Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КАРАЏИЋ 183 НИКОЛА ТОМАЗЕО 206 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ 209 БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД.
Поповић, Богобој Атанацковић, Јован Хаџић и Јован Сундечић. Лист није имао успеха и престао је исте године. Дужег века и већег утицаја била је Седмица, »лист за науку и забаву«,
наречје, које су усвојили не само писци из западних крајева као Његош, Јоксим Новић, Матија Бан, Медо Пуцић, Јован Сундечић и Стјепан М.
Цео његов посао карактеристичан је за романтичарски претеран култ народне поезије. ЈОВАН СУНДЕЧИЋ У половини XИX века и Далмација се пробудила за књижевни живот, и далматински писци јављају се и у српској и
Један од првих православних Срба из Далмације који се као песник јавио у српској књижевности био је Јован Сундечић. Рођен 24. јуна 1825. у Голињеву, код Лијевна, у Босни, као дете је пребегао у Далмацију.
Отада Сундечић пушта у свет многобројне и једнолике песме, које налазе места по многим српским и хрватским листовима и часописима.
И из тих политичких разлога Сундечић је у Далмацији и ван ње био слављен као народни песник. Човек из народа, живећи у једном крају где је народна душа
крају где је народна душа сачувала све своје старе особине и где се народна поезија задржала у свој својој лепоти, Сундечић је сав био под утицајем народне поезије.
Али у том послу он боље пролази но Јоксим Новић Оточанин и Јован Сундечић. Он дубље но ико улази у душу народног певача и у дух народне поезије.
Оно што су у поезији чинили Јоксим Новић Оточанин и Јован Сундечић, радио је у приповеди Стјепан Митров Љубиша; према народним узорима и са елементима народне уметности покушавао је да
Он и Љубиша били су у приповеци оно што су Јоксим Новић Оточанин и Јован Сундечић били у поезији: прелазни писци између народне и уметничке књижевности.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Петар Сундечић, село Мељак, Штедљев је, мада по души није лош. „Може ли за три банке”, пита Пера-сељак. „Јевтиније од пет ни за
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
РАДИЧЕВИЋ, ПОЗДРАВ 22 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПУТНИК И ТИЦА 23 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, АЈДУК 25 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ,МОЛИТВА 27 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ, МАТИ 28 МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР, ЂАЧКИ ЈАДИ 30 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И
Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута. МАТИ ЈОВАН СУНДЕЧИЋ Дјетињства њежног у првом цвијету, Кад не знах да ли живим на свијету; Па кад ми најпре ко кроз тмину Познања искра у
Објављене збирке: Песме 1847, Песме 1851. и Песме 1862. (посмртно приређено издање). Јован Сундечић (1825–1900), рођен у Голијеву код Ливна, одрастао у Имотском, умро у Котору, био је православни свештеник (прота) и
Рођен Ђорђе Натошевић Вук Ст. Караџић: Народне српске приповијетке 1824. Рођен Бранко Радичевић 1825. Рођен Јован Сундечић Рођен Ђорђе Рајковић 1826. Рођен Љубомир Ненадовић 1829. Умро Лука Милованов Георгијевић 1833.
По Александру Дими, шест свезака (1856. године објављене су и свеске од ВИИ до X) 1856. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера... (песме) 1858. Ђорђе Рајковић: Јед и мед.
Ђорђе Натошевић покренуо Додатак к Школском листу Петар Деспотовић: Невен (песме и преводи) 1866. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера...
(приповетка) 1900. Умро Јован Сундечић Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИ део 1901. Јован Јовановић Змај: Међневенче ИИИ део Чика Јова српској омладини