Црњански, Милош - Сеобе 2
Пролазници су се, поред куће, једва чули. Пролазе тихо, рече Павле, па били весели, напити, или очију сузних. Не чује их нико. Први пут је, каже, у Кијеву, погледао, под снегом, и јасике. Како су мирне, смрзнуте.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
док је спало на то да ти кола извлачиш из блата, не ваља нам работа — уздисао је дјед Раде, опраштајући се од коња сузних очију као да испраћа на фронт неког од својих укућана.
Ћипико, Иво - Приповетке
А увече, гоњена навиком, пошљедњи пут пође да заграби воде на врелу пред градским вратима. Опрости се с господарима сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица! »Стармали« 1883.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
тако обилно орошено бојно поље; колико је самртних уздаха на бојишту изумрло са изумирањем твојих зрака; колико се сузних очију заклопило при твоме заласку, да те никад више не виде; колико ће нагрђених трупова и тешких рањеника, остављених
Ћипико, Иво - Пауци
Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се смеши и гледа сузних очију блесави у мени роб.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још се дјечаци и не снађоше од чуда, кад из димне завјесе испаде пољар, поцрвенио, сузних очију и развика се: — Аха, тако ви, паликуће једне, хоћете да ме удавите! Ехе, нема ништа од тога вашег посла.
На раскршћу започе забринуто савјетовање. Сузних очију Луња је пожуривала своје другове: — Идемо Јованче, идемо Ник, можда је наш добри дјечак већ одавно мртав.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!... — запита је благо и погледа благим погледом а сузних очију Калина. — Па... нећеш да ми будеш измећарка? — Јок! — рече поносито Калина — Несам за вашу кућу...