Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
МІЅЕРЕРЕ То беше у сну суморном, дубоком, Очајан пораз живота и нада, Пред мојим мртвим, заклопљеним оком Свет што се губи и јесен што влада
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А над њом, над мрачном и суморном планином, сија врело сунце, греје и пече густу гору, у чијој се хладовини слатко и слободно дише...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ЗВОНА НА ЈУТРЕЊЕ Увек у средини која рани чамом, Ја нисам веров'о да ће доћи икад Растанак са пустом и суморном тамом; Веров'о сам сунце доћи неће никад.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Зато има тако много ситних а упечатљивих појединости, у суморном осветљењу, са сетним, чак и равнодушним погледом на хаџијско-варошки свет (јер га је прегорела), с којим се опрашта, и
да се помоћу расположиве грађе сачини целовита слика - што, у семиотичком смислу, можемо назвати књижевним моделом - о суморном, безизгледном и трагичном положају једног исељеног народа: подвргнут је туђој управи и немилосрдној вољи, а нити се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не знам нити ћу икада сазнати шта је било ведро у тој причи. Мени се учинила прилично суморном и мрачном, но остале је веома забављала.