Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Неко ћути с друге стране жице. Ћути, ћути, а онда се веза прекине. ГЛУМИЦА – Следећи! Ушла је у суморну учионицу која је заударала на неуспех што су га претрпели они пре ње, гледајући право у очи комисији за пријемни —
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од живота њему је остајао један »бледи призрак умрлих снова« и он је најрадије певао »суморну и хладну песму«, »химну векова тавних«.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, о чему сниваш? Проблаговала с' у лаком сану суморну зиму народног стида, ал' већ и теби пролеће грану, сарајске чини са тебе скида; сунце слободе и крстов значе, млада ће
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас у мени душу стреса, к'о лахор што стреса крилом Зелени вити клас.
Отимље се сила беса И развија грозну моћ — Јаук лети под небеса Кроз суморну, бурну ноћ: Ватра, Ватра! Држ'те лестве, воду амо, У пламену варош ври, Ал' док врисак лети само, Ту је помоћ, ту смо
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ПАРТЕНОН Не волим веселост пролетних башта, нити да ичија душа продре кроз свилу мог црног мушког плашта. Нашао сам суморну сласт тела, као ветар звезде у грању по гробљу, слађу него душа.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
нам била Да имамо моћни престо фараона; Покопајте нас, верни, украј Нила, У гробницу тиху, мрачну и дубоку, Суморну к’о душâ пут неоткривени, Вечно тајну људском сазнању и оку, Неменљиво муклу у времена смени.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном растанку своме; И чудни његов глас У мени душу стреса, кô лахор што стреса крилом Зелени вити клас.
Ал' ја, вечно Тужан, дижем своје очи, Кад се данак смири и сунце угаси, Кад ноћ тавна падне над пустом Алхазром, И суморну поноћ јеина огласи.
Ћутећи пролазе они, и вечно по мраку блуде И од времена давних Бескрајни океан шуми суморну и хладну песму, Химну векова тавних. 1891. (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) Не зидамо дом камени Против мрачне непогоде.
А доле Дунаво бруји и густи шуморе лузи, И смех, и песма грми, и живот трепери млад... О појте суморну песму, о појте песму О тузи, С уздахом ја је примам, с одјеком празан град. 1892.
Трепери жалосно грање над главом Ниобе плачне, Што тупо преда се гледа, без искре надежде зрачне, И самрт суморну кличе И онда кад хладни север опусти зелену гору, И онда кад славуј пева и мајску поздравља зору, И плави поменак
1890. ЉУБАВНА ТРКА Стегни жице, о кобзару, И суморну тугу мани, Па запевај песму стару О Љубецком и Океани. У Лисинског храброг пана Има блага кô у мору, Ал' његова кћи