Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале! Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале. Сунцима твојим опијен, Сјајем небеских равница, Не знах за твоју замку, сен, Дно твојих гнусних тамница.
НОМАДИ Очи су ми као очи у номада, Сунцима безбројним вечно опијене: Бране да их умор јучерањи свлада, А већ нов пут мотре неспокојне зене.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест земљи и мит врхунцима. 1943. („Американски Србобран“, 29.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит' путе, сунцима засут' сељенске студе, да у све куте зоре заруде, да од милине дуси полуде, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
колах у највећи степен счисленија што бесмртно твоје твореније вообразит својим умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тим Сунцима даје он различите боје: једно је плаво друго црвено, треће жуто. Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небе