Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” „Правда”, — одговори Филип — „он је не иште, али је достојнији од тебе имати.” Један персијски султан, и он је у овом што сљедује паметно учинио.
„Јао, јао, каково је то питање?” — рече му султан. — „Јеси л' ти читав? Како ја не бих у њега веровао кад сам, хвала богу, Турчин?
” — „Бака! како не би стајало кад стоји?” — одговори султан. — „А пише ли у алкорану” — придода дели-дервиш — „да браћа што год имаду право међу собом разделе?
Ко вели да не пише?” — „ Е добро”, — приложи други, — „а ти 'ајде пак |раздели са мном све што год имаш.” Онда султан, за избавити га се, пружи му једну пијастру.
” — „Бре, узми, пак јошт ни пискац!” — отвешта паметни султан — „јер знаш шта га нас је кардаша; ако сви навале и поврву свој део искати, неће ти, бојим се, ни толико допасти.
а петао и његово говорење представљају онога који ништа не почитује разве што је пријатно његовим телесним чувствам. Султан Омар, обладавши Александријом, ужасне се кад види ону славну библиотеку, за које су гречески цари милионе потрошили и|
библиотеку, за које су гречески цари милионе потрошили и| коју сва учена Европа никада без велике жалости не спомиње. Султан упита своје дервише стоји ли што у толикој сили ћитапа шта у алкорану нејма.
Један египетски султан зло живљаше и своје подане удручаваше и мучаше. Неки поштени и за добродјетељ своју за свеца почитајеми дервиш,
престане од зла и неправде, и да не привлачи на душу своју са неколико минута живота вечно срамотно име и савише муку. Султан, у самој младости својећ као звер силовит, не може никако да разуме што тај дервиш хоће, напомињући му толико краткост
„Шта главу?” — одговори рад и весео султан — „бре 'оћу се сав како ме видиш загњурити; само памти да ми унапредак не долазиш на очи с твојим на|равоученијем
„Било како било”, — рече султан — „ја тога покора и сијасета, и муке и срамоте за живота не заборавих! Одсад помажите ми само с вашим добрим совјетом,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сви ти бегунци зли и гори код њега се скупе. Сирома султан Селим седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на
Други пак везири тајно су узимали новце (мито) од Пасманџије и нису хтели од свег срца тући га. Ту је био послао султан Селим неколико низамске војске у зеленом мундиру, јер је Селим први почео низам уводити.
” — Та моја политика, да не рекнем лаж, са Дел-Аметом узрок је што ћете у млогим историјама наћи: да је султан послао ферман Кара-Ђорђу да бије јаничаре; али није истина, нити је цар послао пређе, нити је после одобравао, но ми
, бурунтија; а тако исто и Турцима донесе везиров дивитар-ага: да обе стране од бојева престану и да је њега султан одредио да дође и Србе и дахије помири. Тако и ми и Турци од боја престанемо.
пашо, јошт боље уредити него што ми иштемо; како то кнезови народу казаше, сва војска углас повика: да живи наш султан Селим и наш везир Бећир-паша!
јоште додајте овај пункт: чтоби цареви утолико милостиви били народ српски са султаном помирити, и чтоби султан са Србима, аки с подајницима и с платежницима својим поступал, а не аки са жертвами.
Худелист, јоште данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ, заповедио Турцима да од онаког са Срби поступања престану.
граф: „Правда то, — но ви прочим не јавили, токмо нам росијском, австријском, прајском и англијском, а од тих не будет султан разумит. Но друго что?
” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
зато што сте ви у пријатељству, ми к великодушному Англијскому престолу и к милостивому лорду припадамо, што ће њега султан најбоље као свога пријатеља послушати, и заповедити да се престане од оног над Србима свирепствија.
добро чувате и у тајности стојите, да вас какови султанови људи не виде и не дознаду о ком делу овде сте, пак ће онда султан рећи: кад се влашки краљеви мешају у моје државе, ја ћу њима начинити посла.
барону Штирмеру, и по данашњем куриру, и наложити му да он представи дивану и султану како најбоље буде знао, да султан заповеди везиру престати од оног свирепије над Серби, а и кад цару јавимо, то ће исто и он учинити.” И отидемо. 1.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мухамедански Исток, после толиких ратова, био је постао султан на позорници, у опери, и комедији, али је на његово место, у бојне редове, против Хабсбурга, ступио сад тај нови
Теодосије - ЖИТИЈА
Преко својих ученика посла вест султану који је тада владао Вавилоном да заповеди да му се да дом где ће становати. А султан, иако противник Христове вере, беше обузет као страхом и у свему покорен умиливши се, заповеди да се спреми пресветао
младића Ананија, Азарија и Мисаила, и би љубазно примљен од хришћанскога митрополита, и заједно с њим оде султану. Султан прими светога са сваком почашћу, и питаше га о путу, и дивљаше се труду његову Бога ради.
И тако га отпусти у спремљени дом да се одмори. Султан заповеди да се из његова дома даје све што му је потребно, и запретивши рече да Божји човек не оскудева ни у чему.
А свети, одморивши се довољно, јави султану о своме путу у Египат. А султан му даде људе који ће га пратити и заповеди да га са сваким чувањем предаду египатском султану.
Такође и овај султан, чувши за долазак светога, Богом поучаван прими га са сваком почашћу и заповеди да се одмори у митрополији.
И ту се, дакле, са митрополитом у многој љубави одмараше, а султан заповеди да се удовољи свима потребним стварима из његова дома, докле год остане, тако да се митрополит дивио великој
Јави египатском султану о своме путу у Свету Синејску Гору. А султан, спремивши људе који ће га пратити До Синајске Горе, снабде га довољно свима потребним стварима за пут, јер га веома
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најзначајнију групу чине бегови, старо племство, појачани онима који су се одликовали у ратовима и којима је султан дао племство. другу групу чине слободни сељаци, а трећу муслимански, „кметови“, тј.
хришћанског султана, они су се са многобројном војском кренули на Цариград да би својим очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели су, како су говорили, да виде да ли је тај султан обрезан по прописима Корана.
на Цариград да би својим очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели су, како су говорили, да виде да ли је тај султан обрезан по прописима Корана.
према народној већини, која је остала хришћанска, као и према центарлној турској управи коју је само трпела. Султан је морао оставити да Босном и особито у Херцеговини управља ова поисламљена српска властела.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
женски свет описан је у Писмима из Ниша о харемима (Београд, 1897), Писмима из Солуна (1908), у већој приповеци Фати Султан (Београд, 1907) и нарочито у великом роману Нове (Београд, 1912).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па сићане књиге повадише: „Гледај само како султан пише — Сто хиљада“ — Турци загледаше, Ал' на срећу читати не знаше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кад се синовац жењаше, стрица не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше. — Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће?
Сад почне везир питати овако: — Хеј, права рајо! мене је послао частити султан падишаха да обидујем царску земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у царско здравље сербез и рахат, и да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Да. Но то је у ствари само припремање за будућност“. Он ослухну пажљиво, а ја му шанух на уво: „Султан Саладин освојио је Дамаскус и Сирију; угрожава и сам Јерусалим. Папа и цар су се измирили.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном дође некакав валија, велик јаспреша, па што је год султан слао, све је он себи устављао. Али драги алах, који о сваком мисли, а највише о ономе ко га хак вјерује, побрину се и
А дијете ће у себи: — Знам и ја као бог, да смијем казати. МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО Ходао султан кроз Стамбол, па тако ходајући сретне на улици ђецу ђе иду из мејтафа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св. Софије, пио би воду из султан—Ахметове чесме, — љупке, мермерне, украшене златним натписима, арабескама, колонама, мозаиком, пенџерима са густим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одметнуо се био у шуму као и сваки немиран дух. Да је султан чешће, као раније, пролазио кроз ове крајеве, јамачно би и њега уочио као и његова земљака Синан-пашу, као
— Ето видиш!.. Устани, помакни се!.. Ако ти је дошла Аустрија, није ти се вратио султан: ако сам раја ја, раја си и ти, а поп сам и по свему старији од тебе — устани!..
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо и даље, као што је и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад султан паде, грозни страх и туга Обузе Турке у царскоме стану, Па забуњени скачу, беже, јече, А српски мач ји немилице сече
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У бици су погинула два владара, српски и турски (кнез Лазар Хребељановић и султан Мурат), и један престолонаследник (Јакуб, султанов син), а османлијска најезда на хришћанске земље заустављена је,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али када је султан Мухамед ИИ, Освајач, ушао 30 Маја 1453 у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије
ИИ, Освајач, ушао 30 Маја 1453 у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога генија, које је хиљаду
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Узрујано Нази): Слушаш ли? НАЗА Слушам и слутим. САРОШ Ето, такву љубав што ни султан не може да има, љубав из сажаљења, из милоште, доброг срца, ја сам ногом згазио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и оба његова сина, Јакуб и Бајазид, као и многе прослављене војсковође из ранијих ратова
Центром турске војске, који се налазио свакако онде где је Муратово тулбе, заповедао је сам султан. Европске трупе налазиле су се на десном крилу под Бајазидом, азијске на левом под Јакубом.
По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска
По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге. Ретки су тренуци кад се у песми признаје турска надмоћност.
Али то није све. Народ није заборавио да у песмама о Марку изрази и своје тешке слабости. Јест, султан је дрхтао од Маркова гнева, али — на жалост — увек се спасавао тога гнева машивши се руком у џепове и бацивши Марку
„Док је турски вазал Стјепан Вукчић пустошио западне крајеве деспотове земље, почео је султан лично опсаду Смедерева. Српску престоницу енергично су бранили Гргур, најстарији син деспотов, и Тома Кантакузин,
“ (У Вуковој пјесми одговара султан да би му да везирство над Босном а у ћириловском рукопису Синагрип одговара да би му све дао што би год тражио.
А поводом тога што је султан, угледавши Мусину главу, скочио од страха, Маретић каже: „Може се мислити да је ова црта неким особитим путем дошла да
Као што је из историје познато, Муса је био „наметник султан турскога царства у Европи, син Султана Бајазита. Као што је из историје познато, Мусу су, после велике муке, сломили