Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер. Они се поклонише и нестаде их, и за тили час ево их гдје донесоше султанију.
Они се поклонише и нестаде их, и за тили час ево их гдје донесоше султанију. Ту је он лијепо дочека и стаде миловати, а богме и она кад се видје у онаком истом добру као и код оца, помисли да је
Ту ти он метну онај султанијин прстен у пилав, а посестрима добро уочи гдје га је метнуо, па окрену онај крај пред султанију, царску кћеп. Царска кћи када захвати други пут пилава, угледа прстен у кашици.