Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад дервиш већ сазна да је ова надежда дугога живота начална пучина која султана заслепљава и не да му у чувство доћи, нађе га једном на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт
Кад дођем на брег Нила, дочекате ме ви и признате ме опет за свога султана. После толиких страданија и мука што сам искусио, задајем вам моју веру: нећете бољега од мене у целом Египту наћи”.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
како чују да им је старешина погинуо, поплаше се и сви побегну у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи грабио.
пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну да себи присвоји, да се лакше од султана бранити може. Дођу до Пожаревца и тамо су се с београдском војском добро тукли; београдске спа̓ије врате и̓ у Видин.
што су освојили све поврате Турком, и ћесарева војска оде натраг, а фрајкорци оду сваки својој кући, будући је од султана амнестија читана; онда сви србијански официри скупе се код Михаљевића у Сремским Карловцима, где је он Немцима рачун
гробове, и, једним словом, што годе Турци почитују за светињу и ми да почитујемо, да не би и добре Турке и самога султана наљутили и на гњев раздражили.
Рус, с Турчином у великој љубави, но упућује нас у Цариград, да султана молимо. И то ћете Ивелићево писмо наћи у мојим ̓артијама, а владичино је изгубљено.) Дамјан једнако салетио: „Хајде!
— „А дља чего боснијски визир превел толко тисјашчи?” — Ми: „Он од султана послат, чтоби нас помирил с белиградскими и прочими Турками”. — Он: „Јест ли каков мир здјелал?
прочим Туркам всја опростил; а нам објешчал сва наша прошенија, у девјат пунктов предложена му, точно исполнит, и од султана на то потвержденије исходатајствоват и хатишериф.
учинили, или Турки нам по первому својему обичају зулуми дјелат, то да австријски двор, најближи сосјед, самаго султана точио извјестит.
громко и јаростно: неможно јето бит, ни један краљ у нашега цара земљу мјешати сја не будет; јест — сказал — у нашего султана вјерних мусломан, котори јему правду скажут, когда и что в Сербији воспосљедујет.
у име серпскога народа, у ком молба стоји да би се и он као краљемесник англијски с прочи сајузници подузео код султана српски народ оправдати и у мир довести и проче.
То је дело, вели, у себи врло деликатно, то се каса султана и његове внутрености, „а ми смо са Отоманском Портом у врло голему пријатељству”.
А ко вам је давао изнајпре барут, олово, пушке? Ко добре совете како ћете поступати? Ко ли код султана правдао и увешчавао га да ви нисте устали против Отоманске Порте, но против и његови̓ ребелијанта Турака и зулумћара.
Африка
геолошком и биолошком историјом; ко би сумњао да су и ови најдивљији крајеви дељени између разних северних фараона, султана, крсташа и урођеничких династија.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович их још упита: а шта ће бити, ако остану сами, испред Турака, који имају три султана? Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја. Бајевич га прекиде и дрекну: откуда?
Теодосије - ЖИТИЈА
се удовољи свима потребним стварима из његова дома, докле год остане, тако да се митрополит дивио великој почасти од султана, коју указиваше светоме што се никада не догоди да је коме од хришћана учинио.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
да су бољи мухамеданци од Османлија, бољи од паша и од везира; често су уображавали да су бољи мухамеданци и од самог султана, њихова калифе, наследника Мухамедова.
Огорчени на „ђаур-султана“, хришћанског султана, они су се са многобројном војском кренули на Цариград да би својим очима видели да ли је султан
Огорчени на „ђаур-султана“, хришћанског султана, они су се са многобројном војском кренули на Цариград да би својим очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели
Мухамеданска властела је чинила војнички сталеж, независан од султана, са великим бројем „капетана“ (било их је на 48) који су имали седишта по варошима.
Често је ова властела помагала султана у ратовима са Млецима, с Угарском, с Аустријом и са Црном Гором, али само по својој вољи и кад је сматрала за корисно.
Кад су се Срби у Шумадији 1804. год. дигли на устанак против султана на њих су се с највећим бесом окомили босанске аге и бегови.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
(1336—1405), због освајања у Малој Азији дошао у сукоб са Турцима и 1402 године код Ангоре потукао и заробио турског султана Бајазита, кога су под деспотом Стефаном Лазаревићем помагали и Срби Тантал, Танталус — по грчкој митологији син
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да ми је знати, ко је бољи: коњушар или коњ? Јеси ли чуо? Могу да псујем султана, и султанову пасју мајку, и везира — шта ми ко може? Ваљда ћу нешто да изгубим? Ионако сам све изгубила!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: Граф ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.
(Соба код Трифића) СУЛТАНА (сама) СУЛТАНА: Четрнаест дана, више нема, откако сам у ову кућу доведена и чини ми се да се четрнаест пута мозак у
(Соба код Трифића) СУЛТАНА (сама) СУЛТАНА: Четрнаест дана, више нема, откако сам у ову кућу доведена и чини ми се да се четрнаест пута мозак у мени окренуо,
Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја? СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала?
Лењива траго, не заслужујеш ни онај лебац што га мњавиш! ПЕРСИДА: Забога, милост... СУЛТАНА (замане): Сад ћеш се обрецивати наопако! Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала?
Мислиш да сам ти ја винцилирка, да се кривиш на мене? Шта си стала? Немаш никаква посла? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Тако, сад ми почни јошт инат терати. Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш?
Само ти мени уз нос, пак ћеш добро проћи. Куд си се заузела, куда ћеш? ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем!
Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа? СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш.
ПЕРСИДА: Молим, шта вам се прикључило, те сте тако љутити? СУЛТАНА: Гледај ти шпиона, како би тела да се и у тајне моје плеће!
ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу. СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос. Је ли ти изишло време, а? Хијено женска!
Али зна он шта ради, жао му је да ми и један сат, један минут прође у миру без једа. ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе?
Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође). СУЛТАНА: Али докле ћеш ме јести, забога и побогу! Зар не видиш каква ти је соба? Како ти је намештена постеља?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И ја чекам, разуме се, два дана да дејствује лек, па ти се обријем, напудеришем, узјашем „Султана“ и пођем да свршим рапорт возарима и тамо њој... Молим те, Учо, ти ниси ништа чуо...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола. Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и колани га тканицама.
— Е, па добро, да окренемо.... — А појка рече да пошљеш Султана кући; мора сутра зором у В., звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. — Па 'ајде, де.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Око шта се они два поклаше, један другом очи покопаше? За њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана да им дáдê некаква несрећа. И што ми је до њиове свађе — а воли бих да надјача мањи; а ти, ага, браде ти свечеве?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
С Муратовим писмом он је мирно стиг’о Кроз море од војске под шатор Султана, И у крвав освит свог последњег дана Челичну руку на душмана диг’о, У његовој крви љагу с части спрао; И оставио
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко се је већма у сласти ваљао од Сарданапала, Криса и различних други[х] султана, хана и сатрапа? Пак гди је то све сад? Нигде!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти; устанак је подигнут против јаничара и крџалија, не и против султана. Други, да овим уверавањима одложе или, чак, и сасвим отклоне напад турске силе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја, каква је пуста! Тако ми имáна, Стид је не би било да је код Султана! Па још када шеће и плећима креће, Ни хоџин ми запис више помоћ' неће! Ја јој назвах селам.
Ћипико, Иво - Приповетке
Постави се у ред верника и с њима клањаше. Клањајући, нехотично из душе навираху му на уста речи султана Мухамеда ИИ, којим је на улазу поздравио стари хришћански храм: „Алах је светлост неба и земље!
Има само два начина живота, мислио је... Онај старих султана, и онај светог Фрање Асишкога — трећи начин ситан је, бедан... И он је плакао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Повратак!.. Зар је то могућно? Арнаутин, мус– лиманин, да се поврати из својега царства? Додуше царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро.
Петровић, Растко - АФРИКА
геолошком и биолошком историјом; ко би сумњао да су и ови најдивљији крајеви дељени између разних северних фараона, султана, крсташа и урођеничких династија.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
у стању није створити Ни љуску једну граха дивијег, То ли украсит њиву плодови Што језгра свога храном питомом Султана леног трошан желудац И просијака гладне утробе Једнаком бригом вечно негују!... Дете ми враћај, вуче грабљиви!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дакле шта је овај низам? Роб султана и турских великаша и жалосна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Доситеј, у своме бечкоме респекту монархијског ауторитета, потребу борбе против Турака правдао одметништвом дахија од султана, њихова законитог господара: Дивјег јаничара терај са Врачара Који свог истога сад не слуша цара — а Боројевић 1847.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Убиство турског султана Мурата, које је починио српски витез Милош Обилић, јесте историјски чин, али је исто толико поетска чињеница.
Зато Марко и оре царске друмове и тако онемогућује Турцима кретање кроз српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Јер чим је најезда Турска запретила и самом Дубровнику, признала је дубровачка република господство султана. Али се то признање састојало само у звечећем новцу. Република се обавезала да плаћа Турцима годишњи данак од 12.
“ - „Та он је,“ додаде други, „претсказао смрт султана Мурата тачно на сат.“ Тихо настави, заваливши се у своју наслоњачу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја каква је, пуста! Тако ми имана, Стид је не би било да је код султана! Па још када шеће и плећима креће... — Ни хоџин ми запис више помоћ неће!... Ја јој назвах селам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата...
Пут му се отвори, а кад је био близу, залети се и сатера мач у тога самог охолог и страшног самодршца (султана). Ту и он сам падне од Турака.
који је имао велика имања у Штајерској и Хрватској и био веома моћан човек (1433), а другу — Мару удао је за турског султана Мурата ИИ (1435). Сем тога, 1435.
године једно писмо у Земун тражећи џебану за устанак против дахија. Ухвативши Алексино писмо и добивши од султана ферман који им је наређивао да престану са зулумима, дахије — да би онемогућиле устанак и уклониле сведоке својих
Марко Краљевић је разгонио Турке као врапце и чак самог султана догонио до дувара. Један Кајица Радоња вредео је више него три стотине Мађара и шездесет Каравлаха.
о премудром Акиру, то врло лијепо доказује готово потпуна истоветност овијех мјеста: у Вука пита хоџа Ћуприлић султана кад га види у невољи поради Мусе: „Шта би дао ономе јунаку који би ти жива казô Марка?
) Вриједно је додати и ово: кад Марко изиђе из тамнице пред султана, „коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива, нокти су му — орати би могô“; а у ономе ћир.
Као што је из историје познато, Муса је био „наметник султан турскога царства у Европи, син Султана Бајазита. Као што је из историје познато, Мусу су, после велике муке, сломили старији му брат Мехмед с турским
Помиње се од 1413. као један од главних заповедника српске војске која је помагала султана Мухамеда против његовог брата Мусе.
— хвалити фатити — ухватити фатити бакрачлијом — обости узенгијом ферман — наредба, заповест, диплома турског султана фишек — набој за пушку, кутија за набој френђија — в.