Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Излазећи из куће са главом испуњеном мрачним визијама и сасвим црним и суморним рефлексијама ноћи, гладан, неиспаван и озебао, он је, са оном мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
целу српску књижевност, и никада се гробља нису толико певала, и никада нирвана није изгледала такав идеал као у тим суморним и жалосним временима.
Милићевић, Вук - Беспуће
и једноличност која је била прије тога, враћала се са побједничким ликовањем и падала заједно са новом прашином и суморним даном, који је стрмоглављао као у понор, кроз мале застрте прозоре, своју јадну и безвољну свјетлост на предмете и на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
клинике дочекује буљук фото-репортера и војна музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.
А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук. А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. Долази ноћ... Кад већ уђоше у село.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко облаци плове, што нам та тела и душе даде дивне и нове.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова чељуст није мртва, да има живота...
Зар то није његова заветна жеља, његов идеал од најраније младости? Зар није он сâм, ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Родисмо се, драга, под суморним небом, Мрачног зимског јутра, кад ветри застуде; Не дочека нико нас сољу ни хлебом, Ко туђини пасмо међу браћу људе.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Његова позна, дубока, мислена лирика, прожета је суморним егзистенцијалним дрхтајем, пред страшном границом између бића и ништавила.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.
Царице векова тавних, где му је гробница света? Под мрачним, суморним небом варварских и дивљих Гета. 1888. НА ВАРДАРУ Суро, вечито стење гордо се у небо диже, Над урвинама тавним орли
А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем оглашава Дивну славу праотаца.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје прсте, Где над никад невиђеним