Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ука, бука, страшно гора шушти, Страшно киша из облака пљушти, Гром пролама небо и облаке, С неба сукћу оне муње лаке, Вијар чупа раста из корена, А љуља се и брдо и стена; Небо, земља, све се ускомеша, Све заједно оће
Мрак и гора... Пут се туд веруга... Њиме иде друган украј друга. Коњаници па и пешадија Сукћу путем као каква змија — Змија, брате, црна, дуга, љута, Да што оста Турака прогута.