Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
је Дача Тупавко у хијерархији локатора заузимао много локаторскији положај него Суленце: због тога је и могао да каже Сулету: „Иди, дете, среди то — мене мрзи!
Тако су они једно три сата мерили светло на Сулету — несуђеној филмској звезди — док је његов лични плаћени дублер књавао у лигештулу.
Ана оптужена за саботажу операције „Освајање Београда“, уместо да се брани или ангажује адвоката, отвара досје о Сулету са Ада.
Само је чиста људска злоба спречила Суленцета да не уфура у Академију наука. Кеве ми! По Сулету, у Београду је пре рата живео неки Антун, коме је комшија пребио ногу из љубоморе.
ГЛАВА XXИВ У којој Ана и даље везе о госн Сулету, свом френду са Аде Циганлије, јер апсолутно није а Стању да се заустави чим крене са описивањем тог живог феномена,
Ту је Сулету најзад пукао филм пред очима! „То је, значи, та историја!“ — помислио је, рекавши ми после насамо: — Испада, значи,
остала варош, добро зна какав је мој матори месечар кад су у питању практичне ствари, он лепо остави кључеве и госн Сулету да и он, као, обилази стан.
Не пада ми на памет да поверујем у те лажи, јер како бих онда могла поверити Сулету веома одговорну дужност да оде на родитељски састанак и изиграва тамо мог рођеног оца? Скувала сам га на брзака.
Тога чувеног дана, тачно у деветнаест часова по средњеевропском времену, напуних Сулету џепове цигаретама и шибицама, па га одведох пред своју школу.