Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често су непокретна духа, укочени и суморни. Њихова патријархална култура је сиромашнија од динарске. Куће су им здепасте, покућство оскудније него и у једној
Бугари су озбиљни, невесели и често суморни. Уопште су непријатељи шале. Имају свој особити темперамент, свој посебни начин понашања — бугарско понашање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Кроз тај суморни крај испреплетаних уличица, које започињу пред Имаретом, а завршавају се код Баш-чаршије, плове мириси трулог поврћа,
када би га она чекала на изласку из школе, у оним магловитим јесењим вечерима у којима улична светла претварају суморни град у још суморнију тамницу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Са променом прилика које су условљавале тај песимизам, променио се и тај основни суморни тон који је неколико година владао у српској књижевности.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МИРА 27 ИВ 28 ЛАСТАВИЦЕ 29 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 30 ПОСЛЕДЊА РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ ДАН 38 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 39 Т 40 В 42 ПРВИ СНЕГ 43 ЗИМСКО ЈУТРО 44 ЗИМСКА ИДИЛА 45 ВИ 49 НА ВАРДАРУ 50 ВЕКОВНИ
кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. СУМОРНИ ДАН Киша сипи... У даљини Повила се магла густа; Дан пролази у тишини, Гора нема, поља пуста.
Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Можемо... само раније... После подне иђаху низ потес, једно поред другог, учитељ и учитељица, али обоје беху суморни, забринути. Иђаху ћутећи, али обоје управили очи у неодређену даљину, па се дали у дубоке мисли.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тајни смо као гране снежне, а све што је старо у љубави, плаче све тише. Још мало само, па ћемо суморни, са осмехом тужним, у страстима ружним, стати, болни, бледи, уморни.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОКОЈНИЦИ 61 СТАРОСТ 63 ОБИЧНО ПЕСМА 66 ЈЕДНА ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ
— Исток се ведри, звезде гасе... Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мојој души суморни пејзáжи На мутном сунцу тамне и трепере, У души мојој — ти, мој боже, кáжи! — Мис’о без сунца и умор без вере; У
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара,
В. Петровић ЦЛИX НА БРОДУ Петоро седимо на крову од брода, Згурени, суморни, зловољни и мрачни. Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Шта ти је то? — Печењарница код Краљице Педок. — Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци.
Морате се у овоме са мном потпуно сложити. И морате нам, најзад, прићи. Суморни студент, најпре одмерено, затим све живље и ватреније одговори ово: — Госпођице, ја сам вам рекао већ да ме још не
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Хладна, мокра влага продире даље и од самога ваздуха... Гњила, влажна магла завила у свој суморни плашт цео град, као какво чудовиште, па га кваси, цеди и опет кваси, рекао бих да му спира с прљава лида трагове
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.
У граду живот се буди: Тамо убоги ужар износи мангале своје, А тамо суморни Турчин озбиљно ножеве нуди, Или замишљен пуши; На мушком његовом лицу мрачна се замрзла збиља А бол у крепкој души.
И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно? И онај суморни усклик и слатки онај над, Што у акорду једном, кô тајно некакво звоно, И сумњи и вери мојој израза даје сад?
Кô равним пољем зелен клас, Под крилом од зефира, Суморни спомен стреса нас У часу благог мира! И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића
3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем?
9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем?
1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад стоји; Што времена ток суморни у мртвоме миру броји. Многи борац за слободу, у мукама нечувеним, Скончао је дане своје под високим кровом њеним.
(У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...) У тврђави београдској стара кула јоште стоји, Што времена ток суморни у мртвоме миру броји.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— објашњава мој посилни, загледајући ону кокарду и изговарајући оно „з“ као деца која кажу „дзик“. Сви смо уморни и суморни. Осећамо да се десило нешто тешко и као да слутимо нешто црне и горе.