Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
степенице, силази у башту, седа на плетену столицу, спушта плетиво у крило, и на сунцу, препуном пчела и водоплава, сунча се, гола са левом сисом у сенци десне. МРКЛА ЈЕСЕН Не може да се дише од мрака.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст. Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га! Ено га! — шану Радош дружини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
дим у прашљивим млазевима промиче кроз пукотине и Јуришић слуша и гледа у оне млазеве што се преливају и трепере у сунча ним зрацима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Никоме није био на сметњи. Што год му се нареди, он учини. По неки узме, па кад он, уз зид, на улици, лежи и сунча се, овај му само подвикне: — Диж’ се! Он устане и помакне се са тог места па легне на друго.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А пољубац се свија све један до другог, румена, зрачна змија живота руменог. На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини. Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе! Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни прам магле ни тринина тринка. ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра
Видјелом љетним дежурни светац ланено пламка и сунча здјеле, шумске, ливадске. (Кроз десетерац глаголом трајним - љескај, предјеле.) А боров вјетар куд би да вије?
ВИИ Шта сунча више Ужарена тачка? Пометња тече - цветају јој булке: по Тикви бунца кỳкурек маслачка, кукỳта свира с буникине
Шта сунча више Ужарена тачка? У слепој шуми јаловога воћа не буја трбух него нетрудноћа. (Куд ваља слати голуба и гачка?
(Куд ваља слати голуба и гачка?) Затрудни једном, месечино сунца, с различка стидног док ми семе врда. Шта сунча више Ужарена тачка?
ИИ А мисли где су, шта су осећања, пред јавор-чудом гранама што гуди? Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди. У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак.
о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под брижним лицем Сунца изнад гаја, што зрачним класјем, стргнутим са глога, јахачу купа коња зеленога.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Преко ограде доксата пребачене шаренице, а о једном ексеру виси блуза батеријског наредника. На прагу куће сунча се мачак. Посилни наредников истрча из куће, поздрави нас и прихвати коње. — Где је наредник?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим. Било је добрих, старих дана, Када је срце моје знало, К’о јасиково лишће с грана, Трептати свакад, много,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
До подне Петровдан, од подне Павловдан! Ладовина испод облака! А Вукосава... Сунча се, чеше бутку каранфилом... Сунце јој греје сваку пегу на леђима... Река... паучина... тегла са медом... свитац...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Не знам — вели онај. — Она живи у топлим пределима. Кад упече сунце, измигољи се на стену и сунча се. Онај који има намеру да је ухвати, мора да скине обућу и да јој прилази са репа. У руци има дугачак штап.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једнако утрпан минтанима, и то зимским, испуњеним памуком. Вечито се сунча, пари и лечи. Не зна ништа, нити може ишта.
Видео га је кроз излог. Али не виде да се, као увек, зауставио испред дућана да по обичају уседне на ћепенак и сунча се, већ виде како овамо, ка њима, у дућан, поштапајући се и некако плашљиво улази. Чисто клизи низ прагове.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још се нисмо погодили! Молим, посматраћу Вас само кроз обојена стакла. Овде, поред мене, сунча се једна млада турискиња која је своје плаве очи заштитила од овог висинског сунчаног блеска жутим стаклима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Навикао се да улази у њу. Висока, надземна, с нормалним вратима, гробница га често дочекује отворена. „Сунча ми се гробница, још је празна...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од тебе ништа милије ми није! Ноћу и дању теби душа хрли; Сврх тебе кружи, цјелива те, грли, И на твом валу сунча се и грије.