Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Често се за време причања и сам насмејао, а каткада сам приметио и сузу у очима његовим; али свакад озбиљно лице његово не допушташе радозналцу да и даље у тајне душе његове продире.
Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити... Осећала сам сав терет моје усамљености. „Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... Коњ га погледа тужно. Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. — Је ли ти жао твога хранитеља?... Та, ја сам те гајио као дете!...
Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!... Насмеј се, отари сузу, па запевај!... Ми смо се наживели у добру И љубави!... Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...
Ходи сад да се пољубимо!... И пољубише се. — Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јавила се тајно.
Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу.
Ми смо своју сузу крили у том часу, Ону сузу чедну, свету, неумрлу: Но она се свагда јављала у грлу, И увек се тужно расула у гласу.
у живот непрекидно ходиш: За мој сан умрла, живиш у мом болу; Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш; Бедну, а кроз сузу ја те видим холу! Из мог благослова прешла си у клетву, И бол одрицања; твој век свагда траје...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете? Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу. Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несретним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а српска вила
« — Шибај, Радо! — викну путник и брзо притисну, као да хтеде натраг у око повратити ону сузу што му заблиста у оку. — Терај боље! — Хааа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ту није било потребе за улепшавањем, за неком глорификацијом оца, или матере. Нити за неку сузу дирљиву. Трифун је то малтене схватао као неку милитарну акцију.
Осетио је, ваљда, да ће та лепа, нежна, рука, ускоро, бити у гробу, па је над њом пролио сузу. Млада је, међутим, изненада, осетила, као гробну змију, ту њушку, а видела, изненада, само зверске очи, у псу, у
Два пута је, уз ту причу, имала сузу у оку. Исакович је све то слушао и ништа није разумео. Осетио би само, кад би је из кола скидао, како му госпожа
Али тај национ заједничке несреће везују, и, у том национу, сваки појединац, кад леже, има исту сузу у оку. А кад се буди, буди се из истог сна.
је себи да би најбоље било отићи, без збогом, изоставити ту посету код госпоже Евдокије, избећи несрећу, срамоту, сузу. Чему да иде, уочи пута, тој упаљеници? Било му је боље док њу није знао.
Исакович, кад то чу, стаде, као да се скамени. Видео је њено лепо лице и њене тамне очи и сузу њену, крупну, на њеној трепавици – видео и њен поглед, који пита, чека, моли, а није знао шта да каже.
У Визелбургу га одведоше у цркву, где му показаше Распетог, који на Велики петак пушта сузу. А у Рабу, у трактиру, умал не погибе. Неки луди кирасир му понуди, да купи, његову бурмутицу, сребрну и златну.
Павле се загледа у Варвару и помисли, како та жена има леп осмех, а још лепшу сузу. Изгледа да је та риђокоса, за једну ноћ, успела да, у души свога мужа, стиша сваку љубомору. Нико није знао како.
Ана је, без деце, била снуждена и брижна, а имала је у очима неку чудну ватру и сузу. Ни Ђурђе више није био онај стари, насмејани, безобразни, официр.
Писали су они већ и Леополду И. Како још нису, ни за недавне мртве своје, сузу отрли – за синовима, за браћом, палим за Аустрију – већ им нове мртве ишту, и чека их, опет, сиротиња, беда, и туга, и
Вишњевски је упозоравао Костјурина да припазе у Кијеву, јер не иду ови Серби у Росију, што православље, и братску сузу, очекују, него славу и по један чин више.
колима, Павле би – кад би му се она јавила у сну – шапутао нешто, превртао се немирно, и, мада на дану ни за шта не би сузу пустио, имао је, кад се пробуди, у очима, сузу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони. „И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио?
она спази, Небеска радост коју је истисла, Ах, кад га она коде себе спази, Кô анђô ди он преда њоме клечи, У оку сузу, кô што анђô сузи, Тад њојзи у срцу врло јесте тешко, Са клупе скочи њему у наруче, И мал' што није опет ван се
За годином годиница прође, Глас менека тужан амо дође, Низа лице проли сузу тешку: Паде Огњан на пољу витешку! Ох, жâ ми је ...
Ал' Бог моме не слушао младе: Плаим кроком коњиц пољем краче, Па у гору зелену замаче. Проли Цвета ту сузу голему, Па с' окрете ка двору својему; Бог би дао, те са грђи јада Нигде никад не сузила млада.
Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.
Гледај, Боже, једнога грешника, Та опет је он твоја прилика!... Кад је види сјетну, невеселу, И у оку ону сузу белу, Жао му је, срце пуца живо, Зашто он баш да јој чини криво?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не знам шта је било и чиме су те нагнали да пристанеш, само на материном оку спазих још неосушену велику сузу, кад се врати и рече: — Свршено је!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Је ли било суза? Човече, код мене вам је то тако: када се догађа нешто стварно напето, не можете да ми исцедите сузу да вам је звезда на челу.
— Е моја Анчи — имао је често обичај да каже бришући сузу у оку — то ти је био шмекер! штета што ниси стигла да поседиш за његовим столом! Ја сам нула према њему! Чиста нула.. .
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања. Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Из мене сјаји гљива лудара.
Шта пећи себи, док још траје служба? ШЉИВА СРПСКА Гледам: за сузу српских терена, као у жалби, замичу братства удишу, успут, мирис од сéна.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: А што па као ми? ГИНА: Метнули сте црнину на себе само због тестамента, а овамо ниједан ни сузу не пусти. СИМКА: Знамо ми, Гино, пошто је литар твојих суза. ГИНА: Ију! Е, јеси чула!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
чисту, мирну собицу, И мамину плаву, изношену блузу, И још је спазио на Џоновом лицу Нешто што је, можда, личило на сузу.
Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...” „Гле, како јој је зена заискрила! Кроз сузу свет се види пристрасно. Шта вреди, кад на време није мислила? Да га продамо, сва три пристасмо.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја разумем твоју сузу тога трêна, К’о и бригу доброг оца што изиђе, Као тужне очи верног пса што приђе, Као душу туге и јецања њена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А кад ђевојка виђе злу и гору, пусти једну сузу, док — букнуше страшне ријеке, те се за мало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку! Помилуј ме! ЦМИЉА: И ти си лепо Трифуна помиловала! Флашом, намртво!
И кога сам ја само нашла да молим! Какви људи, кад из њих ни једну сузу, Ни једну реч самилосну да исцедиш? Ја ћу моје сама да понесем! Сама! И да понесем, и да изнесем! Друже!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора.
Узе јој руку. Крив сам, казују његове ситне очи. — Што ме тако гледаш? Не бој се. Ово неће дуго. дај ми само сузу воде. Да оквасим језик, умрећу. Дохвати са стола шољу млека и пружи јој. — Нећу млеко. Отров је млеко.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сиротица!« Из коцке леда нетремице га је гледала црвена жаба. За тренутак му се учини да јој у оку види сузу, узе ледену коцку у руку и својим дахом поче скидати наслаге леда са заробљене животиње.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива.
Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у сузу потекла, У бледилу лица јављала се тајно; Како ли је срећна душа која знаде Бити свијет за се, к'о звезда
Гди је клетва, гди је?... Вај! вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник.
више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива. Сад нема љубичица!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А отуд кад дођо', па кад гу дофати, па кад гу стего, бре плакала је, само суза сузу стиже, нећеш ми верујеш. Тако се измири'мо и отад, фала Богу, лепо!
да ће се натраг сам вратити и сам се после тога по кући окретати, њему се узмучило, те му је отуда просто суза сузу стизала.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и вером.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Добра старица била је нежног срца и многу је сузу пролила слушајући причања о мом животу од онога дана када сам се опростио са оцем и мајком, пре пет година, и укрцао
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада. Свом горчином кроз свет иде, Носи своје неизвиде, Уме живет’ и без нада.
Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена
Краков, Станислав - КРИЛА
новац је у сандуку, зна посилни... а моју децу, ако их и ти икад видиш... И он би ту обрисао сузу која му се уставила на дугој трепавици. — Господине мајоре, шта је вама?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати! Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла. Онда сам сузу збрисô, Сад је разумем тек, Ти с’ чеду нашем, Смиљци, Видела кратак век.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Млади колега је радостан, а на узбраној биљци клонуо је цвет. Као да плаче... Кад већ нема никога да пусти сузу. Срећом, ветар однесе шешир са главе мога колеге... Међу камењем вирила је пушчана цев. Граничар размаче камење.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Н. С. Ђурковић, млогу је сузу из очију тронути Србаља и Српкиња измамила, а како не би, кад су ови елегијски, танин и у срце продирући звуци све
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја.
РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја. РАДОШ: Обећа нам — голо обећање. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И
И свет се смеје, небо радује, А у пољупцу жарке љубави Исполин неба, сунце ватрено, Испија сузу туге земљине... А каткад копљем гнева небеског Неизбројене парне светове И бацив пламен своје мрзости, Природу
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп разбије... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па ко је оклоп тај? РАДОШ: Ми!
идем покоран — И неосуђен, и неприморан, Да ти извршим свети завештај. Хиљаду хоћеш?... Добро, хиљада За сузу твоју нека пропада... (Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А остало, све је заборавио. И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. Чак му ни гроб није добро видео. Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад.
би из њених очију суза хтела да кане, јер би се видело како диже руку очима, да ваљда убрише, стисне, врати натраг ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу.
ту сузу, али би се видело и како отуда, још брже, натраг враћа руку као бојећи се да ни сама ноћ не види ту њену сузу. Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се.
он, први пут тада, пусти сузу... Умало што се не заплака... [На свадби пева се:] . . . . . . прво миловање, Миловање, слатко уздисање.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ми се није учинило довољно снажно, па сам у једном тренутку, не знајући шта да предузмем, покупио вршком прста једну сузу што је клизила низ њено лице. То ју је натерало у још већи плач. Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема! Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.
Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.
— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.
Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу. Тек је видим, не знам о-што зашто, хода по кући као и обично али у оку фењер... Можда у њој севдах полако зори...
Што је човек! Сузу не може да убије!... А треба је убијати. Расцмиљави човека, срамоти га. Станојлина мајка беше жена наших јужних
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
О, ви које ову повест читате и бисерну сузу при овом тврдом делу пуштате, кћери Амора и Венере, видите ли верност мушку?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио је земљу И своје и себе Ступио је у службу Крилате
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Његова дарежљива рука блажи сваку беду и јад; његово племенито срце саучествује у свакој невољи. Он је већ многу сузу утро, многи бол олакшао, многу беду ублажио; њега невољници за живота сматрају свецем и његова је душа, по смрти,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече глас и жена на руци, коју је принела образу, осети неки слабашан терет. Када је боље погледа — виде сузу. Суза се, наједном, распрсну и из ње изађе дечак мален и окретан, али тако прозрачан да се могло гледати кроз њега као
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гди је клетва, гди је?... Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. 1910.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Убише га из кубуре, а ја, ево, остадох сироче. Јадни дјед! Пољар убриса истинску сузу, а онда се мало прибра и упитно погледа дјечаке. — А како би ипак било да ја вас мало истучем, та зашто сам пољар?