Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Неки поштени и за добродјетељ своју за свеца почитајеми дервиш, представљајући реченом султану краткост живота, мољаше га, совјетоваше и увјештаваше да престане од зла и неправде, и да не привлачи на душу своју са
Тада дервиш заповеди да се донесе један велики чабар пун чисте воде, над којом он нешто очита, пак рекне султану да замочи сву главу у ту воду и да је ту за толико држи за колико може своје диханије уздержати. „Шта главу?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
би ми покварили уговор, нека Немци пишу у Стамбол да смо ми криви; ако ли Турци покваре и зулум почну, да Немац јави султану која је страна крива?” — Кнезови одговоре: „Богме, то нисмо искали, а ваљало би, но иди сутра пак ишти!
Афиз-паша од резилука у Нишу умре. Наши депутати маја 28. дошли у Цариград, предали султану прошеније 1. јунија. Како чује руска мисија да је Афиз-паша на Иванковци разбијен, узме наше депутате, Проту и
Франца за џебану и друге потребе, одакле пошљемо прошеније императору Александру руском, с отим и у Цариград султану. То ће бити око половине јануара 1806. године, тако ми се чини.
— Недоба је казао: „Право и каже, да су ружно поступали на комшилуку”, и да је добро што ће они султану то преко јелчије дати знати. 1. јануара 1815. год. Нисам одлазио г. Недоби. 2.
государја, ја све сказал и он сам видел како серпски народ тепер страдајет од Турков; да, император многократно писал султану, чтоби престал от такових мучителствиј и прочаја; и вас император будет зват к себе.
И бићемо султану верни и сваку његову заповест, буди каква била, макар и с оружјем исполњавати.” Он: „А кад што буде, зар да изгину она
Величество да би изволили представити султану, да би престао од онога свирепства које сада на Сербље у Сербији сушче излива. — Г.
му знам вољу, писати нашему јелчији, барону Штирмеру, и по данашњем куриру, и наложити му да он представи дивану и султану како најбоље буде знао, да султан заповеди везиру престати од оног свирепије над Серби, а и кад цару јавимо, то ће
Но ви будите овде јошт, ја ћу вама дати знати што воспоследује. Ја ћу султану од моје стране што могу лепше и ласкавије представити од стране комшилука, а и од стране христијанлука, и не сумњам
Уверите народ о мом добром срцу к њему, о мојем посредствију и соучастију, и о мојем торжественом обешчанију: да ћу султану представити и молити га, како најбоље знао будем, да вам спасеније буде.
усрдно препоручи, тако да он, као што га Бог учи, и као што боље узможе, прилику гледа, онако ствар ову дивану и султану представити (турском) да само подозреније или каквом злу већем предупреди, будући да је ствар у себи тако чудна и
” — „Ваше Величество, ми нисмо упливали у ту воду од какве наше силе и непокорности султану; но нужда нас приморала, гора него 1813. год. кад се нас пола у Сави подавило, а пола под вашу заштиту пребегли.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!... Ја вам то рекох!... А, гле!... већ зора!... Ја идем, доћи ћу довече... Збогом...
Теодосије - ЖИТИЈА
Преко својих ученика посла вест султану који је тада владао Вавилоном да заповеди да му се да дом где ће становати. А султан, иако противник Христове вере,
цркви трију младића Ананија, Азарија и Мисаила, и би љубазно примљен од хришћанскога митрополита, и заједно с њим оде султану. Султан прими светога са сваком почашћу, и питаше га о путу, и дивљаше се труду његову Бога ради.
А свети, одморивши се довољно, јави султану о своме путу у Египат. А султан му даде људе који ће га пратити и заповеди да га са сваким чувањем предаду египатском
А султан му даде људе који ће га пратити и заповеди да га са сваким чувањем предаду египатском султану. Такође и овај султан, чувши за долазак светога, Богом поучаван прими га са сваком почашћу и заповеди да се одмори у
Јави египатском султану о своме путу у Свету Синејску Гору. А султан, спремивши људе који ће га пратити До Синајске Горе, снабде га довољно
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове? Ето, како нема мужа код куће, све је наопако. Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне.
ј. приближио се је под изнетом бегунца к султану и пробо га је своим ножем кроз перси. Ето како изпорчено и учен Немац у самом Бечу и најновијег времена предмете наше