Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си? Ко и куда ја, Плод без плода твој, И судња ова у мени реч? Син, ево, прогледавам. Мрењем за живота Скидам са себе слепи рођаја знак.
Но вољом, те не саздала ме, Пут отварам, ево, Себи за уништење, Нерођен ма за мир. Плод ја без плода твој, И судња ова у мени реч. ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не. И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук.