Јакшић, Ђура - ПРОЗА
зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али га срце никада наћи не може!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
“ Али, у место тога, Христић се заплака љубећи своје старе родитеље, и онај стид порасте још више кад у сузним очима жене опази понос и радост што стоји поред рањеног И живог мужа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
већ годину дана, успомена мртве жене га стално прати, па му се чини да она и сад седи пред њим, у колима, и гледа га, сузним очима. По стоти пут је понављао себи да није умео да је довољно воли, док је била жива.
А мати га је гледала, као суклату, сузним очима. Ђенерал који је носио име Пувала, почео је да једе слова свог имена, и да га пише: Пухало. Стидљиво.
Најдуже је за колима, Аниним, гледала Варвара, са сузним очима, јер је осећала да је та њена јетрва отишла, из Кијева, са нечим тамним и црним у очима, као да је, у Кијеву,
Био је ту. Био је жив. Увек је могла на њега да рачуна. Последњи пут ју је гледао дуго, сузним очима. Рече јој да личи на своју матер, коју је једва и памтила. Имала је на свету неког, свога.
Она не би била морала да се пред њим, свога тела, стиди. Нити да га гледа сузним очима, због тога. Он би крио шта види, а крио од ње, као и од себе, да је страшна.
Теодосије - ЖИТИЈА
брата својега чувши, оружје бола душу његову пробадаше, и брзо сишавши са коња који га је носио, многим ридањем сузним благодаривши Бога рече: — Слава Богу за све!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Онда још није било пароброда ни железница, а опасност велика сувим путовати. Дозове госпођу Соку, и сузним очима преда јој запечаћен тестаменат у форми писма.
Госпођа Сока сузним очима, али озбиљно гледа на господара Софру, па га прати у собу. — Ви сте јако ослабили! — Није ни чудо, три недеље
Црњански, Милош - Сеобе 1
О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак. И, сузним очима, о мужу који је више, изгледа, не воли и који је, можда, никад није ни волео.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
21. Са сузним гледом гледала је вече, Ка мени затим, а у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поткамиен, у Галицији, 1915. ТРАДИЦИЈЕ Зажелићеш да будеш мајка, и очима сузним пуним бајка и гласом пуним успаванка, смешићеш се без престанка, и клечаћеш предамном: Али са мога лица падаће на
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ове последње речи изговори опат сузним гласом. Онда потапша настојника по рамену, па заврши своје наређење речима: „И све остало што је потребно“. „Разумем!
Ћипико, Иво - Приповетке
Загорци се намирише. Укрцају се. Цвета приступа опет агенту. —Попусти оних двадесет хелера, замоли га сузним очима, да одем с осталима. Немам више... Бог ти дао! —Не дам биљета без новаца ни свецу! Биж'!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
понесе, Да га синови будној краљици С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XВИ Памтим зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта глума. ...
Ћипико, Иво - Пауци
Али Божица са сузним очима задњега часа замоли га да је пусти: —Све ћеш покварити—, вели му, — а послије биће нам слађе!
Мало што му се не пустих . . — Па? — рече Раде. — И он је човјек! Жена диже главу и погледа га сузним очима што у сунцу засијаше: — Зар је теби свеједно, Раде? — једва изговори ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гељуцао нисам, ни зверао разроким очима, но сам јездио на бојном коњу, усправан у седлу, као бор. Пратио сам сузним очима поворку коњаника која је силазила низ падину узаним стрмим путељком.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
свакога добра, и части, и поштења, Слепчевић, чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна, кô сунце с ведрога неба, Да младом народу нашем озбиљно помоћи треба.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На прозору је видим Њене собице саму; Сузним очима зури У ноћ и пусту таму. 58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз горски