Црњански, Милош - Сеобе 2
Њен муж је то тек сад, после њене смрти, увидео. Тек сад је, у сну, памтио њене крупне, тамне, очи, сузне кад би уживала дуго, у загрљају, са сузама, које су се задржавале на оку.
Нису се надали да ће Павла икад видети. Ана је седела на постељи и шила, а имала је сузне очи. Варвара је стајала код другог прозора.
А шта капетан мисли – питала је тихо – ако је она занела, па роди; шта ће са њом бити? А кад то рече, постадоше јој сузне очи. Павле је стајао пред њом, пренеражен, и није знао шта да одговори.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У Шамике сузне очи. — Сад те, синко, више задржавати нећу, путуј срећно! Шамика пољуби оца у руку, а отац њега у чело и образ.
И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати. Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко. Моје су ране болне и нове, а мисли сузне, неопрезне. Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и неминовно на крају надвладава тмушу, о цпећи умрле дјеце, која одмах постају плавокоси анђели с кошутском тугом од сузне доброте у погледу.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
је год познавô Срце твоје право, Твоју душу белу У црну оделу; Ко је год познавô Српске боле твоје — Сузне су му данас очи Кô што су и моје. Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пред самим олтаром светим, Са црним дугачким велом, клечаше некаква жена. Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мирно разговарају па ћуте; па се нашале с неком матором примедбом; па обришу кецељицама сузне очи и заћуте. И кецељице су им тамније но што би требало да су.
Коса, већ и одраније, пажљиво очешљана, шешир мало навучен на очи, крупне, светле, понекад мало сузне очи. Једнога дана, поправљајући на глобусу излизана слова, он се потужи учитељу да му једно уво једнако чује шум, и да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се очима, зашто моје очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона твога нисам добро спажао!