Милићевић, Вук - Беспуће
Он убија жеље, сужује мисли, затвара очи, заглушује својом гласином све што се око њега чује, збива, гласно живи и ори.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Просто се гушим у њима. Тако ваљда већ бива у старости, под конац. Елипса се сужује и своди према свом крају. Живот се враћа на своје почетке.
Круг се сужује и сужује, а затим — ништа. Једино велико, безмјерно ништа. Као и оно које је било прије почетка... Само, питам се:
Круг се сужује и сужује, а затим — ништа. Једино велико, безмјерно ништа. Као и оно које је било прије почетка... Само, питам се: какво ништа?