија. Никад професори на универзитету не могу тако да ти протумаче кривични закон као они који су по њему осуђени.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Из нашега доба У старије бежим И поменак, лепи цветак, Уздисајем свȅжим. Ја судија нисам — Најмање над гробом; У бољу се прошлост враћам, Кад се праштам с тобом.

Краков, Станислав - КРИЛА

На отвореним вратима су стајали стражари, и тупо се погледали преко натакнутих бајонета. А судија, студент—потпоручник, питао се: — Зашто, зашто људе убијати?

Али су мајор и две судије крај њега знале да је дужност војних судија убијати, и зато су им се већ на уснама урезале речи: — На смрт.

Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу, и рекао: ”не, за редован суд”. Само се најмлађи судија, студент са плавом брадом, уплашио.

Стрељали су Казимира. Када су у дубокој јарузи запраштале пушке, студент судија чупао је ретку коврџасту браду, и очајно ридао у празној колиби: — Зашто, зашто су човека убили?

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ја послом одох, А ти се сећај часа стравичног, Не кô што пише књига дебела: Народ ће бити страшан судија!... (Хоће да одлази.) ХАСАН: Још нешто... ГЛАВАШ: Чуо сам све И разумео куда нагињу Сулејманове ћуди смишљене...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Видиш: Крајишници су, вели, разбијени; настаје, каже, друга судија. Мутно је, вели, данас вријеме у нашем отечеству, ама ће се, каже, брзо избистрити.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И рекнеш ли ипак, да се мора стати, Учињено биће, јер судија ти си; Последњу кап крви бесно ћемо дати, Да се њом испишу грозни летописи.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Све нек’ иде на спалиште! На спалиште! На спалиште!...“ Народ ћути, Рајна ћути, А учитељ новог знања Од судија строгих, крути’, И не тражи поравнања: — Нека Рајна носи пепô! У Рајни је тако лепо!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

велики жупан личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој чиновничкој каријери дотерао далеко; постао је касациони судија, члан Стола Седморице у Загребу.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пробуди се човек, протрља чело, гутне мало воде, заспи, и опет сан. Пијаца, и судија, господин Ђурић говори народу: Објављујем са жаљењем да се после много година открила тешка заблуда и неправда.

Разумећеш дакле, ваљда, да ја више не могу замислити да будем тамо доле неки судија, адвокат, или јавни бележник. Господин Јоксим је наша елита, и по образовању и по удобном и независном животу —

У један мах, у новија времена, живео је у варошици врло учен судија који се озбиљно бавио историјом, па и историјом градића: трудио се да студијама и неким урбанистичким уређајима врати

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Колико је пута господин судија однео кући кутију са пудером госпође начелниковице, а госпођа Стана удовица футролу од муштикле професора српске

Дијета није за препоруку, јер она само погоршава болест. Судија: Брак је привремено поравнање двеју парничних страна.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он је био неумитни судија који је стизао свакога злочинца. Он је — у песми — извршавао казну коју је изрицао и свим срцем желео својим

„Сад већ“ — каже Вук Караџић — „ни судија другијех није било у земљи осим дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти

Било је дошло време да престане турско господство и да „друга постане судија“. ЛЕПОТА ИЗРАЗА У НАШОЈ ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ Велике витешке и моралне вредности које су изражене у нашој

ПРОТИВ ДАХИЈА Боже мили, чуда великога Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни

хећим ефенди-кадија — господин судија ждрал — коњ сиве боје жежено злато — топљено злато Жича — задужбина Стефана Првовенчаног на десној обали Ибра,

кадуна каде — кад кадива, кадифа — сомот кадивли — од кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве кадно — кад кадуна — турска госпођа каил, каио — рад, вољан каишли-опанци —

беле свиле — капа од беле свиле кмет — (у Србији) знатнији сељак (који управља сеоским пословима); (у Црној Гори) судија; (у Босни) сељак који седи на туђој земљи и у туђој кући кметовати — (значи и:) одлучивати, оцењивати кнежина — в.

мук — ћутање мукадем — господски, старешински муком — ћутке муком се замукла — умукнула мула — господин, велики судија Муса Кесеџија — в. бел. Е, 31 Мусић Стеван — в. бел.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ Израиљски судија Гедеон, кад се је био с Мадијамом, издаде свим својим војаком рожане трубе и сваком по једну земљану тестију с горућом

Многи и од синовства им одреку се и свега очина им добра одрину их. Ама наш од Бога нам дат судија, наша свест не чини с нама тако, нити нас никад остаља не светујући и карајући; ако једанпут, два, три ли пут, ако

Није ли њина право свест, без промене човечији судија? Често им мутећи памет и срдце смућајући те од њих продати исподмукла им седећи суђаше.

Док имамо, да гумамо... Бог је сиротињски отац и удовички судац. Пред врати вам стоји судија, за вратом је смрт. Никад није био златољубац чловекољубац. Непродато га продаде, без цене, нескупо.

Вид коња плаћа. Сунце једно је, ама здраве очи просветљује, а болестљиве заслепљује. Мудар судија наказује с добром своје људе. Какве су судије, такви и људи бивају. Ко што не може, за то нејма му кривице.

Кроме толико знамо како су тамо сви гдено само један влада, вечни и бесмртни судија, како телесни тако и душевни, по вери и по мери... КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО...

истерајте између вас зашто што је јавно на виделу оним ви сте судије, а што ли је потајно и вама незвано, то му је Бог судија којино свачија срдца зна и испитује. А то знате да вам ваља из овога света изаћи и на други доћи.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре брате; има си зетови и унучики, па си пролази, па

Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било! Девојачку срећу да батисују...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности