Јакшић, Ђура - ПРОЗА
несрећа; а корак му беше тром, лен, као у човека који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино великих плодних уста, теби, суморно братство мрака и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И опет оживе Дренова Греда. А опустеше лепа села. Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тај јад у души што те на њу сећа, То је један њезин заостали део. Не дај мутној сузи на суморно око: Срећа никад не мре, ни онда кад мине.
Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од успомена. Па ћеш да запиташ једном, и ненадно — Нашто само сузе, нашто боли само?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Прича својим накарадним српским језиком, и уноси шале и смеха у суморно друштво. Па и господин попа би устајући рекао добру за покојника: »Богме, — вели он, — село га неће још дуго другог
А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све
Њиве и с једне и с друге стране. Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће. По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Лица путника била су зелена и неиспавана. Суморно, као рибе иза стакала акваријума, они су буљили у ноћ испред себе. Помислих на то колико је возова дочекао и испратио
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Време суморно. Тако се ваљда потрефило. Излози никакви. Људи мрзовољни. Ја, мањи од маковог зрна. Да је макар Оријент, па да успелим
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ћоро одговори: — Човјек из свијета као и ти! Тада проговори први пут, а на чудо свјема, рече то озбиљно и суморно; па, као да га баш то подбоде шта га сви гледаху у чуду, настави: — Био је тај Долћи латински поп и зваху га обат!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажан ваља дô... Са криком узлеће гавран и кружи над мојом
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице
Сиво суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без
А деспота Лазар подиже се тада, Мрачан поглед баци у даљину црну. Суморно грактање као крик се хори И губи се нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке
4 „Кад се Рудник пређе и малена река, Има једно дивље и суморно место, На које сам некад одлазио често, А на томе месту пећина је нека, И у њој језеро.
Кад стигоше месту, близу до обале, Хор отпева онда суморно опело; Уставама јаким размакоше вале, Ископаше раку и спустише тело, И крст преко њега.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се намести на столицу, хтеде се осмехнути, онако ради учтивости, али му се из груди оте тежак уздах. Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори: — Мани се, молим те...
Са Гојком се већ није могло ништа говорити, он беше непрестано занесен, као изгубљен, посматраше све око себе суморно, бесмислено, апатично... Веља виде да овде нема више никаква посла, па се спреми за одлазак.
Све је озбиљно и суморно; чини се да ће свакога часа да загрми гром у овом гнезду. Најпре Љубица опази да се Влајко стално уозбиљио.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно. Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... Сунце се смирило. Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.
Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана, врло потребно.
зебе од пута, којим мора неминовно поћи... А смртно звоно грми свечано, и његово брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су опколили пространи град.
Он отимље очи од ових суморних призора, али је све пред њим црно, суморно, страшно... И као да из целе ове мешавине веје оштри самртни дах...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Те сам ноћи само Ја, у сумњивоме друштву што је пило, Провео; песма хорила се тамо, А све је тужно и суморно било. Једина драж тих дугих, празних бдења Била је мис’о, лелујава сета На проживелу младост, разорења Подвига
и тако даље. САМОУБИЦА Успомени давнашње пријатељице Гле, то је дакле њен последњи стан... Како сам болно и суморно пренут!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим,
Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!
На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом; А ветар суморно звижди кроз црна и пуста пола, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице
В. Илић ЦИ Сиво, суморно небо. Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже; А доле, скрхане ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно; Без
Тама је пала... Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
она као да се испарила или утопила у оној истој магли због које се још у подне спуштао онај предвечерњи сумрак, сумрак суморно загушљив и тежак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Модри плиш, већ начет и помало отрцан, и исто тако суморно модри зидови с „египатским“ цртаријама и с накнадним мрљама плијесни свједочили су о појму луксуза и удобности једног
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично
Све око ње беше суморно и дивљачно, све јој улеваше неки празноверни страх, коме се она не могаше противити. И у тој злослутној суморности,
А под њима се вијуга стари и седи Дунав, ваљајући на моћним плећима безбројне ледене санте, чији се лом и суморно потмуло шуштање проноси бесним ветром, те улева усамљену срцу још већи страх, још тежи бол...
Варошица беше заспала. Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме једини знак да се живот у вароши није угасио.
Само му струји нека ватра кроз тело, на челу се купе грашке хладна зноја, а у срцу је тако хладно, суморно и пусто... — Пиј, море, шта си се побабио! — узвикује му Митар весело.
Звекет ланаца суморно одјекну, а он гледа око себе узверено, уплашено... Сви спавају... И Добросав, који је остао да дежура, уморан,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
К'о болник кад дише, киша једва тече, Лишће шушти, плаче, с мокрих, црних грана; Суморно и мутно спустило се вече. Улица је била покривена мраком, Кровови и куће тонули у тмину.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Биће да је било вријеме тужно и суморно као и данас, — помисли кад зачу крику оронулих галебова над, собом и у олуји.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме. Далеко сред залива суморно се смешили на сунцу сивим челичним смехом велики убојни бродови.
Шуме се белиле под снегом, па ипак је све било суморно. Гране свијене под белим теретом уздисале су. Снег је цвилио под корацима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У штабу се с нестрпљењем очекивало шта ће тамо бити: стога је све било запето и суморно. Очекујући борбу и на десној обали, Черњајев је остао у Алексинцу. Дође извештај да се око Прћиловице отпочела борба.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ал’ ме текне кад одјекне Од празнине срца мог. ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење.
Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Не преваристе ме, не, знам вас ја! А и да не знам — би л’ прикрит могли Суморно чело моје судбине, Врхова својих чемер камени, Угасит гранит тврдих граница Државе бедне зета дуждевог?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке.
Уђосмо у авлију. Нигдје живота. Мртва, дубока тишина. Све пусто, суморно, тешко. Само негдје у пчелињаку брује потмуло и уједначено пчеле, и тек каткад по једна, по двије прозује покрај нас,
то је она ледена, тужна лепота без ватре и заноса. Све на њима опомиње на непреболну тугу и вјечито, суморно кајање. Уистину, чини ми се да ову стару и изнемоглу престоницу наши владалаца тишти некаква тешка, немила туробност и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈА 63 ГОСПОЂИЦИ Н* 64 НА ТИЧАРУ 68 ГОСПОЂИЦИ Н* 70 (СИВО, СУМОРНО НЕБО...) 75 (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) 76 (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!...
1880. НАД БЕОГРАДОМ Спомениче неми прохујалих дана, 3ашто ти је чело суморно и тавно? Да л' се сећаш, можда, крвавих мегдана, Што дигоше у зрак твоје име славно?
Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.
Озарен буктињом славе, Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди, Кô бледи призрак умрлих снова и јаве И тихом песмом, и благим небеским гласом, Он с тугом буди прошлости давно
Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед.
Остајте збогом, тешко ми је: Младост и живот сан је, сан! 1886. (СИВО, СУМОРНО НЕБО...) Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале
Остајте збогом, тешко ми је: Младост и живот сан је, сан! 1886. (СИВО, СУМОРНО НЕБО...) Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице
1886. (СИВО, СУМОРНО НЕБО...) Сиво, суморно небо... Са старих ограда давно Увели ладолеж већ је суморно спустио вреже, А доле, скрхале ветром, по земљи гранчице леже; Све мрачна обори јесен, и све је пусто и тавно, Без
На харфу, поред њега, Седе му пале власи. Вали суморно брује. Над седом његовом главом Орао одважно кличе, шŷми и шири лêт; А кроз урвине снежне, гонећи страшнога
А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас. (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме!
убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим својим огроман зељов с њом А ветар суморно звижди кроз црна и пуста поља, И густе слојеве магле у влажни вала дô...
Надежде вараху мене, Обманули ме друзи, Као блуднице - жене. Садашњост моја је пуста, кô пуста пећина нека, И у њој суморно звони мој слаби и празан глас; Прошлост је протекла моја кô бурна планинска река, А с њоме радости моје кô рајски
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сви су му честитали, а он је суморно вртео главом: — Имам једног сина, а имам две задужбине. То мирише на кољиво. — Најмлађи син, Стефан, био је даровит
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно је у свету видело само зло и невољу; све му је било мрачно, све туробно, све суморно. Небо вечито застрто облацима, земља вечито орошена сузама.
— Дете је било ведро, весело, расположено, па одједном постало суморно и ћутљиво. Некако ми је расејано, не уме ни да разговара као пре, не чује кад га питам и врло рђаво спава.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ено их, оно су тенкови! — И тамо се сад возе Нијемци? — приупита Јованче. — Нијемци, Нијемци — суморно потврди Николетина. — Погледајте само како се мирно шетају као да је ово њихова рођена земља. Еј проклета издајо!