Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не знамо какова нас прикљученија јоште на свету чекају. Лепа је она Теренцијева реч: „Номо, сум, нихил хумани а ме алиенум путо: Човек сам, свашто ми се може догодити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје.
— Брате, ми се разби сан, и сунце огреја, не заспах. — А јеси уснио што? — упита Тиосав. — Море, сум ти снио много; Све сос неки 'ајдуци, 'ајдуци, 'ајдуци, па се кољем, па се рвем, рвем, па а они мене а ја њих.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Кад сте ме просили, ви нисте тако говорили. ЈАЊА: Што сум говорио? да ти држим у лутку, да ти правим маска. Није доста кад ти зовим: душо Јуцо; кад ти кажим: пили моје?
ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш сос наше младо нотарош!“ Аја!
ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми вучиш штрикла преко нос? Зашто не дођи он кад сум ја код кућу, нега све кад ја идим по моја шпекулација? Видиш како ти уватим? Море, не можиш да превариш Грку!
ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди.
ЈАЊА: Што удају? Катица је дете. ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди.
ЈАЊА: Какву жицу? ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар! ЈУЦА: Гитар-мајстор је већ пет сати због жица пропустити морао.
Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!“ Ово опет виче: „Немој мене, ја сум лапа!“ Шкиљи мали, нећим да вас продам, оћим да вас котим, више, све више, ја, довде! (Показује врх сандука.
) Е, сад да носим на кир Диму и да иштим облигација. Охо! Има више банку! (Опет изброји.) Е, е, ја сум добро трговац. Не може да фали Грку. (Метне новце у џеп.) Душо Јуцо! (Одбрави собу.) Душо Јуцо! (Одбрави и друга врата.
Кад муж иди по своја посла, добру газдарицу треба да води виршофт... Разумиш што сум казо? Да си не макниш од твоја соба. Сад ћим ја да дођим. ПОЗОРЈЕ 6. МИШИЋ и БИВШИ ЈАЊА: (У! Проклето посла!
Сад не смим да идим!) МИШИЋ: Слуга сам, кир Јања! Како се находите? ЈАЊА (поклони се): Фала бога, здрав сум; ама зло, зло! МИШИЋ: Зашто зло? ЈАЊА: Рђаву време, нема новци. МИШИЋ: Е, фала богу кад сте само здрави!
Само треба да јој добру прилику нађете. ЈАЊА: Е, господин нотариус, сад је погано свет; само новци! Ето ја узео сум без крајцару, голо, сирото. Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?
Ви нисте такав човек да ћете се затезати. Нека млађи најпре, па ћете ви, као стар, полагано за њима. ЈАЊА: Ја сум човек убиин. Сваку беду на моју главу. Сиромах кир Јању!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Сервус, спецтабіліс аміце, его сум нобіліс полонус ех стірпе Јарославскy. („Слуга сам, поглавити господине, ја сам пољски племић, од породице
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВУЧКО: Играду како је кћи кнеза Лазара пошла за турска цара. Ту сам већ био. Е, кад погину онај старац, баш сум се смејао. СТАНИЈА: Како би се смејао, кад други гине? ВУЧКО: Зашто је лепо. Е, мајка, да идеш да видиш, лепо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Их! — вели поднаредник Траило и пљуцну. — И остависте чорбу? — А, јок! Сум просуо! — вели Јанкуљ, бришући лице рукавом. — Тако, тако, нека и они из позадине осете шта је то глад.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— рече Вујица па сиђе с коња. — Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. — Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.
— Ама нећеш ти — вели Срета, умирујући га — платиће Ђорђе председник. — Молим, казао сум, обећао сум, инћар нема! — прихвати ћир Ђорђе, рек’о би мало љутито. Сад се стаде распитивати шта ће да кошта то.
— Бре, бре! — викну ћир Ђорђе као опарен. — Па сам си обећао! — вели му Срета. — Обећао сум, ама несум знао кол’ко коштује. — Е па сад знаш. — Много! — вели Ђорђе. — Ама није много!
— Ама молим те, шта је то тако много! Ти си бар богат човек. — Што богат, како богат?! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам
— Што богат, како богат?! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре!
! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре!
Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна
Тол’ко! — Ама чуј ме... — А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник! Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и
— Ама чуј ме... — А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник! Од сулиотско сорта сум; татко ми клефта беше, као онај сас мустаћи големи там’ на дувар — што је — и показа на Бочариса — па ће свашто бидне!
— Али жестоко, кад ти кажем! А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно.
— Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно.
Срета брише зној с чела. — Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? — Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац! Несум неки чиновник, изелица од дваесешести и пијавица народна!! — рече ћир Ђорђе скоро кроз плач.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум.
Милион звезда! Сто милиона! Ко шипак коштица, пуна је васиона... — Братоко мој, ко сум и где сум? — Пита Старопланинац, загледан у Универсум. А Паскал ће: „Смртни ме хвата немир, Кад се загледам ноћу у Свемир...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија, По Србија и по Маћедонија, Печалил сам меке махмудије, Како тебе, Ђурђо, ја