Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и све жудње.
Те тужне очи сунцокрета У мом су срцу отворене — Али су сунца накрај света, И тихо слазе мрак и сене. Помреће ноћас широм врти, Двореди
Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и дуж тарабе, која се пређе у лето сва зеленила и шаренила од ладолежа и вреже која се уз њу пузала, и од зелене метле сунцокрета и родина кљуна, — дуж те тарабе не види се више ништа од свега тога до гола тараба, са овде онде осушеном врежом, која
Црњански, Милош - Сеобе 2
Жена Енгелсхофеновог профоза била је ту засадила неколико сунцокрета и покрила зид мрежом ладолежа. Двориште, у кругу, између старих, топовских, ђулади, од камена, било је излизано од
најсиромашнији, међу њима, носио, са, у њега, заденутим краставцима, ротквама, репама, шљивама, жутим лишћем, и цветом сунцокрета. Памтили су се по покољима, у францеским и прајским ратовима.
куће, ту, било је неколико авлија, и амбара, а узбрдо, воћњак и травњак, пун мирисних жалфија, кукурека, са два реда сунцокрета, поред плота. Пред шталама, поред једног ђубрењака, путељак је водио до једног багрема, пред којим је била клупа.
У тој, споредној дворани, коцкало се, увелико, а у њој није било, ни зеленила, ни пољског цвећа, ни сунцокрета. Једино су, по патосу, били посули зелену траву.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је седео на једној од клупа загледан у прозоре наше гимназије и грицкао семенке сунцокрета. - Здраво, стари! - рекао сам. - Здраво!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ТАНАСКО: Ма каки зацрнело, погледај како сија! Сија Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту је све име или реч. У времену порани Сунца и других звезда и сунцокрета. Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани.
изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да буду будни Да следе реку звезде и птице и наставе
Краков, Станислав - КРИЛА
— Врућина ми је. – За срећна повратка, море. Замазани дечак са погледом сунцокрета и масном, дроњавом кецељом трчи са ишараном боцом. — Јеси ли видео како јој се зуби сијали у злату?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Бацајте пред нас венце сунцокрета, Кличите пород што за славом плови, Кличите бајке, понос младих чета! Господе, нове нараштаје зови, Победу кличи,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета. Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни!
А чему и да памте? Зар сунцокрети не постоје зато што постоји Сунце? — Без сунца не би било ни сунцокрета! — рече главати поглавица златног племена, док су се сунцокрети, као један, окретали ка истоку: сунце се баш рађало
Зашто до смрти стајати на једном месту веран заклетви некаквог далеког претка? Низ кичму малог сунцокрета прође језа: није нека нарочита срећа родити се као сунцокрет! — Као патуљак-сунцокрет!
Колико је само чуда на земљи! Малиша се у ухо претварао чим би ветар шушнуо у пољу сунцокрета и, сав узбуђен, слушао о таласима Јужног мора, о птицама и рибама златних крила, о прозрачним леденим бреговима у
Тихо, сасвим тихо пролазио је кроз уснуле редове сунцокрета. Мали сунцокрет је бдио, узалуд покушавајући да пробуди браћу. Звездане стазе неба нису их занимале.
Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак? — шапутао је мали сунцокрет, осећајући како му се од те речи врти у глави.
Лагано, готово нечујно, откиде се маслачак од земље, прислони за тренутак своју сребрну главицу уз образ маме сунцокрета, а затим као крилат полете увис! Виде ли га ко? Чу ли?