Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити.
(Окрене се на страну.) ТРИФИЋ: Султано!... Ти се опет срдиш?... Султано!... Зашто, пиле моје, то чиниш?... С отим можеш твом здрављу шкодити.
Украо си ми три године живота с твојим поступком. ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.) СУЛТАНА: Чекај само док прођу три недеље, другојаче ћемо се разговарати!
Украо си ми три године живота с твојим поступком. ТРИФИЋ (гледи је жалостиво): Еј, моја Султано, еј, моја Султано! (Наједанпут отиде.) СУЛТАНА: Чекај само док прођу три недеље, другојаче ћемо се разговарати! (Звони. Персида дотрчи.
(Султана кија.) На здравље! Може бити да ће ти бурмут мало мозак очистити. СУЛТАНА: Ах, сирота Султано! СРЕТА (који је међутим сео за посао). Море, зар ти немаш правог имена, него оћеш да будеш Султана? Ајд, ајд!
Ја знам да сам милостиву госпођу до каруца отпратио, и Глиша тера коње. ТРИФИЋ (на страни): (Дед сад, моја ћудљива Султано!) СРЕТА: Господине, само женама не верујте: та ви знате, сви вилозови да устану, опет не могу њине лукавштине описати.
Оћеш да ме расрдиш? Мани жену, моја је кривица. ТРИФИЋ: Али кажи ми, молим те, Султано, како ти стиже до штале да су те морали Срети однети?
СРЕТА: Милостива госпођа! СУЛТАНА (Трифићу): Они су обоје добри. ТРИФИЋ: Султано моја, теби за љубов и друго што, а камоли оно што је и мени самом по вољи. СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила?