Употреба речи сумња у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом. Ово ја овде не спомињем само за шалу, нипошто!

Богат и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом кратком животу имати може него икаков трудољубиви тежак, занатлија и трговац.

Сви ми можемо неке ствари знати а неке не знати; но разуман распознаје што зна од шта не зна, и нимало не сумња. Кад би могуће било да хиљаду година живи, све би се имао чему учити.

и благородна душа и здрава человеческа памет, у коме се находе, такови је за велико достојинство, зашто он кад о чему сумња, уме совјет искати и примати, а најпаче његова нелесна и чиста љубов к добродјетељи њега ће всегда на добро наставити.

Ми сви видимо, нити ко о томе сумња, да царске фамилије и силни цари на земљи како год и други људи у болест падају и умиру, нити има на земљи богатства

Зашто, шта је наш живот и наших сто година кад прођу? Ништа! Ово сви знамо, и нико о том не сумња. Није ли дакле паметније и боље: разумно и добродјетелно, на нашу времену и вечну ползу, славу и благополучије ово

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

32 оке барута и нешто олова тој војсци у планини Гомилици код Свилеуве. Каже ми стриц, да је много Турака и сумња да ће и̓ моћи разбити, зато, како одем, да му добри̓ барем 200 момака пошаљем, да се они Турци најпре разбију, пак

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Били пришао да види изближе, не би ли? Готово га нека сумња хвата. Хајде па приђе. Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом!

не може се обићи друкчије — рећи ће Радан. — Вала и јес̓ ружно место. Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.

Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња. Дете плаче једнако. Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић...

— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа. Милун узе уговор у џеп. Још мало се продиванише, па се разиђоше.

— Двадесет пети! — одговори путник. Мојсило ућута, а опет га обузе нека сумња. Утом уђе адвокат. Упита се с путником и Пупавцем. Одмах путник поче н адвокату причати како он путује и рашта путује.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА ЖЕНИ 210 СУМЊА 212 СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ

Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди свати, На белим и

Но бићеш неверан и болу и срећи; Сумња ће ти дојку отровану дати; И без топле вере ти ћеш мене звати, И без праве сумње мене се одрећи.

Плод мојих самоћа, беше пуна сете; Плод мржњâ, уста ти беху отрована; И плод мојих сумња, ти си прешла, страна, Сав пут с плачем као изгубљено дете. Но цвет сна отровног не преста да сише!

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА Бол је дао овој љубави горчину, Лепоту и тајну; мрачна сумња моја: Сав простор и ужас; коб и очај: њину Свемоћ; задња суза: неба седам боја.

постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами. СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И

СУМЊА Моја сумња страсна, и светла, и плодна, Моје друго биће и други вид; јетка, Брани коју чашу да испијем до дна, И да коју срећу

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

И напослетку се и прокљуви. Није неоснована сумња коју су изражавали поп-Спирини: да ту има и фрау-Габриелина масла. И тако, иако су Шаца и Јула, као сви заљубљени,

Ко их је спевао, то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими »шрајберу« (управо »шлајберу«, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ја то знам. — А ја знам... — Шта знате ви? И док је у њему ужасно расла сумња, она се насмеја кокетно и загонетно, баш као да је нешто знала, па се устезала да открије. — Распитајте се сами.

Африка

Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај

Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она поче да сумња у Исаковича. Мислила је да тај официр није дошао, кришом у Беч, да се лечи, него – да је убица. Убио је неког мужа, па

Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то. А да се велики господин Гарсули, случајно, не би преварио, он ће му, за бољше учвршћење узајамног

А ако капетан изврши свој задатак добро, у шта не сумња, после свега, што је, о капетану, од секунд‑секретара, чуо, награда неће изостати.

Није ни нека љубомора према неком мушкарцу. Нико не сумња у Варвару. Млада је, па се нашла у небраном грожђу. Него је зло што она прича о свом мужу, као о неком балавцу.

На дну Ђурђеве љутње, на ту Немицу, која је била мила и весела, а која је, очигледно, искрено волела Павла, није била сумња, да се она спанђала са Павлом, због пара. Него Ђурђев страх, да не роди Павлу сина. Па шта ћемо онда?

А тражили су, и нашли, у њој, с почетка, уточиште и утеху. Павле је на то љутито викао да Вишњевски не би требао да сумња у људе, који остављају своје отечество, јер им је зло и неће да трпе неправду.

Као што је владао општи страх од Бога, у кога, ни царица, није смела да сумња – нити да то каже; у Кијеву је, у то доба, била општа жеља да се оствари сан Петра Великог – тестамент – да Росија

А Павлу рече да може почети! И он је, каже, коњаник, и он мисли као капетан, сумња само да између онога што су видели од Георгија Исаковича, и онога, што каже Павел Исакович да ће показати, може бити

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Будући да се најчешће сумња да је неко бацио чини на жену или мужа, врше се бројни поступци да се они ослободе ових чини.

рогови, то јест у неким крајевима млада кришом испружи кажипрст и мали прст на онога за кога сумња да је може урећи, па ће тако, мисли она, поништити штетно дејство.

Матавуљ, Симо - УСКОК

? — То и ја не разумијем! — А што мислиш, сумња ли се што Крстиња о томе? — То не, занаго, не! Драго поново умукну.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често —

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Претерани, господине; млади, па претерани! НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави! ШЕРБУЛИЋ: Ми ћемо за отечество наше и саму крв пролити.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Бојала си се. Али ја сам се надао томе погледу и начиних лице тако хладно, мирно, да свака сумња одлете. — Ако могу... — одговори ти збуњено. Ја планух. — Онда не долази! — И хтедох да се удаљим. — Не, не...

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

То није истина. Ти само мислиш тако. МИЛОШ: Бога ти, јеси ли паметан? МАРКО: О том се нико не сумња. МИЛОШ: Ти само мислиш да си паметан. МАРКО: Тако млоги на свету мисле да нешто важе, а у себи су разбијено јаје.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо

А блажена је сумња, јер истиче суштину. Будимо се у зору, са гласовима птица, У загрљају благом, у још недовршен свет. (29—31.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Теби, што си ме срела овенчаног трњем сумња, закона, суза и вера и здрла ми са чела тај венац. Теби, што си ми наруменила уста плодом добра и зла, да све

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Од великог броја путника заостаде још дваестак. Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа не говори. Ћуте као и вођа, и иду.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам професор Николић. — Ха, ха, ха... насмеја се овај кицош и погледа ме још боље. По његову погледу рек’о бих да сумња у мој ум. То ме наљути. — Господине, рекох му, ја сам Никола Николић, професор ове гимназије.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Треба своја, пошто време не представља живо створење. Кад има најмање сумње: о, коза и оваца! Најмања сумња постоји, а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки лопов о просветни буџет

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Али често пута моју душу плави Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим, Да ли сте ма гдегод, криви или прави, У странама црним или вечно лепим.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

на алату, кад изиђе из капије, дрхћући из све снаге, пође слободно, срећно, што се не превари, што се не испуни његова сумња да никада Софка, и толика и таква лепота, неће поћи за његова сина, још мање ући у његову, сељачку кућу, и бити његова

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути.

Да ми је живот лепоте и здравља, Кад чиста душа чисти дише зрак, И кад је човек срећан, јер је сâм; Када се сумња немила не јавља; Јер свет је беда, прљавост и мрак, И невољничка болница и срам.

Тад сумња, к’о влага, продире у веру, А пламен се вечне страсти тихо гаси; Бледе наше душе, седе наше власи; Трагови се драгих

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

све до, чак до даскал — учитељ движеније — кретање, покрет движим — покретан, покретљив двојеумије — предомишљање, сумња двојити — сумњати девство — девојаштво, девичанство дејаније — посао, дело дејствително — стварно дели — луд,

вредан, покретан подлиник — оригинал, модел подобан — сличан, налик подобије — сличност подозреније — подозривост, сумња подозритељство — в.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ — пак отиде по воду. Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња да који од фратра није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет. — А шта си то ноћас радија, а?

Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху да је излаз

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у узбуну свитања зимског јутра. Не сумња да Тола звони. А Ђорђе је рекао да иде војска. За ову узбуну Толу ће убити. Застаде и чвршће се обави шалом.

Чини јој се да га туђе очи могу појести и украсти завист и сумња, па у кухињи не упали лампу све док и последњи надничар не стиже и не попуни последње место у кругу велике софре.

Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг.

Сви газите.“ Симка га је до овог дотерала. Како сад може да верује у оно што је рекла, да ће родити? Како да не сумња? А он је у Београду морао...

које се осећала мека тврдина детиње главе, кад је врховима прстију ловио ситне титраје, као да рибице машу репићима, сумња је глодала његову несаницу што се није никада уморила. И то је био грех. Толико пута је Симка одгурнула његову руку.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава... — нагађали су суседи шапатом, али за та нагађања убрзо чу цели град.

— Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров. — Чиме ли је Татага зачарала децу? Као мрави траг шећера, сумњичавци су следили старичине стопе.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

То се време дуго чекало. Ако дође, питали су се Срби, а доћи ће тврдили су. Тако су готово у исти час исказивани и сумња и вера. Таман је понешто и научио кад му дед и отац погину, у Кочиној крајини, у борби са Турцима.

Увелико се знало да су они најодабранији међу војводама ако не у свађи а оно у мржњи. Оживљена сумња као да је чучала у свакој сенци а ипак се ратовало као и пре.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

У новом свету добро нам је сад; А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав, најтежи нам јад, Мин'о; и часе блажене не мути.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она је ствар, без сумње, изравната: она његова мучна сумња коју ми је узгред и врло опрезно наговестио онога дана кад смо се, после ослобођења, први пут срели у Новом Саду.

А, шта знам, можда и нема разлога да сумња, можда је и она као и он ружна, незграпна, само једе и спава, тешка нека жена као вагон.

Леђенски угледа још једном сву прошлост са страхом који је каменио: оно блажено детињство, онда вера девојке, па сумња, па разочарања и резигнација која је испунила њене последње, најтеже године живота.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у срцу ништа, ама баш ништа: осјећај нефиксиран за какав физички предмет постаје пука сјена, и човјек убрзо почиње да сумња у ре- алну опстојаност свог оцјећаја, ако је доказују материјални предмет који га у себи утјеловљују.

— Свакако. Xоћеш ли ме научити тој вјештини? — Чему? Превијању рана? — Не, него томе како се не сумња у вриједност опипљивога. — Е, то је већ теже... А ти, — искоси се на дечака, — пази да не упрљаш или не скинеш завој!

Значи препустити се ровању унутрашњих сумња и колебања, осјетљивости и њеном растакању. А ако осјетљивост и фантазија нису крв и месо умјетности, не знам што би

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

З Моји дани умиру ми тако, А мој живот утеху не пружа. Моја сумња јесте и мој пак'о, Моја земља нема за ме ружа. Грозна сумњо, окове полета, Као ватра горела си снове, Сваку жељу што

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Други је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банаџ за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак. Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама.

Други је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банату за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак. Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама.

Ћипико, Иво - Приповетке

бјешњела и док је гледала у нападнути чамац, тргала је брига и бол за својим човјеком; послије, у ноћи, моријаше је сумња што се с њим догодило, а сада када га гледа пред собом мртва, испружена на жало између морске лажине нанесене од

„Биће од великих студија”, помислила би, настојећи тако да се отресе од свакојаких сумња које би јој се кзнебуха наметале.

„Зашто се срди на ме? С чега ме криви?” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено...

Он, нашавши се код ње, осјети се лакшим: не мори га сумња ни оно неодређено... Би му као да је жедан дошао код врела и жеђу угасио. И осјети се чист од блуднога гријеха.

И прелом просу се смех и жамор као у роју пчела у кошници. Илија се напреже да чује коју реч, сумња да се о њему говори, али људи домишљати, па се уозбиљили, а и он се претвара и кришом гледа на њих, тражи да из

Илија већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с њоме, а гдекад и пред њим добаце једно другом покоју реч,

Женина се сумња набрзо обистини: дођоше позиви, и комшије се на прелу за ствар загрејаше. Тома Јелић, сеоски „Трчало”, како га у селу

Али Илија увек, док је на догледу вароши, и кад има с другим посла, о нечем сумња, боји се да га не би ко у чему преварио, а камоли да не сумња сада, кад оно „Трчало” Тома око њега врзе се, сигурно да

је на догледу вароши, и кад има с другим посла, о нечем сумња, боји се да га не би ко у чему преварио, а камоли да не сумња сада, кад оно „Трчало” Тома око њега врзе се, сигурно да га у ступицу ухвати, па, и не обазревши се на њ, вођен својом

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Говорни низ испресецан оштро сучељеним, готово дијалошки драматизованим интонацијама (тврдња, узвик, питање, сумња, колебање), појачава напетост све до пригушивања ритмички уједначеног тока.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Понор сумња у њих јер их испуњава; Само су слаби изван опасности. У злочин је умешан и онај ко спава. Никога нема да јакима опрости

су лепше што си немоћнији А кад исцрпеш све своје снаге кад умреш Људи кажу: богаму какве је тај песме писао И нико не сумња у реч коју ниси рекао ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ Да нема твоје срџбе остарио би свет Праве реке теку мутне узводно Хоћеш ли

Краков, Станислав - КРИЛА

— Није могуће, није могуће, одбија упорно мајор, али му брада дрхти, јер он ни часа не сумња у оно. — Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега. Он се већ уздигао и очајно погледа на јаругу под собом.

Петровић, Растко - АФРИКА

Умирујем га, јер у овоме случају то би значило бацити га ајкулама. Црнац ипак срећом чује нашу препирку. Сумња да се тако што може и догодити, размишља један тренутак, и као да продужава да прети, виче кондуктеру: „Добро, терај

Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Мени дођу страшни часи, Дан ми смркне, свет с’ угаси. Па из пакла муне сумња, А кад она на што сине — Страхота је онда видет’ Љубав, веру и врлине.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Позвали су ме да дођем и сутра у посету. Чим сам се удаљио из овога друштва, почела ме мучити сумња да Арлета можда воли оног француског официра. И зато сам се решио да не идем сутра на састанак са њима.

Али у мени се ковитлала нека злослутна сумња да је више никада нећу видети. — Буди паметан и не прави глупости. Ти ноћас не можеш ништа да учиниш, па да си јој и

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

поноћ смири улице и дворце, Ти, згрчена, чуваш пуст и мрачан форум, Идоле скрнавиш, пљујеш мртве борце, Ти, Вечита Сумња, ти Деуѕ деорум.

(1915) КРОЗ ПУСТИЊУ Лутасмо пустињом одмереним ходом Без огњишта свога, огољена раја, Али сумња нашим не застре се сводом. Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја.

(1917) XXXВИ СУТОНИ Вај, сваки је сутон непријатељ за ме. У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој мешавини светлости и таме.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Зар да он, хаџија, иоле сумња да ће доцније њихов дућан бити као год све радње и дућани што их синови од оцева наслеђују, не само рђави него ће и

Да се он не би осетио увређен, наљутио се што она увек долази да га тако надгледа, пази, сумња у њ. И када, као увек, већ пита за пазар, она околишећи, снебивајући се пита. — Па, има штогод пазара, синко?

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Србобран, 1886, 189; Беговић, 119). Ако стоци омали млеко, па се сумња да га чинилице одузимају, врше се врачања са купином да би млеко поновно »покупила« (Беговић 229. Етимолошка магија!).

Ћипико, Иво - Пауци

” и слеже се у њему јарост, и наступи језива стрепња. Још док се ова кућа градила, заметаше се у њему сумња што слутијаше на зло. И неколико пута, кад је била већ под кровом, дође му мисао да је ноћу упали.

— И с том мишљу тјеши се... Али зачас појави се сумња : — А ако не хтједне? Убићу га — помисли. — Да, убићу га! — понови одлучно... и осјети да му је лакше.

На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом... И хтио би нешто... Али сумња у све оно што види, то осјећа, ј не да му мира, и — иде напријед. А ноћ је надошла.

Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује ... Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?” И та сумња га мори и узнемирује. А ноћ пролази... Чека и нада се. — Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.

Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи. А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лак

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зар се у мене сумња? У моје способности? Она је, међутим, не осврћући се на мој бес, рекла просто да ће ујутру лично проверити како све

Он можда има и превише вере у свој ум, сумња никада није кварила његова јасна и разговетна виђења, ослонац му није неопходан, ако га има, утолико боље, али није,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

) 75 (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) 76 (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) 78 СУМЊА 79 МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 81 (ЗБОГОМ!... НИКАДА МОЖДА НЕЋУ) 83 ФАНТАЗИЈА У НОЋИ 84 ИСТОК 87 (ПОД НОГАМА МОЈИМ ОТИМЉУ СЕ

1886. СУМЊА У раној младости познô сам је лепо, Њено бледо лице, замишљено чело; Ја још љубљах тада и веровах слепо, И у свему

Ал' она се јави једне бајне ноћи, Кад уживах љубав у чистој слободи; „Хајде - рече сумња - ти ћеш са мном поћи Да тражимо пута, што истини води.

Векови су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.

Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу. Ја тражим склоништа сада, Где тиха, миртова шума спокојством и негом дише, И скромни

да је престао живот под струјом мртвачког даха, И грешна жена се стресе од неисказаног страха, Сама, у пустом пољу... Сумња је паклена узе, Од бола, од стида, страха грунуше њезине сузе Као бујица плаха.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

науку, и заклињем се да у будуће нећу, ни усмено, ни писмено, ништа више тврдити због чега би на мене могла пасти сумња јеретичког дела... Тако ми Бог помогао и свето еванђеље које додирујем својим рукама.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

“ Би мило гаврану такву хвалу чути, Ал' да нема гласа – та га сумња љути. Па да би показ'о да гласа имаде, Гакну гласно, али комад меса паде.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Зато и мислим да није оправдана била она сумња на човека. Ја знам да имају само оно што су зарадили радом и услужношћу...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога

— Ја сам увек тог мненија био, и сваком који се о том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога

— насликан НАСТОЈАШЧИ — садашњи НЕВЈЕЖЕСТВО — незнање НЕДОСТИЖИЦА — недостатак, мањак НЕДОУМЈЕНИЈЕ — недоумица, сумња, неизвесност НЕЖЕ — него НЕЖЕЛИ — неголи НЕНАВИСТ — мржња, завист НЕПОСТИЖИМ — недокучљив, непостижан НЕПРОЛАЗИМИ

мисли; притиснути тешким мислима; учинити да клоне духом ПОДОБИЈЕ — сличност; на подобије »налик на« ПОДОЗРЕНИЈЕ — сумња ПОЛЗА — корист ПОЛН — пун ПОЛОВАЧЕ — буре од пола акова (аков, мера за течност од 50 л) ПОЛОЖЕНИЈЕ — стање (у коме

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

овај без престанка опомињан на закон подјармљености и на природу: сем ако религија не проповеда индивидуалност, а онда сумња Томина разбијена у његовој само личности, с правом може наставити да живи у теби.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

За њих је сада мртав. А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча. Можда му се то само приснило? Само у лудоме сну приказало? Ко је он сада? Шта је?

Није га се могла одрећи. Зато се обрати племену и рече: — Ако сам ја мрав — зашто се у мога сина сумња? Племе постиђено саже главу, али сенка сумње остаде. Бели мрав — ко је још за таквог чуо?

Већ и сунце поче да седа. У један мах се Варалици учини: орао краде. Затим се у орла увуче сумња. — Крадеш ли ти то? — упита. Варалица одмахну главом. — Не крадем и не варам!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

чак ни на полицијског писара, а камоли на жандара, и да их чак и не отпоздравља, — онда отпаде свака, па и најмања сумња и вероватноћа за тај глас. И онда нема више ни говора о калупима и лажним дводинарцима, говораху људи. „Којешта!

Она сумња на Мана. А Мане, опет, како су чули, не да се ни опепелити да је он штогод у то умешан. — Ено, ономад је истук’о једног

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности