Јакшић, Ђура - ПРОЗА
зеленилу, указа Стана у своме белом зубуну, за косом црвен цветак, а око врата онај грчки дукат сјаји се према сунцу; а поред ње иђаше њена гадна мати, час по час застајкујући, нешто јој казиваше, на које се она обичном немарљивошћу
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многа се у месецу тамна места виде, ништа мање он нам велико добро чини кад нас у ноћи просвештава. У самоме сунцу чрез на то приуготовљена орудија виде се неке маће, но зато нико неће рећи да је сунце мрачно.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
како она, боса из летње кујне низ степенице, силази у башту, седа на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном пчела и водоплава, сунча се, гола са левом сисом у сенци десне.
се у каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с мишевима дели!
срушену кућу, у којој расту коприва и трава, и око које се више ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом светлошћу огрејан заспати, или се њоме обасјан
СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија? На сунцу, у прозору, дозрева парадајз. Из шаше светли гомила тикава: јесен доводи тикве до усијања!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Голубица у сунцу синула, Са лишћа капљу свете арије... Два апостола туд су минула С поруком сина чисте Марије. Крај реке зраче
СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре. Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе
Беше као царска галија кроз пене, С гласом о победи; беше у час зоре Химна земље сунцу; а само за мене — Ред црних застава што кроз мрак вихоре.
КЊИГА ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ Пријатељу Слободану Јовановићу ХИМЕРА Невидљивом сунцу пружам жудне руке, И отварам срце неком кога није; Душа ми је пуна мрачне хармоније, Којој никад нисам саслушао
очарана; Символ свих таштина поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.
на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу.
На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу. Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено.
Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам.
ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам. При црвеном вечерњем сунцу које је залазило, паде по земљи његов тешки и дуги сен, као сен крупнога јаблана у модром пшеничном пољу.
Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима. Када се галија појавила на сунцу, видео се он у златном оклопу, млад, држећи у једној руци заставу Спаситеља а у другој високи мач.
Маховина је блистала у сунцу. Грлице су певале у грању. Мирисале су јагоде. Народ је изабрао за судије једног старца са седим власима који је био
Ви живите у земљи која је сва на сунцу, и где зру сви плодови, и где су жене лепе, а обожавате Змију. Пуне су змија све ваше траве, и воде, и зидови ваших
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Или је требало плевити башту, или кљукати гуску, или чувати од живине разастрту тарану која се сушила на сунцу, или тако нешто из домаћег виртшафта, а за то им је попадија одсекла парче хлеба и дозволила им да се попну и натресу
За шеширом жућкасто ковиље; расцветало се на сунцу па покрило и умотало сав шешир. Сва деца умивена и очешљања, а косица им намазана зејтином.
Види лепо оно буре насред баште на сунцу, а види и то како се неко сагнуо иза бурета па се миче али никако да се исправи.
чизмице са златном ружицом И кваслом, а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир. А за младожењиним колима сијасет кола.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фиранге су, истина, биле танке, беле, ал’ опет му је нешто мрачно; рад је фрајлу при сунцу видети. Чика-Гавра нешто шапуће са матером, те с њом оде у другу собу. Чекмеџијић ову прилику улучи да дигне фиранге.
знаш како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
С тобом ја сам сва у сунцу, без тебе само пакао и смрт и јаук и мрак. Ти си тако добар. Ја обожавам то твоје брижно и велико чело пуно бора, то
Африка
Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице купастих сламних кровова.
Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница. Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под
У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице
У сваком случају, брига која се непрестано види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су
Велика црвена купаста минара са кољем које стрчи на све стране, и које их придржава да се не растуре на сунцу и киши, чудно изгледају. Са врха блеште нојева јаја.
то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса. Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и
Црњански, Милош - Сеобе 2
у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима, утврђењима, прозорима, који су се на сунцу сјали и светлуцали. Изнад тих, барокних, зграда, у даљини, небо је било плаво, ниско, топло, оловно.
Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу. Исакович се, тог јутра, био пробудио, рано, боље рећи, те ноћи, уочи поласка, једва је и ока склопио, па је
Кокоти су певали Сунцу које се иза будимских брда помаљало. Није то била једна смрт у Будиму, са којом се Исакович био срео, а о којој, неко
Над својим дугуљастим лепим лицем, Божичка је имала густу, црну, косу, која је, на Сунцу, кад би била без шешира путничког, добила боју кестена.
Неки онда узвикнуше име неког Радуле Бајевича. Упирали су прстом у једног старчића који је чучао на улазу, окренут Сунцу, а који није, уопште, обраћао пажњу на Исаковича.
Све је жутело, црвенело, сјало, блештало, на јесењем Сунцу. Јесен је, и те године, у том крају, била лепа и топла, а Сунце се тог дана рађало, изнад Ујхеља, велико, светло, на
Био је подигао главу, јашући, погурено, у даљину. Ишао је дигнуте главе у сусрет Сунцу. После сат, два јахања из Ујхеља, Исакович је почео да залази у шуму и да мумла коњу, и самом себи, у својој самоћи.
Све ће то, заувек, остати, у тој руменој, вечерњој, тишини. Пошто је, сад, у седлу, био окренут Сунцу, оно га је грејало у груди, па му се учини да и он гори, и да ће и онај дотадашњи Исакович изгорети и нестати у тој
Тај лет, са врха на врх, био је нешто најлуђе и најпријатније, што је Павле доживео, у животу. Према Сунцу које залази, преко стена високих, у шуме, у којима опада пожутело лишће, они су нестајали, као неки облаци.
између два донжона, који су били нови, а не из старих времена, а чији су, шиљати, плави, кровови, капали од снега, на Сунцу. Оба шиљбока, на капији, имали су одрпану униформу.
Већ после неколико дана, око му се отвори, несвестице престадоше, па су га браћа износила, на авлију, да лежи, на сунцу.
Кад би седела, на кревецу татарском, на ком је, до пре неки дан, њен муж, на авлији, лежао, на Сунцу, имала је обичај да расплете косу, испрану, па да суши косу.
Теодосије - ЖИТИЈА
којима је диван Бог у светима својим, узе са собом преподобне мужеве из Свете Горе, који тада боговрлим животом слично сунцу беху сијали.
твоју милост која је на нама, и задивљен твојим даровима, истинскије теби, истинитом Христу, мисленом истоку, Богу и сунцу правде којег сад ми међу њима проповедамо, поверује да ти, од искони јединородни Син и Слово Оца, сабеспочетан,
света места, у којима нађе најизванредније и богобојазне и преподобне људе где сијају добродетељним делима слично сунцу, од којих речју и животом велику корист примивши, дивећи се њихову трпљењу у тесности, у души изграђиваше се.
Јер сву Палестину, Сирију и Персију, Вавилон и Египат, Азију и Тракију и остале крајеве усрдно обиђе слично сунцу или птицама, јер много жељаше да се где поклони, било светоме, било светим местима.
Према ветру и у очи сунцу насели се да живи у њој. Мразом смрзаван и сунцем жежен, подвиге поста извршаваше. Стајања његова на молитви,
Петар у свему изванредан, који у молитвама, бдењу и у пошћењу болезнима, у наготи и студени И сунцу на опаљење, непрестаном плачу, и уздисању, у умиљењу и сакрушењу срца кроза све године живљења својег у пустињи себе
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
НА ПОЧЕТКУ 20 ИИ. ПОСЛЕ ПОЧЕТКА 21 ИИИ. НА СУНЦУ 22 ИВ. ПОД ЗЕМЉОМ 23 В. НА МЕСЕЧИНИ 24 ВИ. ПРЕД КРАЈ 25 ВИИ. НА КРАЈУ 26 ВРАТИ МИ МОЈЕ
НА СУНЦУ Дивно је то сунчати се нага Ја никад нисам марила месо Ни мене нису те крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај
крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не овде само не на сунцу Овде се све види кошчице драга ИВ.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу. На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она Веснина другарица с
Кад сам подигао главу, приметих како се Рашида смеје тресући чуперцима косе љескаве на сунцу као крљушт риба. Зуби су јој били неједнаки, али смех јој је био такав да вам је застајао дах у грлу.
Жене су истресале јастуке, а чилагери и клинци чварили се на сунцу. Био је то један од оних дана у мају када на плаже ступају први купачи.
Могао бих слободно да скачем у воду, пливам или се печем на сунцу крај лене, смеђозеленкасте воде из које ми се чинило да избија мирис риба и муља.
Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама. Коса јој је блештала као златне перунике на сунцу, а усне су јој биле чврсто стиснуте. - Ипак је нас тражио ноћас по насипу! - рекао сам, а она се насмејала.
Грета је дремала очију упртих у мене. На сунцу су јој очи биле као две капи живе. Узех једини преостали лист хартије и подметнух јој га под нос.
Био сам сигуран да је Рашида већ тамо. Можда је успела да се свуче и испружи на сунцу. Она сатима зна да лежи на сунцу непомична као гуштер. Данас ћемо морати да се договоримо о плану путовања.
Био сам сигуран да је Рашида већ тамо. Можда је успела да се свуче и испружи на сунцу. Она сатима зна да лежи на сунцу непомична као гуштер. Данас ћемо морати да се договоримо о плану путовања.
Извукавши главу из оклопа, она је дуго гледала у правцу воза а очи су јој светлуцале као дијаманти на сунцу. - Сутра ћемо једним таквим возом дунути у свет, Грета! шапнуо сам. - Сада није важно да гледаш!
Шта ли би Рашида изабрала? Сада сам чучао леђима окренут сунцу, а Тиса је била тако мирна да се чинило као да је неко посуо уље по њој.
- понављао сам себи, као што понављате деци кад су уплашена. Вреле н сјајне шине су блештале на сунцу, а у дворишту Рашидине куће мигољили су се они мали.
Тако сам силно желео да ми се грло сушило од тога. Мочвара се нагло испаравала на сунцу, тако нагло да сте могли да видите како се увис дижу праменови водене паре обавијајући врхове трски нежном, беличастом
Црњански, Милош - Сеобе 1
И он је каткад додирнуо њену косу. Затим би брзо зарио своје нокте у дуван, који је сушио на сунцу и крај ватре. И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и
Обнажена рамена сијаху јој се, као сасушене кости на сунцу, са удубљењима наборане коже, пуним белог прашка. Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
па хватају од оне пене у новој дрвеној ложици, и њоме замесе тесто и направе три куглице, осуше их у три дана на сунцу, па их уочи сваког петка прогутају по једну“.
Док жена тка пелене, ваља да седи на левој страни, окренута сунцу, да ћути и да ништа не једе све време док то ради. Ткање почиње у понедељак или четвртак ујутру (срећни дани и срећно
поступак који се примењује да се неутралише опасни утицај бабица јесте излагање заражених делова дечје одеће огњу или сунцу. Пелене које су бабице преко ноћи заразиле прво се добро истресу, а онда се сунчају или подрже изнад ватре на огњишту.
Негде се вода за купање лети греје искључиво на сунцу због његове чистилачке моћи.⁴³ У ову нарочито спремљену воду сваког дана, све до истека четрдесет дана, сипа се помало
“; „Вазда се веселио!“; „По сунцу ходио!“; „Срећан уранак, миран данак!“; „Узор био чојства и јунаштва!“ итд. Здравице су настале из паганског обреда и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
раздаљина до мајке и сина, до свакодневне ствари просте; за оне који остају страни рукама што их држе у наручју, сунцу пред којим се све раздани, собној, као кошуља блиској, тами.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онда је ту теглу ставила у прозор. Вишње су дуго стајале на сунцу. Сазревале су у току целог августа, септембра, октобра, новембра и децембра.
У укус тих вишања које су сазревале на прозору, на сунцу, упило се због тога нешто од нашег погледа на чубурско двориште.
Најлепше је возити ролшуе кроз плитке локве воде по којој се разлила нафта. На сунцу, у таквим локвама се понекад појављује бензинска дуга.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
а ујутро се будио ведар и лак и свака ствар изазивала је у њему тиху свијетлу радост, био то неки стари сандук на сунцу, орах пун хладовине равнодушна говеђа глава нагнута преко ограде.
Дечји песник у Славују и сунцу има улогу суперсензибилног инструмента постављеног у срце природе; на нивоу предлогичке спознаје, тај инструмент
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
рефлексивним песмама врсте Црногорац к свемогућему Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца, Ноћ скупља вијека, у Мисли (1844), високо религиозног и пантеистичког надахнућа, открива
Милићевић, Вук - Беспуће
између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу. То је био први страшан дан у његовом дјетињству.
безбојно смијање жена; горе лежале разбацане ћускије, лопате, батови, колица и други алати који су блијештали на сунцу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пирну ветрић, од земље ме диже, Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда големога!
Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна. Ноћи, ноћи, тавна ноћи — Ко би Србу у помоћи?
ИИ Сунашце грану, све на земљи живну, И гледну горе оном сунцу дивну, А сунце опет дивно с' разиграло, Па љубну доле велико и мало.
Као да је зора бела Под срдашцем својим нела, На свом крилу одњијала, Својом вером опасала, Којуно је сунцу дала, На груди му верна пала.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце, звао ме у неки још неистражен кутак, сад немило огољен
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У дубине морске тами многа капља тужно чами, вал је зове, зрак је мами, свака рада да се диже те да стиже сунцу ближе.
У сунцу славе шар ти се крила дивно прелива, а ти почива на цветној ружи душанске силе сисајућ из ње занос и свест. Славан то б
И ти се прену из тешке коби, чауру ропства крилима проби, полети сунцу и крсту свету, ал', још у лету, стаде те писка, стаде јаук.
У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну
глума сунчаног да благу једну споменемо сен рад задужбине храму звезданом; а она ће помолити се, знам, оном што сунцу круг показује, што звездицама свет опасује, да милостив благослови наш храм.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиннле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Јесте, само молим, гди је на ђулету север и југ. ДОКТОР: Отоич си казао да знаш. МАНОЈЛО: Знам по сунцу, али на ђулету не знам. ДОКТОР: Кад ти се јасно протолкује, немој казати не знам, јер ћеш бити оскудан на мудрости.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Море, Море на сунцу и у ноћној мори Неког Колумба насуканог, или Вода што кротко покори се сили Кад затворе се уставе небеса, Море
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса.
Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком. Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке.
Ја бих те чуво, у својој сени. Је л тако, реци?! А сад се, богме, на сунцу пеци. Ти што се туђом невољом сладиш бар сада посо користан радиш.
ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп на сунцу сину, престаде хука у старцу млину. Зачуђен Жућа на прагу стао: „Погледај млина, у сан је пао!
Мачак се Тоша на сунцу грије, мије га киша сунчана врућа, а мало даље, под врбом кривом, у хладу чмава делија Жућа.
Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао.
Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава. То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Ја сам био тај камен и разбојник на кладенцу и лађа на мору и онај ко те целу показао сунцу као груду рођене земље. Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе.
кора је сласт и благост безмерна по хлебу се човек разликује од звери хлеб је стављен преко планина да се на сунцу пече да покаже своје смеђе чело очима што вире из висина да виде на брзину какво је стање ствари и кажу у касно
3. Главна су збивања на сунцу нико ту не крије ништа најбоља је ствар која има застој кад се далеко оде нема више шта да се каже ни себи ни
сам по унутрашњим просторима који се лако обрну ка споља ту се и многа потроши снага потребна цвету да цвета и сунцу да греје и љубави што се преноси скоком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
задизали поклопце, да виде оне дугуљасте направице са јајасто зашиљеним врховима, фино градуиране и изрецкане, како на сунцу светлуцају.
Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку! Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи.
Поче да се припрема гозба. А музика свира... Али чамци се никако не држе на води. Сасушени на сунцу, а сада расточени, пуне се одмах водом, те их хитно извлаче на обалу, и затињу кучином и вуном.
И то што пре. Одјахао је некуд и командант дивизиона, са свима командирима батерија. Ми се разузурили на сунцу и дремамо. Изгледа нам да сунце никада није овако пријатно грејало.
— Их, ала би се потуцале наше и нине вашке! — Јок, море, паметније су оне од нас... Неки се окренули лицем сунцу, одупрли леђима о земљани зид и дремају.
Сунце је превалило зенит, те се наши топови, посматрани из равнице, сигурно цакле на сунцу. А онај не престаје. — Послуга четвртог топа, брже овамо — зачу се глас неког послужиоца са трећег топа.
одступања и толико ноћног бдења, почев од најудаљенијег кутка Мачве до села Даросаве, лежимо данас при благом јесењем сунцу на једној заобљеној узвишици и чекамо — напад непријатеља, или даље одступање...
Излазећи по оној магли, поставили смо батерију сасвим отворено. Магла се сада дигла. И при овом сунцу виде нас јасно као на длану. А данас треба бранити пешадију, те се распињемо на све стране.
Испод самога врха, на страни окренутој према нама, угледасмо непријатељску батерију, како се штитови цакле на сунцу. — На непријатељску батерију, непосредно нишањење!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Густа сура прашина, која се према сунцу преливаше у неко црвенило, стаде их штипати за очи, стаде се увлачити у нос, у уши, стаде падати за врат, на главу, по
звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја
Тако дође до хума над селом, испе се на хум, па стаде тако обрнут сунцу.. Одједном наиђе густ, црн облак, заклони сунце, а под њим измени боју и дрвеће, и трава, и све...
Паде неколико жутих, зрелих крушака... једна се распрсла на двоје, па се беле полутине и преливају се на сунцу... — Није то; шта оно беше друго, важније ?... Не знам... Баш ништа не знам... и не могу да мислим.
Она обори главу и замисли се... Прогнаше деца чопор говеда на пашњак... Запрашио се сокак, прашина трепери према сунцу и прелива се од пепељаве и беличасте у љубичасту боју ...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
6. Ај ђевојко, душо моја! Што си тако једнолика И у пасу танковита? Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела.
Што си тако једнолика И у пасу танковита? Кан’ да с’ сунцу косе плела, А мјесецу дворе мела. — Ни сам сунцу косе плела, Нит’ мјесецу дворе мела, Ван стајала, те гледала, Ђе се муња с громом игра; Муња грома надиграла
7. Дјевојка је Сунцу говорила: “Јарко Сунце љепша сам од тебе! Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Скупили су се, после свих изгубљених битака, на неки јесењи пригревак, у неку заветрину, греју се на хладњикавом сунцу, уједају, зевају и умиру... ЈЕЛИСАВЕТА: Колко може да има сати? ВАСИЛИЈЕ: Не знам.
целог лета и јесени по планинама береш лековито биље... Нешто сушиш на сунцу, нешто на промаји, нешто на месечини... И сви од твога биља оздрављају! ДРОБАЦ: Нисам ја травар!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.
Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж. Јаук и гробље је народ мој. А сјајна прошлост је лаж.
Фарбају на нама, у сиво, све што би могло да блесне на сунцу. Претварамо се у сиву, плаву гомилу, као у прашину. Затим се ближи дан поласка на бојиште и батаљон приређује банкет,
Храним се у једној пивари у Дунавској улици и посматрам у авлији, где ручам, једну квочку, на пролетном сунцу, како диже ногу и држи ногу дигнуту, сатима, да не би згазила које од својих пилића, који се око њених ногу врзмају.
Обишли смо изложбе. Нема шта овде да се учи. Обишли смо музеје. Они леже мирни, неокрњени, на зимском сунцу, тешки и ниски као грдне мастабе. Румен и злато боја не допиру кроз прашне прозоре никуд.
Први пут сам осетио да земља, на Сунцу, после кише, дрхти. Цео дан никог ословио нисам. Уосталом, овде је све ћутљиво.
Ти, међутим, дишеш, у ноћној тишини, до звезда, што казују пут Сунцу у твој сан. Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан.
Ти, међутим, крећеш, ко наш лабуд вечни, из смрти, и крви, према Сунцу, на свој пут. Док мени дан топе у твој понор речни, Ти се дижеш, из јутра, сав зрацима обасут.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ал' обле, беле краве све више одсјајкују на сунцу и, као неким магнетом, привлаче узбуђеног Ширгу и он, хтео не хтео, мора да иде међу њих.
Марко сеђаше као прикован с погледом на под, а Станко весело обрте лице сунцу. — Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Био је подобан сунцу које сија свему свету па и не разбира греје ли ко или не греје руке на његовим зрацима; оно само расипа зраке, греје и
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сунце блешти по дрвећу, по целом белом свету, Млечни зимски зраци заслепљују му очи. Размишља дечак о сунцу као о лепој причи, Која се дуго преноси и кроз сећања множи; На мангупску фуруну сунце личи, Стално гори, а нико га
Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично. Далеко, у сунцу, брдо као да кључа. Речју — све је необично.
ДЕДА Деда треба увек да се кочопери. Да суче бркове на сунцу, да измишља смешне бајке, Да цупка унука на колену, тежину да му мери, И да га за понеку грешку оправда код строге
Кроз ваздух, затим, почну да лете птице. Подбочена о лактове, спава железничка рампа. Један мали ветар дуне сунцу у лице И оно се угаси, дрхтаво, као лампа...
Зна цвеће Да година натраг повратити се неће! Пролеће је почело, ал Сунцу не дају прићи Циганчићи и бабини козлићи.
Стари професор, бака на мартовском сунцу, деда који броји године, воз заспао између две станице, Крсто Пепа... Устај, и хајд поново за сто, нема друге!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је познато у коликој се мери тако у масама уловљена јегуља употребљава за људску исхрану, свежа, усољена, сушена на сунцу или диму, на разне начине прерађивана и продавана у бурадима, лименим кутијама, стакленим теглама и др.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Чвор не треба на прȁву младику; што ће луна на крст страданија, што л' бијела сунцу на зјеницу? Вјеро права, кукавна сирото! Страшно племе, доклен ћеш спавати?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Одмаздом Изиде нека грех свој плате!... И кад нас виде на сунцу што греје, — Проклет ко плаче и ко се насмеје! СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева
У мојој души суморни пејзáжи На мутном сунцу тамне и трепере, У души мојој — ти, мој боже, кáжи! — Мис’о без сунца и умор без вере; У свести мојој истина не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи. А пустићемо од мора вјетрове и сунцу ћемо наредити да раније пригрије, па ће земља окопнити на вријеме!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
о чему непожељном (Тамо он њему, С опроштењем, Не буди од мене речено, Не буди примијењено, Не било ти заповеђено, По сунцу ходио); г) говорни изрази за скраћивање или подстицање приповедања којима се скраћује или подстиче нарација (то било,
); в) метеоролошку (о дуги, бабиним јарчевима и др.); г) космогонијску (о небу, сунцу, месецу (нарочито о сликама на њему), Влашићима, Кумовој Слами и др.
о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др. Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ.
Дао ти бог зимљиво срце, а лојане ноге, па нити се могао зими огријати крај ватре ни лети ка сунцу! Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао!
Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело! Тако ме живи огањ не сажегао! Тако ме земља сунцу не отела! Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли!
Зашто се гођ до’ватио, све ти се у камен претворило! Земља те прогонила, а море те избацивало! Земља те сунцу уграбила! Земља ти кости избацивала! Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека!
Нигда му језик не стоји као воденично коло. Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела.
Моја мати и његова мати на једној води пређу прале. Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале. Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила.
Моја мати и његова мати на једном се сунцу грејале. Моја је мати и његова на једном сунцу тарану сушила. Моје секе Јеке, па њене Неке, ручнога девера рођени пасторак.
— Казаћу ти онда кад ти корјен са свим жилама спрема сунцу видим. 3 Питали љети гору: — Зашто плачеш кад си тако окићена? — Зато што знам да после љета долази зима. 2.
Класови кô влакови, а снопови кô попови, те ти дио стогове кô царске дворове! На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне работати прекрсти се према сунцу, које у они трем излажаше, у три пута говорећи: „Сунце на исток а јаки Бог на помоћ!
је некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снијега извађена из јаме бездање према сунцу Илијнскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила.
Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те бабу за косе.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Она заповеди слушкињи да ми дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!
Учите и[х] најпре овима малима стварма, док с временом кадра буду к сунцу и к звездама ум свој возвисити. Ево, мој љубезни читатељу, к[а] каквим размишљенијам само васпоминаније [х]оповске
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ КРАЈ ЈЕ 16 КУДА ПОТОНУ ПЕК 17 ВАРКА ОД ЛЕТА 18 НА МАЛОМ ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ
И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо. СУНЦУ КРАЈ ЈЕ Били смо далеко, ал најдаље — не. Квасили се у мору, пели на врх, о свуд.
Да л смо ближи или даљи него пре? У оку нам још по мало закаснело зри Затајени прамен лета — то је све. Сунцу крај је. Лета више нема ту: Само худе крпе, трошно месо, бедна кост. Ни сенке више нема да црта по тлу.
И док за својим столом седим, Осећам кичму, даску, јетру. И час се знојим, час се ледим На измишљеном сунцу, ветру. За стаклом — ко за решеткама — Док бдим у некој бившој вери Окренем главу према вама: Завидим чак и мачки
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само је четку бацио кроз прозор и изашао на калдрму што се шаренела на сунцу. Требало је да разбије оно огледало, јер сада је сигуран да би му син тражио новац; јер с њим се ништа друго није
Млаз ракије из ибрика оста му у свести — оштро, блештаво сечиво на сунцу. Косо заривено у гњецаво сивило. И као жалост што се ракија просипа.
“ Ђорђе хроптаво јаукну, прући се на земљу и зари лице у грудве земље. Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза.
јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под брестом у својој њиви, не, седи на сунцу, треба се опет померити, а Симка му је рекла... устаје.
Није истина, јер се није обрадовала. Није истина јер ми је отела ибрик, у очима поново блесну оштро сечиво ракије на сунцу. Није истина, јер ништа није истина, ја нисам истина, а ако је истина, онда ћу је убити!
капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав неред његовог богатства. Само ти плачи, квргаво увенце, и моје чело. — Склони се.
И на молитву му личи ово Аћимово предавање сунцу. Откако је синоћ истерао Раку апсанџију и сео, није се више помакао.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се мало код нас и буди локвин цвет!
Девет ноћи је галебић пратио његов блистави ход, а десете је раширио крила и полетео у небо, у сусрет Сунцу које се баш рађало. Јато је једва сопственим очима могло да поверује. Зар тај кржљавко лети?
Све докле је око допирало, предео је био окован ледом који је искрио на сунцу у небројено плавичастих варница. Пелетину се учини да види како изнад њих лети златна птица.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У доба када је Јован постао Господар то је била друга прича: овуда су, свуда унаоколо, била зеленила, тамна и на сунцу и на месечини, а Калемегдан, тај Фићир-Бајир, Брег за размишљање, био је каменита ледина, обрасла злим памћењем, на
И сад, газе је аутомобилисти, удишу пролазници а тама опстаје, непромочива и на сунцу и на дажду, једнака под црним и под белим небом.
Схватио је да она и у тами има своје име и своје обличје и да је он препознаје: то се, на сунцу, отварала земља и мирисала на старе смрти, пробуђено семе и на глисте.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе! Јабука ћути ка' нојца иста...
“ Ђ. Јакшић XЛВИ ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога
ПРЕД КРАЈ ЛЕТА Пред крај лета, кад је грожђе на врхунцу, И мирисом гуши осушена трава, И сунцокрет мртав од љубави к сунцу (Спржено му срце смртно жута глава), У вечери млаке пуне месечине, Кад забруји песма силних зрикаваца, Невиђених,
-------------------- Ветар ме хладни до костију проби На топлом сунцу ведрог летњег дана. ...Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање тражећ у њем себи спасенија - пређе сунце рукам докучили но ви моћним троном завладали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагорини ученици се подигоше са својих седишта, а он подиже десницу у знак поздрава Сунцу које се рађало. Сви затим падоше ничице земљи, а када се дигоше, предадоше се побожном ћутању.
И околина вароши са њеним зеленим ливадама и гајевима палми купала се у сунцу, а Нил се блистао као да је златом посут.
Со се распала у води у толико ситне делиће, да ни наше око не може видети. Али остави овај ћуп који дан на сунцу, вода ће из њега нестати, испарити, како се то каже, а у ћупу ћеш наћи со у истој оној количини у којој сам је у ћуп
и Венера не удаљују на небу далеко од Сунца и да нам остале планете изгледају онда најближе кад дођу у опозицију према Сунцу, налазе се, тако растумачене, већ код Марцијана Капеле.
Показаћу ти то на једном конкретном примеру“. „Да чујем!“ „Кад је језуита Христоф Шајнер опазио пеге на Сунцу и о томе по дужности известио генерала свога реда, Теодора Бузеуса, одговорио му је он: ,Синко ја сам Аристотела
па му учини саопштење о том новом открићу, на што му славни италијански научник одговори да је он те пеге на Сунцу опазио још пре Шајнера и показао их неколицини својих другова.
Хајгенсовог обрасца и трећег Кеплеровог закона може без тешкоће доказати да планете подлежу убрзању, напереном према Сунцу, а инверзно пропорционалном квадрату радиуса њихове путање.
Значи да на планете дејствује нека сила, наперена према Сунцу, а инверзно пропорционална квадрату радиуса планетске путање. Одакле та сила? - Шта је она?
разматрањима да стварно елиптичко кретање планета произилази отуда што на планете дејствује сила, уперена према Сунцу, а инверзно пропорционална квадрату тренутног отстојања планете од Сунца.
Доказао је да, и у том случају, планете описују релативно према Сунцу своје елиптичне путање, али да Сунце не мирује, већ се под дејством планета креће тако да заједничко тежиште целог
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уз стаклену чекаоницу облепљену наредбама и разним полицијским забранама, на шиљатој голој калдрми и благом мартовском сунцу, греју се и пуше десетак просјака у похабаним војничким униформама, слепи или са патрљицама од ноге или руке,
свој спасоносни, свој мили поздрав, и све живо, замирући, одговори у нежној, дрхтавој срећи, још сањиво све се пружало сунцу, очекивало његово миловање.
уклонио, сео на камен и плашљиво погледао у њу, док је она остала на месту узносећи се, пружајући се, нудећи се сунцу. Светле њене очи биле су широко отворене и пламтећи у екстази упијале су у себе живот.
тако ... сад ево овог часа све сам заволела и обухватила бих, обгрлила, утонула у све, растопила бих се сва у сунцу; хтела бих да полетим, да полетимо, да се растопимо тако заједно; је ли да се растопимо, да ишчезнемо у свему, да
Сасвим доле, ка чесми што се сијала на сунцу, враголасто девојче долазило је за воду. Оно је застало задихано, подигнуте главе, и њихови су се погледи сусрели.
Опет је певао млад глас, али глас громак, не онај што се благо пењао горе и топио у сунцу, већ онај други што се бучно разливао, пунио празне просторије и страшно трештао земљом.
Рукави испрскане кошуље били су му високо загрнути, те се атлетске мишице румениле на сунцу. При осмејку блистао му се низ као снег белих, курјачких зуба.
Стигли смо гос’ Иван и ја, и брзо се разочарали нашим излетом. Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу?
И док је из мале ране текла крв твојих младих година, а ти лежао на земљи окренут сунцу које се рађало, дотле су твоји другови на твоме избезумљеном лицу морали читати очајан и јасан израз: Јадна моја мајко!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
свијета напољу, у љетна поподнева кад сам послије купања лежао с још влажном косом на узглављу које је мирисало по сунцу.
Држим штовише да се никад и не пађа мисао а да није или окупана у сунцу или застрта сјеном. Ја ни дан-данас не знам друкчије судити о доброти и злу неке појаве, неке мисли, одлуке, догађаја,
у казнионама до мјеста тужног разврата, на лицима исељеника у час кад се лађа откида од обале, на лицима робијаша на сунцу, на лицима умирућих; кад сам гледао како их озарује кратким бљеском ко зна какве далеке шимере или утјехом ко зна
У црним одијелима, с црвеним каранфилом у запучку и с нахереним артистичким шеширима широка обода, врзли су се по сунцу, завирили на мису, па се размиљели у сплету камених уличица свраћајући у хладовите конобе на чашу вина и испадајући из
Желио бих умријети изваљен наузнак на доброј, врућој земљи, сав у сунцу и јáсу, умријети у једрини дана, у сат узаврелих зрикаваца.
створа, један репић нездравља — или је то жица коју сучемо у себи од самог прапочетка, исконски порив према плодитељу сунцу, атавизам прамајке амебе? — Не знам. Знам само да је то одувијек била алфа и омега мог живота.
Наједном затутњи аутомобил и устави се пред улазом у зграду. Црн, улаштен, испупчен кров сјајио се на сунцу. Из аутомобила испаде читава мала фамилија: отац, мајка, ћерка, већ дјевојка, и синчић.
Младо створење посвећено смрћу — дјевојка на одру међу цвијећем, црнина и пламен чирака у сунцу — у образиљи југа уздиже се готово до симбола поднебља, као на сјеверу Сњегуљица.
Да мој мали пријатељ слијепац није слијеп, њему бих је поклонио да се игра у врту на сунцу.) Стао сам пред „закључаном собом”, окренуо кључ у брави и ушао.
клице мучно прорастају покров сагњилих откоса што на њима тиште, пробијају се на свјетлост, још блиједе, трептаве у сунцу.
* Прелазим дланом по старим бразготинама, и гле: више не боле. Излажем их сунцу, носнице удишу свјетлост и трепке жмире од јаса — просјак што у љетње подне под маслином смирено жваће укупљене корице
Завозим се у маштања и блажено жмирим на благом прољетњем сунцу. Нада мном, у њежном, још блиједом лишћу дрвећа, међу пуповима о које се лијепи паучиница што путује без циља, у
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А Милош угледа пред собом само неку тамну, нејасну гомилу са ножевима, који севаху према сунцу, па скочи, врисну што игда могаше, и са два три скока претрча двориште; дохвати се рукама за тарабу, и, са неком
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Упита се момак господара: — Свак ради по дану, по сунцу, а шта ће рећ, господару, да ти мене чиниш радит обноћ по мисецу?
— упита је. — Богме, зато што у корану не пише. КО НАЈБОЉЕ МИЛУЈЕ? Сиђеле негђе жене и ђевојке на прелу према сунцу, па се о свачему разговарале.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ал' ја ћу са срцем ићи све до гроба. И предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док ми срце спава у пределу мрака.
У сунцу, ноћи, у шуштању грана, У небу, зори, мирису и цвећу, У оном низу природиних ткања, Што трепте етром, што се стално кре
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Ускоро сам ватрено заступао став да су феномени на Сунцу електромагнетне природе. Немачки професор, по имену Еберт, признати ауторитет на пољу електричног пражњења, схватио ме
Ћипико, Иво - Приповетке
Млађи брат покупи заостатке и стави их у торбу. Затим се оба дигоше, стресају са себе мрвице, и растежу се у сунцу. Гледају у море, а кад подигну главу, очи им бјеже на њихове висове, већ покрите снијегом, и пламте им снагом и
По ораницама и ливадама пасе угојено благо и сија топло сунце. Ту се у сунцу срета са Спасојем. Он је води у хлад. Пландују и разговарају, но не сјећа се ријечи.
Није знала зашто је наједном обузела жеља да се на сунцу огрије; чисто га ишчекује са слашћу, као да ће јој оно донијети оно о чему је ноћас снивала.
Обикну вјетровима, тишини и сунцу и, нашавши се здраво од порода, убрзо ојача. Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и
шкољу, а и подаље: очи су јој бистре и прозирне као чисто море над бијелим жалом на плитку, а коса јој је тамна и на сунцу се прелијева, и лијепо је уивичила здраво јој лице.
— Збогом! — поздрави га дјевојка, причинивши се да је пречула његове пошљедње ријечи. Послије тога дана, у сунцу, на вјетру, на киши, врзао се око ње. Непрестано је тражи, не пушта је с ока ни када је с другим у друштву.
” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.
Пред кућама пролазе поред немоћних стараца што се сакупише прама сунцу да им оно огрије остинути живот. Они блесасто зуре очима у њих двоје, ништа им не говоре, већ их прате гледајући за
— Сада кријеш ту срамоту, а досле разблудила се, на по гола, прама сунцу! — пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она. —То можеш и дома... Поштена жена чува кућу...
живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу игра се...
Дангуба је на то већ заборавио, и сада, на топломе сунцу што га тако угодно загриј ева, чисто ужива. Не слуша господареву окоситу заповјед, ни сељачка боцкања.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Међу митолошким песмама постоји иначе доста велики круг у којима се пева управо о сунцу, месецу и звездама. Али је однос и међу њима и са људима по правилу однос међу засебним бићима, и нигде се небеска
По свему судећи, сунце је оличење оца. Томе иде у прилог и ауторова напомена: „Треба ипак назначити да, кад је реч о Сунцу, употребљавају се заменице мушког рода, ради веће јачине у дикцији, и због упоредности са Богом и са Сином, о којима
Затурени остаци стародревног мита о зори невести и сунцу женику, о фаталном губљењу девичанства, сабиру се у готово исту целину коју је васпоставио Момчило Настасијевић у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“. Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема речи.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од
Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје. Одајем се мртав сунцу после мене. То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб?
Да ли Стварност се привиђа ил шум прогоњен доји Одбегла свест мутним излазом у н и г д е? О пустињо најсличнија сунцу има ли игде Финијег песка успаваног срцем и бескрајем!
XИВ ПРОПОВЕДАЊЕ ЉУБАВИ Нема мене ал има љубави моје; Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости. Довршава се дан у њеној захвалности Слично музици слично празнини, спокојем.
приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља непрозирност смири, Увреду глине сунцу, сјај рашири.
Трагом пјаног југа и ишчезлог лета Пожури, опевај пре празника свет. Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари. Врати човеку усамљеном птицу: Под празним небом плачу соколари.
РАВИЈОЈЛА ...тужна вила није сјена пука Тин Твоје је срце узрок дана и ноћи Време слично сунцу дубоком и празни Забрањени славуји славни ал без моћи Твоје је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по
платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем светлости Мрак цвета у врту — када научите Да
љубавници који враћају време уназад врт чије мирисе земља не препознаје и земља која остаје верна смрти јер свет овај сунцу није једина брига али једнога дана тамо где је било срце стајаће сунце и неће бити у људском говору таквих речи којих
Гаси само злонамерне ватре, сунцу ни у чему није супротна. Какав страшан склад између риба и рибара које подједнако воли.
Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива сли ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд безуспешан јој труд да буде птица над празнином и
свој ум у смешну ватру Види како се око црвеног сунца Окреће цвет палећи се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се реч ни ноћ не зауставља Види птицу која лети изван зла Излетевши из једне једначине ругајући се Онај
Краков, Станислав - КРИЛА
Далеко сред залива суморно се смешили на сунцу сивим челичним смехом велики убојни бродови. Поврх кејова и јарбола вукао се тешки задах од растопљене смоле и
По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену. По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато. Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се. Неког је опазио.
Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу. Невидљиве бубе певале су. Рањеници су јечали, урлали или издисали. Око крваве вате по земљи милели су мрави.
Један обријани је љутито пискао што је пита прегорела. Посилни су једнако долазили. Около су пламтела у сунцу прљава солунска поља, и дремали дугачки ангари. У њиној ужареној сенци спавали су жути апарати, и старци стражари.
Опет је грмело горе по рововима. Ровови су били бели. Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу. Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима.
Све је трептало у снегу и сунцу. Све се нечем радовало. И војници који су погурени промицали кроз плитке ровове и искидали бодљикаве жице, и мазге
Ипак се гребен и даље весело руменио на сунцу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чим се уђе у савану мења се и становништво. Села, која су била угушена између шуме и стазе, овде прже на сунцу и слободи своје кућице купастих сламних кровова.
Младићи одлазе трчећи, над њиним плећима сијају жарко на сунцу гривне и круне свештеница. Велики фетишер стоји сад смешан и безизразан у средини гомиле, опуштених руку, ознојен под
У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу. Ја не знам уколико екваторски зраци уистину убијају; причали су ми да је било људи који су умирали од сунчанице
У сваком случају, брига која се непрестано види код сваког белца да ни тренутак не буде изложен сунцу; затим сећање на малу сунчаницу коју сам имао на броду и на муку од које се умало нисам онесвестио у Боакеу, биле су
Велика црвена купаста минара са кољем које стрчи на све стране, и које их придржава да се не растуре на сунцу и киши, чудно изгледају. Са врха блеште нојева јаја.
то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који
Бела, са својим терасастим домовима као од шећерног кристала. Она је без иједне мрле и сија на сунцу испред свилено плаве позадине неба.
“ Прелазимо. Негро се стиди и иде поиздаље за нама. Гледа као животиња искоса. Његов снажни врат пламти на сунцу. Ја се уистину грдно забављам овим својим смешним предузећем: доћи са краја света, као, једино, да бих учинио радост и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па сунце, лено, ено, застаде! Четир’ је копља изнад планине, А ти још чекаш?... Врата отварај, Да се смејемо сунцу љутитом Што није данас боље грабило, Те да му зрачак дирнеш витицом... Отвори! (Лупа на врата.) Спасо! (Опет лупа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Картеч је однео обоје. Више њега стоји запечена и јако окорела на сунцу црвено маса — то је процyт и крвљу обојен мозак.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВ Црна ноћи, ласно ти је проћи, Бела зоро, ласно ти је доћи, Ласно ј’ сунцу просијати грање, Кад не знају шта је миловање.
Чујеш вечност како бруји, На њеном се сунцу згреваш; Кроз душу ти вера струји — И ти не знаш да то сневаш. XXXИ Од муке се песме вију; Рад лека се сузе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Преостали, и још читави, улазили су у своју земљу, да крче нове путеве. Њихови бајонети су светлуцали при јутарњем сунцу... Пред отвореним вратима Капије Слободе остали су мртви као неки стражари.
Војник кога сам затекао на објавници седео је и, онако окренут сунцу, задремао. Дозвао сам командира пете пољске батерије. — Но хвала богу да се једном јавите — вели ми командир.
— Свакоме намернику и путнику је слободно... Чесма је жуборила. Жене су цедиле воду из рубља које је блештало на сунцу. Онда су ређале увијено рубље у корпе, које су захватале обрамицама и без муке стављале на рамена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А камо, где су племена вашега Избрани прочи? Кровију њиховом Кристалне пређе бивше струје Све поруменише сунцу на жал. Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на ноге. Да, тако треба, лозо славних!
Нашто сунцу небесном Живи топли жар? Танко чувство срцу мом, Мили неба дар? Да вам сродно дише груд, Па милине биће свуд, — Вели
На част сунцу даница И њен светли стас, Мени све је Милица И срца јој глас; Данка нема чувства жар, Красне Милке мили дар, Вели
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да смо пропали!... ПЕРЈАНИК: Не бјеше се лијепо ни разданило — још је и мјесец помогâ сунцу сјат — кад се бој заче; и крваво је трајâ, хеј до око доручковишта, а нико ти не умједе рећ на чијој је банди већа
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
миром и музиком боја, Са досадом Човек сву ту раскош мотри, Лежи сиров, крвав, пун длаке и зноја, И тражи у сунцу да свој одглед смотри.
И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по хладној стени златне пруге шара.
1872. ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Но иза сна — ведре таме, трепет их чило што сниле, па сунцу, магли, па пропланку ћућоре белу тајну на уранку. ИЗВОРУ Жуборли водо изворе, млада кад јутром доходи, сана кад
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једна цела половина улице, где је и њихова кућа, у хладу, сенци, док друга сва у сунцу. Нарочито зидови, редови ћерамида и више зидова оно из баште зелено дрвеће, лишће, то све као да гори, трепти.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
јула) сазревају л. и зато тог свеца зову свети Јаков пипунар (ЗНЖОЈС, 23, 318). Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л. сањати значи јед (љутину) и болест (СЕЗ, 32, 1925, 119).
, лешника, дрењина, зрна граха, вршака од црних метли, па се узме у девет пута увече, уз молитву »сунцу западу«, и девет пута ујутру, уз молитву »сунцу истоку« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155).
вршака од црних метли, па се узме у девет пута увече, уз молитву »сунцу западу«, и девет пута ујутру, уз молитву »сунцу истоку« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155). Ко болује од далка, провлачи се испод о. жила (СЕЗ, 17, 542), или притисну о.
П. самлевена у глуво доба, замешена са водом у којој су ухваћени сунце и месец када се једу, и »испечена« на сунцу, лек је од падавице (СЕЗ, 17, 44). П.
У Бору, на Ускрс ујутру, Власи се причешћују дреном и копривом стојећи испред прага на бусену и окренути према сунцу (ГЕМ, 38, 1975, 185).
и 388). У Врањском Поморављу, на Ђурђевдан ујутру, »ухвативши се рукама за дреново грање, високо према сунцу«, узвикују девојке: »Просо сејем, да ме просив!« а момци: »Просо сејем, да је просим!« (СЕЗ, 86, 1974, 105). Пшеница.
Ћипико, Иво - Пауци
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.
Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада радио. На сунцу снијег се топи па испод сњежаних капаља подметне гуњац, острми га и чека док се не наточи.
и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.
— вели оцу. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој. Састају се понајвише на паши. Кад су лијепа времена, прама сунцу, пазећи благо, сједи једно до другога на камену.
А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме. И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје.
И срце му увијек заигра кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке до тамније ражене; и поље прострло се као море, по њему
А доле морска пучина трепери у зимњем сунцу и постепено, с умирањем дана, злати је... затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...
учини јој се као да сувезник погађа јој мисли: — Како би она радо легла на брану уз Раду и с њиме цијели дан на сунцу бранала! — и никако да са Раде ока скине. Кад приђоше крају, Раде се диже са бране; сувезник се забави око волова.
Код шампањца фра Анте диже се да наздрави свечару. У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари. Док се диже, фра Јере гурну старога калуђера оца Дионисија што до њега сједи и вели озбиљно: — Видећеш сада
Мало што му се не пустих . . — Па? — рече Раде. — И он је човјек! Жена диже главу и погледа га сузним очима што у сунцу засијаше: — Зар је теби свеједно, Раде? — једва изговори ... И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг.
— Збогом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, — док га с вида не изгуби.
И по ливадама не сучу се крда оваца и не прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а говеда усред дана
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела блистају на сунцу. Биље је овде отровно, вода која пада из отвора на високој стени бљутава, слузава и ја не знам како да угасим жеђ.
Свечано су обучени у дуге блиставе одоре које се пресијавају на сунцу. Овде сам телом, тамо у оној поворци која замиче за окуку — душом.
Моја мочвара остаје неизменљива. Мутна водурина која се љеска на сунцу, задах трулежи, цркнуте мрцине које пливају унаоколо, ројеви комараца, белоушке што лењо пузе кроз трску.
Димитрије Године текуће шест хиљада и осам стотина и деветнаесте, индиката пет, сунцу круг деветнаести и луне деветнаести, месеца јула деветнаести дан, врати се Лауш, пронијер, властелин крала Стефана
халапљивим кљунићима, једино можда црви нису радосни или су то били кратко док су се сунчали на млаком јутарњем сунцу пре него што су нестали у клизавим тамним ждрелима. Видим сваки кутак Саборишта.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА 100 XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 109 XXИ НА СЕМЕРИНГУ. О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ 114 XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ 120 ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК.
од запада према истоку, оптрчавајући је за непуних 28 дана и мењајући при томе свој изглед према своме положају ка Сунцу. Ми данас знамо да он обиграва око Земље, а да су његове мене последице његовог осветлења Сунчевом светлошћу.
По немачком називу недеље, Сонтаг, види се да је недељни дан посвећен Сунцу, по француским називима лунди, марди, мерцреди, јеуди, вендреди, понедеоник Месецу, уторник Марсу, среда Меркуру,
Измеримо ли у том тренутку угао што га чине праве уперене из нашег ока према Сунцу односно Месецу, онда нам тај угао даје и однос страница оног троугла.
са Сијенским бунаром и полупречником Земљиним, који је пролазио средином тога бунара, а продужен ударао баш у срце Сунцу. То Сунце замишљао је тамо негде у висини.
Он посматраше те две праве које иду из Александрије и из Сијене ка Сунцу, и шеташе, у мислима, по њима горе-доле. Једна мисао, изненадна као муња, сину му кроз главу, и подиже га са клупе:
онај угао што га затвара ова вертикална права која иде кроз моје теме и удара у зенит, и права која иде из мога ока ка Сунцу.
После своје конјункције, удаљује се она све више од Сунца, а на њеном десном рубу, окренутом према Сунцу, укаже се сребрнасти сјај, који бива из дана у дан све већи и јачи.
Од стуба до стуба павиљона разапет је бели свилени конац. То је путања Меркура, планете која је најближе Сунцу. У одабраном смањењу, има та путања полупречник од три метра, таман колико су стубови павиљона удаљени од његове
путања имала би у нашем моделу полупречник од три стотине метара, а ваљало би је поставити тако да њена најближа тачка Сунцу буде удаљена од наше билијарске кугле двесто двадесет и четири метра.
Ову су населиле и остале звезде које видимо на небу, и које смо назвали некретницама. Нама, односно нашем Сунцу, најближа некретница лежи у јату Центаура.
Сваком од тих троуглова могу израчунати по два угла. Угао који затварају његове праве повучене од Земље ка Сунцу односно Марсу могу добити из Тихових записника.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА Како »дубока«? Пресушила па не можеш ни извор да нађеш. Него, нека се онако гола на сунцу играју. (С подсмехом тајанствено): Неко дошао! ТАШАНА (не прекидајући посао): Ко? СТАНА Па знаш, Сарош.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А стари му је паметно одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
млоги људи на свету, који само свој трбу надгледају, нити се брину како се звезде окрећу, нит’ какови се животиња у сунцу наоди.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Оно се бринуло о сунцу да ли правилно ходи; њега је мучило што се земља другаче не окреће, што су реке криве, што су мора дубока и што су
Глобус изађе из треће клупе и стане крај прозора. — Е, видиш, кад овако десни образ окренеш сунцу, онда ти је цела ова половина главе осветљена а ова друга није. Је ли?
Је ли? Е, сад окрени леви образ сунцу и, ето, сад је ова друга страна осветљена а она није. Тако би нам исто објашњавао и полове на Сретеновој глави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Песма је одавно замрла, разговори су престали. Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора. Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо.
Свему се овоме нисмо надали, и зажалисмо за оним маслинама на Крфу. Излежавамо се беспослени, као гуштери на сунцу. Услед недостатка важнијих вести, преувеличавамо ситне догађаје из бивака, да бисмо бар нечим забавили свој дух.
У даљини негде видимо како се бели кречна земља и блешти на врелом сунцу. Све те трошне куће и тужни, спарушени дудињаци, и цела ова разривена долина, све скупа, подсећа на дно неке разлупане
Одвојени од главних путева, изложени мувама и комарцима, готово сасушени на врелом сунцу, мештани се и нису интересовали за рат.
Беле високе каличне бугарских војника блештале су на сунцу. Овај призор прикова моју пажњу и ја узех дурбин да их боље осмотрим.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ми је душа раскидана на хиљаду крпа вековима, А тело великим просторима, Ко облак да сунчам своја тврда леђа на сунцу Над Охридским језером и манастиром светог Наума.
Опело, црква св. Марка, Саучешћа примају до гроба уцвељени. Какав је данас диван синуо дан: На сунцу се расцветале све руже, Живот Ј о в а н а неки је далеки сан, Из чамца гледам како рибе круже.
Молитва, да не би било стида ни псовке, За путеве на сунцу, за сунчанице, за пловке, За лисице, за вукове, за јазавце. И за бол, и за бол!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одласци? Путовања? Којешта! Баш је неозбиљна Седефна ружа у својој чежњи да се одвоји од дна и крене ка сунцу и облацима. Мора се знати своје место и не одлазити с њега!
3ахваљујући једном успело јој је да пробије кору земље. Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу! Постајала све ведрија, све лепша! Готово већ поче да заборавља свој Цвет.
Зачуди Варалицу тишина у којој се ни лепет птичјих крила, ни шум ветра није чуо. Бљештало је златно лишће на сунцу, стабло се сребром искрило, али вештицама није било ни трага, нити се чуо шум извора. »Можда је Смрт преварила жену!
Када се боље загледа опази да су то, у ствари, очи трава. »Глупости!« — помисли. »То сигурно светли роса на сунцу!« Бљесак је био тако јак да он и нехотице затвори очи. Када их је отворио, траве су га самилосно посматрале.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим. И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?... Ја будан на прозору стојим Наслоњен челом на стакло... Све спава...
Скоро ће жетва... Једро зрње зрије... У сунцу трепти моје родно село. Но мутни облак притиска ми чело, И у дно душе гром пада и бије.
И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће мој отац, мој цар, и власт моја, Питати за дела. А ја, слушајући зорине славуље, Само ћутим,
Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре. И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу
прска И баца дуге на бокоре трска, С таласом пљушти, и сјајна, и ведра, Кô галеб лаки диже се и броди, Па пјева сунцу, небу и слободи, И крил'ма бије катарке и једра. 1908. ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ Набрекло дрвље младошћу и силом.
Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси.
И видим гдје се гладан пење сунцу, И црвоточина златна пада доли. 1911. МЕТЕОР У старој башти, на прагу од врата, Пуни звијезда сједили смо сами.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу! Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет
је, љепша бит не може: у струку је танка и висока, у образу б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита
црвенија уколико се више пере и руменија уколико се више носи по сунцу. Тука и Манџука су речи нејасног значења (по једном мишљењу: Тунгузи и Манџурци).
— (значи и:) поћи принос — поклон, дар припуштити — припустити присојкиња (гуја) — која живи у присоју (месту према сунцу) пристасати — стићи, приспети: У то доба бане пристасао пристати — у прави час доћи: Ето нама неће пристат благо ни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тамо се намјести иза једне лијеске и леже потрбушке да на сунцу осуши своју смочену позадину. Лежећи тако с главом на рукама, заклоњен шеширом, Стриц је задријемао и заспао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ти, благословена в женах, облачена у сунце, а и сама си избрана кано сунце, »У којој као у сунцу положи насеље своје сунца творац«... — исуши те крваве потоке да би у тој реки сухима прошли ногами.
се сатире; дан по дан и час по час, све, људи (не само тога и онога што нејма) ама и туштених са света их нестаје! Сунцу је ход опредељен, зна му се пут докле ходи с окретом својим; а остало што је год на земљи, једно настаје, а другога
А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар.
И то је тамо смотрио и видео је једнога ангела, где стоји у сунцу, који је из гласа, колико га је грло поднело, толико јако је подвикнуо, говорећи свим птицам што год их испод неба
У крпи завиту бритву ношаше... Прва ласноћа последњу муку доводи. Не плашта се... своје сенке. Ко на сунцу стоји мрак не може га обимити. Ко се увек у разбору срдцем држи, и цар га почитује.
Како што апостол казујући вели (којено он те речи му о другоме приводи а не само за ту ствар): »Друга је слава сунцу, а друга месецу и обашка је дика звездама.« Звезда је од звезде разлика са својим сјањем.
Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра Сунцу, а друго Месецу и другојаче звездами. Тако и ти, брате, згађај се сотим, те ако не узмож' бити Сунцем, ти буди Месец,