Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ОЧИ Бесконачне твоје очи, млада жено, Две дуге вечери у пустињи мора; Две суморне бајке што узнемирено Имају шум слутње у гранама бора, Две мирне галије с црним заставама; Две жене у црном, на
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Алка је још млада, али тешко пада другарици кад другарицу под венцем види, а она остаје. Онда девојке постају суморне. Шта ћемо, кад све по срећи иде! Сирота Алка иде у башту да тражи љубичице. Почетак ускршњег поста.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
страсна, да загрлиш опет твоју милу малу па да умре на твом срцу, да разбијеш све њене опаке и ружне сумње, да отераш суморне слике што је вампирски даве, да пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
производи у што не може ни једна срећа, које његови каравани однесу до таквих сувати где се путник више не досећа суморне станице одакле крете ни да ли би до ње да се врати. О КАМЕНОВАЊУ Да се прељубница на тргу каменује.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пратила те је попут лоше среће. Иза фасада тргова упознала си суморне дворишне зграде и собе које гледају на тамни понор што га зову »светларником«.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чекајући тако да се Мишелино врати из војске, режала сам на све и свашта, ронила кроз суморне понедељке и четвртке, да бих у недељу поново испливала на површину, удахнула ваздух па поново потонула у сивило.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе! Не хоре се песме тамо Са лаганих тамбурица, Суморне су песме њине И суморна њина лица, Ал' им језик слатко звони. Којим зборе милиони. Они штују обичаје.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Блажени који по мору плове, и не остају да чезне. Мисли се моје ничег не клоне. Без суморне наде и спаса пусте радосно у видик тону у зрак што их таласа. У бол и грех и крвопролића.
Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Легао је онако обучен у кревет. Пред њим је чкиљила димљива лампа и бацала неку плашљиву светлост на суморне и суре зидове његове собе.
И ето, одрастао је, а друга није стекао. Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави. А због чега?...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Сећам се увек суморне тишине Облака, лишћа, нечујних ветрова, Глед’о сам широк израз туге њине Кад су те дали месту мртвих снова.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Само брз Тимок шуми и жубори... В. Илић Млађи ЦЛИИ ИЗ ЈЕДНЕ ШЕТЊЕ Горе сјај сунца, чар зеленог крша, Доле из крила суморне дивљине Отргнут Тимок бруји, и искаче Из црне, хладне, мемљиве пећине. „Хајд'мо - ја рекох - „Тимоковом врелу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
не само свежина, већ споља не уђе никакав звук, нити жумор, нити мирис, ништа сем нешто више светлости и то уморне, суморне и мртве. Ох, познавао сам добро овај мир, мир гробља, мир који гуши, неиздржљив, ужасан.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и блаженога душевнога страха. — Што није свакад овако ?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја данас не знам за ноћи уморне, К'о ни за дане покривене сплином; Ја данас не знам за мисли суморне, К'о ни потребу за трајном тишином. Ја данас не знам за ноћи уморне.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ето стога Софка није само последњи потомак, него је у исти мах рефлектор једне суморне породичне хронике. Ваља то истаћи, мислимо, зато што се на особине књижевног лика, посебно на психичке појаве које су
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
онај израз који се тада разли по бледом лицу мајора Велимировића, То је била нека чудна смеша од бола, гнева, горчине, суморне ироније, и тешке, тешке туге. Он пружи сабљу с резигнацијом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Осећања се преплићу и спајају с природом, тако да у првој књизи имамо озарене, идиличне пејзаже, а у другој суморне јесење слике, визије ништавила, непостојања, мртвила. Лирика чини сразмерно мањи део Змајева песничког опуса.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
са човеком ишчезавао је у сивим, непрозирним кудељама које су се грчевито увијале око кржљавог дрвећа по камењару и уз суморне зидине. Око хрбата бедема и кула кружиле су вране и пуштале дуге продорне крике.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе... 1882.
1892. (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) Заробљен Прометеј српски трајаше суморне дане Прикован за хладну стену. Ал' страшни куцну час: Из мрачних долина српских са струна гусала јасних Зазвони силан
“ 1888. ПРИЈАТЕЉУ 1. Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним. Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку
И Брама задрхта тада од руке његове јаче, Кад црне браминске војске оружјем гонити заче. Суморне његове чете јурнуше са дивљим криком, Носећи крваву самрт и живот не штедећ ником.
На усне његове младе Она ледене усне приљуби безумно, страсно, И душу његову испи. Силвије на земљу паде, И рука суморне смрти дотаче његове веђе, А дивна статуа мирно на своје подножје пређе. 1890.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тешке и суморне мисли су ме спопале, али нисам ни покушавао да приступим учењу ове лекције, јер зашто бих се упуштао у тако вратоломне