Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја друго средство не знам разве к небу очи подигнути и отуда прави суд чекати. А хоће ли то бити? Хоће, без сумњенија. Ибо неправда превраштава престоле силних!
И ако су такови, у добрим смо рукама, увјеравајмо се им без сумњенија. Ако ли их познајемо за двоструке, фалишне, користољубиве, чувајмо их се колико више можемо.
су судију без очију, говорећи да њему није потреба гледати на оне који се суде, него само слушати што говоре; но без сумњенија изискивали су да њихов судија чловечије уши имаде и здраво проницателно расужденије, јер иначе ништа им не би помогло
себи преко сваке мере ружне чине и виде, кад се толико пеку и брину за туђе којекакво лажљиво украшеније; ибо, без сумњенија, жена која би задовољна била с својим природним лицем и образом таковим каквога јој је бог дао, она нипошто и никако
кад би се вид'ло да такова општества избирају и примају међу се само такове који су засвидјетелствовати и без свакога сумњенија познати добродјетељни, била би им част и поштење, које добродјетељи, гди је год она, пренадлеже; али кад се види да
И без сумњенија, душа, јоште овде с таковим предрагим добродјетељи и разума сокровиштем обогаћена и спремљена, кад одавде изиђе, по
А људи би, без сумњенија, сви заједно могли врло | ласно много више задовољни него незадовољни бити с помоштију више речених средства.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Љубов к науци морала је у мени силна бити кад ме је од њих отргнути могла. Без сумњенија, ово слатко и благородно својство, тако неодложно и природно срцу и души нашеј, љубов, мора за нешто вечно опредељено
Ови човек, да се није на науку затим дао, без сумњенија не би живио. На дванаест година по смерти супруге своје, кад би год по случају изрекао реч ,,жена моја”, би му потекле
преиспол|њенију црева полажу и који по теготи кесе и злата цену душе и достојинство ума мере и цене, такови ће се без сумњенија овом мојем хваљењу и дичењу не само као детињском и простачком, него као безумном посмејавати.
Ја сам сад подалеко од вашега пребиванија; широко море раздељује ме од вас, и без сумњенија у животу мојем нећу вас к тому видити.
Ако моји дланови тако право погађају као попа Маука нос, без сумњенија неће година проћи, а ја ћу више него ми је од потребе новаца имати, јер ме све сврби, кад десни, кад леви, длан.