Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!... Није то лако гледати матора човека како плаче. — Јесте!... Јесте!...
Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине.
А све можда зато што љубим кô прије. РАСТАНАК Опет сам те срео тамну, пуну сете — Браниш невидљивој сузи да потече; Кô сен безнадеждни, тако, јадно дете, Ти беше поред нас цело једно вече.
Идеја у неми камен увајана; Вера сва у сузи што неће да кâпи; Та заклетва што је у незнан час дана; И највиши закон бола који вапи.
Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева; У великом болу љубав своју мету; Истина је само што душа проснева; Пољубац је сусрет највећи на свету.
На обали се овој у клетви грцало, И све молитве никле у сузи патника; Али ти, света реко, ту беше зрцало Свакоме нашем плугу и штиту ратника.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дуго се над њеним гробом, у летњем плаветнилу, тај човек, иначе тако тврд на сузи, од суза тресао. И сад, на путу, тако далеко од тог гроба, њега је прелазила језа.
И у Леобену, показивали су му чудо: Матер божију, која сузи једног дана у години. Њено лице, од белог фајанса, допало се Павлу, као и круна од љиљана, коју су јој натакли на
Почела је при том и да сузи. Ђурђе онда поче да се крсти. Није могао да замисли да би његов брак, који је тако лепо трајао пет година, у љубави,
Црњански, Милош - Сеобе 1
виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори у мраку. Ознојена и разголићена, при том изненадном подизању тела са постеље, она малне цикну.
“ Затим је почела да сузи. Није могла да се уздржи од плача, мислећи на оно доба што га је провела у Сербии, крај свог мужа.
Једак и зелен, стајао је крај мртвог тела, све док није почео да се стреса и да сузи. Наједном у кући братовљевој, учинило му се да је свему томе само он крив, његова подла пожуда за телом своје снахе,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Колико му је само пута намештала ноћне вожње од тридесет хиљада! —Твоја мала? —Моја. —Како је само слатка! Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче! »Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!
—Твоја мала? —Моја. —Како је само слатка! Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче! »Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!
Сузи, дођи да видиш Макијеву ћерку — право луче! »Наша симпатична Сузи одиграт ће вам оријентални плес са веловима!« Сузи трчи својим натеченим ногама у посластичарницу преко пута хотела и враћа се са огромном чоколадом.
»Моја мала је на селу. Плаћам за њу педесет комада месечно...« Крајичком марамице Сузи брише лево око. Уз циктање и дивљење око стола се окупљају Дијана, Блез, Бони Ђубре, Цилика и Нела — краљице ноћних
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
збора, доста световања, Јунаци се коњица хватају, Мајке, љубе, сеје одступају, Али многа тајом засузила, Ма не сузи Стојанова Мила, Тешки јад јој срце покосио, И у оку сузе засушио, Око стало па се укочило, Она гледа своје сунце
радост коју је истисла, Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није опет ван се дошла.
Млога љуба тајно засузила, Ма не сузи Миленкова Мила; Суза текла, сад је нема више, Силни јади сузе задушише. Стоји јадна од кама прилика, Лице бледо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Командантово лице сузи се и потамње као да облак наиђе. Заусти да нешто каже, али му се оте само једно збуњено: — Ехе ...ма чекај . . .
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Док израз тражи сила несазнајна, Пастирак тужни шта ли би да ствара? Са жалбен-ткања не диже се звоник. У кристал-сузи Торник није Торник тек привид то је да це варком чара. ИX Шта рећи себи, док још траје служба?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
2 Вест о теби је јутро што открива сужње сапете тврдином тела и самоклетвом, радују се оковани кад им се станац сузи на простор одређен твојим мигом — радују се кћери у руглу, потомство под игом, сванула је мајка очинству, и син свему
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кад, у сутон, преливају облаци, као слап, пролазност, у којој смо сви, у провидној сузи? Увек сам, блед и празан, у свету овог сласти, знао да све то губим, у телу, и под травом.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши.
Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Вече; замор... Мутна јесен ова Очајно се у недоглед шири, Када сузи са свакога крова, А срце се с пропадањем мири. Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Иде у пету годину) 289 — На шта човек ујутру устаје? (На ноге) 290 — У којој води нема песка? (У сузи) 291 — Шта би највише волео ћорав човек? (Да има и друго око) 292 — Шта звонар мора да чини ако хоће да звони?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Те скоро две године, он је први пут био снажан и дрзак, без стида и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од нечега.
Немарно одгурну ибрик, остатак старе шљивовице истече у огњиште. Иза њега, у сенци, наслоњена на наћве, нечујно сузи Симка, тако као да јој се зноје очи од ватре и шиљате шубаре.
Рекао је оцу да му се допада због других, због села и његових вршњака. Мисао му је изгорела у сузи што се одмах осушила у оку. Свалио се на кревет, припио уз даску до зида и смањио.
Чуо је, прође Аћиму, у једној сузи размрска му се син, несрећник, јадник. А куда ћу ја? И шта ћу ја? Како да га остави оваквог? — Ђорђе, дођи овамо!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!
Не дајте сузи да јој с ока лети; Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мр'јети На њеном пољу гдје вас слава срета!
„Крв моја српска жеже ме и пали! У грлу глас ми трепери и грца! К'о врело гвожђе душа ми се кали У огњу крви, и сузи што врца!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Навикла на болеснике, ваљда их добро познаје. Зна како се круг њиховог реалног свијета сузи, сведе на најмање: за њих плес двију бијелих руку упослених над вулгарним предметима свакидашње употребе садржи у себи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пожње струка — огртач ступа — кучина сувал — питање сувотовати — живети о сувом хлебу сузовит — влажан (као да сузи) такум — коњска опрема талијер — крупан сребрн новац татарин — гласник тевтиш — иследник тесте — туце тефсија —
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
виде, бледо, јутарње небо напољу, део крова и једну грану, затим се узана светлост одшкринутих врата, на зиду, опет сузи и затвори, у мраку.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци, Видела кратак век. А сјајак у тој сузи, И тај разумем сад, — Твојој је српској души У деци био над.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Појав’ се, блед месече, Са пратњом звездица, У сузи ока мога Огледајте лица. Певати млађан нећу Пријатну лозе сласт, Варљиво злато нека Сујетнима на част, Пријатељ
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Смрт нити нам страсти нити срца резну, Нити да у сузи очи нам замагле: Наше су се очи с побожношћу сагле Пред гробљем богова што у срцу грезну.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
« И тобож од побожности пушта на вољу [сузи, болу]. Чита псалме, вапаје, бол. Чита као себе да чита. Чита док год се његови не врате, не затекну га над књигом и,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
хиљада километара; а када на тој хемисфери гране пролеће, онда се она капица све више смањује, да се у доба лета сузи до стотога дела своје бивше површине, а каткад и више.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Црно у зеницама јој се сузи у две оштрице, и поглед некуда утекне. Као да више не гледа, само унутрашњост ради у њој, крв и срце.
Тешка болест сузи болесника. А брига и љубав за осуђена човека, прошири живот доброг створења. И Бранко дакле започео нов живот.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не дајте сузи да јој с ока лети, Врат'те се њојзи у наручја света; Живите зато да можете мријети На њеном пољу гдје вас слава