Употреба речи сумњива у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ево ти ту пјесника, то је његов посао. Вачкоња ме мјери кисело, интендантски, као неки еспап сумњива квалитета, и зловољно мудрује: — Вала, да бог прости, и ови пјесници увијек испадну некако баксузни.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Нешто ту не мирише како треба. А и ово свраћање је сумњива ствар. Све ми говори да се ја држим што даље. Наше је да стојимо пред вратима, и да сијамо колко можемо.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

А о боговима, богами, само добро: Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак. Зато и певам то лето нејасних богова пуно, Метафорама га китим и позлату му стављам Од истањених речи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела. „Сумњива журба — медо их гледа — можда сте нашли језеро меда?“ „Не, него машту голица моју зашто јеж воли кућицу своју.

Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. „Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ОЛТАРУ 95 ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ 108 ВИТЛО 109 ОСВЕТА 115 ПОНОР 120 ЖЕНА 125 ВАСКРСЕЊЕ 131 ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ СМЕТЕЊАКА 140 СУМЊИВА ПРИЧА 154 НАПАСТ 157 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 166 ПАД СА ГРАЂЕВИНЕ 167 ПРИЧА О ЛАЗАРУ ПАРДОНУ, ЧОВЕКУ КОЈИ НИЈЕ

Неуређена је, раздробљена, смушена и банална али врло искрена. Занимаће те, знам. Сервус!“ СУМЊИВА ПРИЧА Па шта, баш све да признам!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И тако, као да је изналаском говора читава ствар пољуљана, као да је читава работа постала помало сумњива. По мишљењу шутљивих, док су ствари живјеле неизражене, укочене у некаквом своме нијемом, никоме саопћеном и никоме

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако бих га одвраћао од те сумануте замисли, он би ме назвао млакоњом и рекао ми да је моја љубав према Христу сумњива, да више волим удобност од страдања и испаштања, да нисам добар монах, јер да сам добар, пригрлио бих страдање,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И то га болело здраво. Хајд што је певала, тешто! Ал' та веселост беше овај пут сумњива нешто, После онаквих снова. И зашто гледаше крадом Кад кравар од куће пође са својим рогатим стадом? Ова га мисао уби.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ал залуд! у очима електричну визију, У ушима звиждање убице-простора, локомотиве; Два-три сумњива стиха, историју: Однесе; а са телом уједе - непогода - неизлечиве.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности