Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милоје Обећ'о сам, заљубљени, пјесну сам вам дужан, — Човек ничиј, свога слова ваља да је сужан. Ја бих пјев'о оно време, искони у свету, Што возрасту сваком своју разакрива мету; Ког осећа наитије, и стадо, и
* Ништ’ на земљи постојаног! Данас весео, сутра тужан, Данас силан, сутра сужан, Данас богат, сутра дужан, Данас славан, сутра ништ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је чинио сељацима шта му је воља“) судни часак — смрт суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци сужан, сужањ — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Жањем где нисам сејао, Збирам где нисам раздао. Није сунце да једнако дура, човек је немоћан ка и ти што си. Сужан сужна тешећи разговараше не скрбити у хапсу. Доле с погледом, горе с памећу! Мртви се коњи не поткивају.
А онога што је с белајем немирно стицао, прође га ка нешто у сну с хлапљењем, те скоро буде спахија сужан, бољарин џебрак, јунак рђа, врстан чађа, мудри лупља, снажни ломан, здрав худи, добри на гласу злочест указом,
то је за чудо: од когано сви људи се устручају, боје га се, хвале га, слушају до своје главе и почитују, а он ка неки сужан свезан одводи се. Јучер сужни од њега стресаху се од страха пак и тај би осуђен.