Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На петнаест година после тога умре дервиш Осман, којега монах Патермутије погребе, и с сузами облије гроб друга свога. Но спомињући се своје огњуштине, не сме сам ту остати.
под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом Данилом Мораитским, и слушам (с изобилно текућим из очију мојих сузами) умилителну повјест његове верне но нешчастљиве љубови, која га је у толико очајаније довела да се покалуђери, и
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити. Светла круно, ЈОСИФЕ ВЕЛИКИ, Простри милост ТВОЈУ на род српски. Обрати лице и ТВОЈ поглед благи!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Паднем на ону пречесну земљу, изљубим ју и сузами оросим. Молим свештеника да зове кога да Ми помогне раскопати земљу да видим кости богиње моје чрез коју ме је бог на
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар крпом да отрем.
ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ Душа је моја како земља безводна, Него теке с једним сузами Гасим своју жеђу... Ја тебе просим да дођеш на мој извор, а ти мене, како незнана, из далека уморна путника из твога
Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори.
Брижљиву за свој многи грех жену блудницу развесели Христос што му је са својим сузами ноге прала и с косами главни отирала, све јој грехове опрости говорећи к њојзи: »Отпуштајут се теби греси твоји« ...