Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац. — Молујем сужње шиљонске по Бајрону. — Бајрона нисам никад читао — али ово је страшна тамница!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са петардама у шакама, та десеторица, изненада, могли би да добију те сужње, сасвим сигурно. Волков је срдито понављао да капетан не познаје Еинласс у Грацу.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
КАЛУЂЕРА 48 ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ 50 ЗА НЕСХВАЋЕНЕ 52 ЗА НАИВНЕ 53 ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ СПОТИЧУ ПРЕКО ПРАГА 54 ЗА ПАСТВУ СРЦА 56 ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ 57 ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ 59 ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА 61 ЗА АЛКОХОЛЕ 63 О КАМЕНОВАЊУ 65 О
ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима
ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним
За себре, сужње помиловане, који су вечни дужници цара, који прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и
За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже. ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помило
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
2 Вест о теби је јутро што открива сужње сапете тврдином тела и самоклетвом, радују се оковани кад им се станац сузи на простор одређен твојим мигом — радују
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
— сви градови што су до нас турски, јесам ли их опсуо мраморјем, те нијесу за људе градови но тавнице за невољне сужње? Бич сам божи ја сплетен за тебе, да се стављаш што си урадио!“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
невољну, сужну и сиромашну вашу браћу што сте у једној вери и закону, те их не гледате ни потпомажете болестне лечећи, сужње из тамнице пуштајући, путнике у свој дом драговољно дочекујући.
И по оној земљи све оно злато и сребро раздели на сиромаш и на немоћнике и сужње. Јерно апостол је цару правио тамо међу првороднима нерукотворене полате, И томе много време прође, цар поче се
удовице не цвелити, него пожалити и преотимати их судом од злих дауџија и намета, кога ли преотимања и заноса. Сужње пуштати и од погубљења откупљивати. А не самим то перити.