Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ДОБРУ У ТУРИЦИ Заслепљен, дигох поглед с тањира, преко стола: из жетве, кроз врата нагло отворена, сукну сунце, светлост у вратима полако постаје жена, та жена прилази, До пола кујне то је вила Равијојла (носи
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Воду! — дрекну он. Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен. Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо. Шљеме бјеше све у пламену.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја се прену, дубоко уздану, Задркта се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто бело — Брже тамо, она је зацело!
тек што она сукну, А он ти је пијучином фукну, Она паде, ветру душу даде, Ако душу какову имаде. Оде сова, брате, најстарија,
Ал' тек децу што угледа, Попреко их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом вештица доле муну, Те на децу —.
Ал' небо ведро облачит се стало: Сад ту и онде, па више и више, Облаци док се од свуд не склопише, И муња сукну, а грмнуше громи, А ветар страшан на земљу се сломи. Ох грми, грми, да се стење креће, А вијар чупа из стене дрвеће.
78. Успут пева како море, Баш до куће с песмом дође, Даде белчић, сукну горе, Па се одма свлачит пође; Зато свеће и не пали, Већ с' у одар тако свали. 79.
ј' опао, Једва у њег' ући могâ, А под сводим' како, јао, Јечаше му испод нога; Како свр њег' из зидова По декоја сукну сова. 101. Како оде унапреда, Ох, пусто ли свуд бијаше!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нова експлозија јекну изнад наших глава и из шрапнела сукну беличаст дим. — Послуга на своје место! Војници се згледаше као да се премишљају, али се нико не подиже, Док
— Помоћник на његово место! Топ груну, цев се трже уназад и ашов лафета се зари у песак. За првим сукну пламен и из осталих топова и целу батерију обви облак прашине.
времена гранате цијукнуше изнад наших глава, па се сручише испред онога прореза, са стране, једна посред, а четврта сукну са задње ивице. — Ура, ура, ура!... Живео тобџија!... Ура, ура!
Око нас као да громови тресу... Опет релеј: по три с кошењем... Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину...
Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон.
Тамо горе запурња земља, батерију обави таман облак од дима и прашине, док из једне каре сукну страшна експлозија и црн, густ дим посукља навише. — Ура, ура! — вичу војници раздрагани.
Згрчисмо се од ужаса. Пред нама сукну пламен, један, два,... четири, а у ушима нешто писну од страховитога треска, као да се брдо проломи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
о дно бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули..
Планинка спремила крпу и кутљачу, па само чека. Кора се све диже и диже док, наједаред, кључ је проби и млеко сукну, али га вредна планинка претече и не даде му да покипи. Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући...
Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући... А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... Једва се изреди »послужење«.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ... Истога тренутка нешто груну на онај други прозор
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У том моменту баш из бугарских ровова сукну ракетла, и осветли простор као на дану. Ми сабисмо главе међу камење. Гледам из очног угла... Још трепери...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Свршено је — рече потпуковник Петар. Бежали смо низбрдо. Сретосмо наше сеизе са коњима. Пред нама сукну пламен из земље, затутња, ми се повисмо по коњима. Скретосмо у један шљивик.
Стадосмо се прибијати један уз другога, да бисмо запречили ветар, а војници набацаше суварке, те димљиви пламен сукну. Од нас позајмише ватру и други. Читаве ломаче разгореше се на свима странама.
Упалише барут. Плавкасти пламен се залелуја, и као нека жива неман полете лево и десно, док из гомиле не сукну пламени млаз цепајући се при врху као да је змијски језик. Јара удари у лице.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче. За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици. Кад, гле, чуда: што више змија јури, све већи бива размак...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко