Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
да носи машину која неће шити оно што се њему, златним концем, шије, него оно што се њози шије, црним концем, у сумрачје црно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле онда покуша да уђе, преваром, у тај лазарет, помоћу Агагијанијана, Копшиног драгомана. Оде истог дана, у сумрачје, до тог рукавца Дунава.
Агагијанијан му обећа да ће удесити, то, још истог вечера. Исакович онда пожури и дође до поменутог лазарета, у сумрачје, у својим колима, у којима је возио и Агагијанијана.
Удар ногу, међутим, чуо се, све јаче. Кад је одлазио, чинило му се да тај удар чује, кроз цео лазарет и воду. Кроз сумрачје, које се напољу почело да хвата, после заласка Сунца, на једној страни ходника.
Не жели, каже, које кореспонденције, непотребите, с њим имјети, него нека дође, под сумрачје, у његову кућу, у Леополдштату, у недељу, на дан великомученице Клеопатре, на вечеру. Биће мало фараона.
На ћопаве, који су носили џакове, у чунаве на Дњепру, и на оне, који, кад сумрачје дође, кашљу, кашљу. Сви су ти људи, и жене, понављали једну једину реч: Боже! Боже!